Pregled dječijeg kardiologa Banjaluka-dr Boris Zec
Bolesti srca kod dece mogu da dovedu do ozbiljnih posledica.
Srce je centralni organ, koji daje snagu našem telu. Ono funkcioniše kao pumpa, dovodeći krv do svakog organa. Na taj način obezbeđuje kiseonik i hranjive materije čitavom organizmu. Ne čudi što je od vitalnog značaja za život čoveka. Posebno kod mlađih osoba, gde ima značajnu ulogu za pravilan rast i razvoj.
Nažalost, srčane smetnje nisu problem samo kod starijih. Sve više pogađaju i decu, pa i novorođenčad. S obzirom na to da se simptomi često ispoljavaju na drugačiji način nego kod odraslih, kao i činjenice da se mališani retko žale na njih, dijagnostifikovanje je kompleksno.
Urođene bolesti srca kod dece
Urođene srčane mane predstavljaju strukturne anomalije srca i/ili velikih krvnih sudova. Procenjuje se da 0,8 odsto dece ima neku manu.
Iako se sa njima rađanju, retko se mogu dijagnostifikovati odmah po rođenju. Najranije se registruju između 2. i 8. nedelje života, kada je moguće jasno čuti šum srca kod dece.
Prepoznavanje dodatno otežava nepostojanje jasnih simptoma. Vremenom, ispoljavaju se karakteristični znaci, kao što su ubrzano i otežano disanje, zamaranje kod hranjenja. Zatim, pojava plavkaste boje kože, bol u grudima, gubitak svest, pa i zaostajanje u napredovanju.
Tačan uzrok pojave ovih bolesti srca kod dece nije poznat. U većini slučaja one su genetski predodređene. Ipak, to izričito ne znači da su nasleđene od roditelja, već da postoji poremećaj genetskog materijala, koji može da dovede do mane. Osim genetike, važnu ulogu imaju i spoljašnji uticaji tokom trudnoće. Pre svega, infekcije, virusi, pojedini lekovi, toksične materije, rendgensko zračenje, ali i bolesti majke, poput dijabetesa.
Pravovremeno otkrivanje urođenih srčanih mana je ključno za planiranje terapije. Mnoge od njih ne zahtevaju lečenje. Ukoliko je potrebno, ono se, obično, sastoji u davanju lekova. Mada kod nekih je operacija jedino rešenje.
Nepravilan rad srca
Aritmije su grupa oboljenja koja odlikuje ubrzan, usporen i/ili nepravilan rad srca. Naročito je ubrzani rad srca česta pojava kod dece. Ipak, treba imati u vidu da svaka tahikardija ne vodi u bolest. Sasvim je normalno da detetu brže kuca srca pri fizičkoj aktivnosti, uzbuđenju, stresu, dehidriranosti, pa i povišenoj temperaturi. Ipak, učestala srčana frekvencija preko 180/min, može da ukaže na srčanu insuficijenciju.
Nasuprot njoj, bradikardija, tj. rad srca ispod 60/min je znak ozbiljnog poremećaja srčanog ritma. U pojedinim situacijama usporeni rad srca može biti veoma opasan, jer je reč o tzv. kompletnom atrioventrikularnom bloku.
Svaka aritmija može biti posledica urođenih i stečenih bolesti srca, premećaja metabolizma, hormonskog disbalansa, poremećaja nivoa elektrolita…
Kako se dijagnostifikuju bolesti srca kod dece?
Polazna osnova za otkrivanje ovih bolesti jeste EKG srca. On pokazuje eventualne poremećaje ritma. Drugi važan korak je ultrazvučna dijagnostika. Ehokardiografija daje detaljan uvid u anatomiju srca i velikih krvnih sudova. Samim tim i mogućih promena na njima. Sam pregled, kao i dobijene rezultate tumači pedijatar – kardiolog koji odlučuje o toku lečenje i dodatnim analizama.
