Srčani udar ili panični napad – nekad je teško napraviti razliku, a ovakva informacija može da spasi život. Simptomi paničnog napada nekada su veoma slični simptomima srčanog napada i teško ih je razlikovati. Takođe, srčani napad može da uzrokuje paniku kod nekoga, a takva situacija može da dovede do konfuzije.
Ukoliko osoba smatra da ima srčani napad, neophodno je da odmah potraži pomoć lekara i hitne službe. Veoma je važno napraviti razliku između simptoma napada panike ili anksioznosti ili srčanog napada. Dijagnostifikovanje problema i uočavanje razlike, zaista, može da spasi život, naročito ukoliko se pravovremeno reaguje.
Srčani udar ili panični napad – Kako prepoznati i razlikovati simptome?
U današnje vreme nagomilavanje stresa veoma lako može da dovede do napada panike ili razvijanja stanja anksioznosti. Takođe, prema istraživanjima, zbog brzog tempa i nezdravog načina, sve veći broj ljudi ima problema sa povišenim pritiskom i srcem. Usled toga, neretko se dešava i srčani napad koji često može da dovede do smrtnog ishoda.
Srčani udar ili panični napad – nekad je teško napraviti razliku, ali postoje brojni simptomi koji olakšavaju razlikovanje ova dva stanja organizma.
Simptomi paničnog napada:
- Oštar bol u grudima
- Osećaj utrnulih ruku
- Plitko disanje
- Jaki otkucaji srca
- Znojenje
- Drhtavica
Simptomi srčanog udara:
- Bol u grudima
- Plitko disanje
- Mučnina
- Povraćanje
- Znojenje
Mnogi simptomi ova dva stanja organizma se podudaraju, ali njihovo jasno razlikovanje može da spasi život.
Kako prepoznati razliku?
Uočavanje razlike, odnosno spoznaja – srčani udar ili panični napad – može da bude teško, naročito za osobu koja nikada ranije nije imala iskustva sa ovim simptomima.
Ipak, postoji nekoliko smernica koja olakšavaju diferencijaciju:
1) Karakterizacija bola – Tokom napada panike bol u grudima je oštar i stvara se osećaj „probadanja“ u sredini grudi. Takođe, stvara se osećaj pritiska u grudima. U slučaju srčanog napada, bol u grudima se javlja na sredini grudi, a potom se širi ka rukama, ramenima i vilici.
2) Napor – Stanje anksioznosti ili paničnog napada, kao i srčanog udara razvija se iznenada. Ipak, treba imati u vidu da srčani napad može da se dogodi usled fizičkog napora, kao na primer penjanja stepenicama.
3) Trajanje – Trajanje simptoma ssrčanog udara ili paničnog napada se značajno razlikuje. Dužina trajanja simptoma može da varira, ali većina napada panike traje 20-30 minuta. Tokom srčanog udara simptomi traju duže i vremenom se pogoršavaju.
Može li panični napad da uzrokuje srčani udar?
Nije poznato da je napad panike izazvao srčani udar. Blokada jednog ili više krvnih sudova dovodi do prekida vitalnog protoka krvi i takva pojava izaziva srčani udar. Iako panični napad neće izazvati srčani udar, stres i anksioznost mogu da igraju veliku ulogu u razvoju koronarne bolesti.
Napadi panike mogu da se pojave kao izolovani događaji ili kao deo anksioznog poremećaja. Istraživanja pokazuju da ljudi sa anksioznim poremećajima imaju povećan rizik od razvoja srčanih bolesti zbog niske varijabilnosti srčanog ritma.
Srčani ritam podrazumeva vreme između svakog otkucaja srca. Rad srca kontroliše autonomni nervni sistem. Otkucaji srca bi trebalo da variraju tokom dana, a u zavisnosti od aktivnosti i osećanja osobe. Visok srčani ritam označava da autonomni nervni sistem dobro funkcioniše, dok nizak ukazuje na loš rad autonomnog nervnog sistema. Osobe sa ovim problemom imaju veći rizik da obole od srčanih problema.
Srčani udar ili panični napad – Svakako posetite ljekara
Ukoliko ste u nedoumici da li imate problem sa srcem ili paničnim napadom, najbolje je i najsigurnije da potražite lekarsku pomoć.
Ukoliko primetite bilo koji od simptoma, zahtevajte medicinsko lečenje:
- Nagli i jaki bol u grudima
- Pritisak u grudima koji traje tri minuta ili duže
- Bol u grudima koji se širi kroz ruke ili vilicu
