Pregled endokrinologa Banjaluk/ultazvuk štitine žlijezde/dr Đekić-dr Pejičić

Endokrinologija je grana medicine koja se bavi proučavanjem, dijagnostikom i lečenjem bolesti endokrinog sistema, odnosno sistema koji kontroliše žlezde koje luče hormone. Endokrinolozi su specijalno obučeni lekari koji dijagnostikuju bolesti povezane sa žlezdama sa unutrašnjim lučenjem.

Zato što su ovi lekari specijalizovani za ova stanja, koja mogu biti složena i imati teško uočljive simptome, pregled endokrinologa je najbolji izbor kada imate hormonske probleme.

Hormoni kontrolišu vašu telesnu temperaturu, san, raspoloženje, metabolizam, stres, rast i još mnogo toga. Oni su hemijski glasnici koji prelazi iz jedne ćelije u drugu, oslobađaju se u jednom delu tela, putuju krvotokom i utiču na drugi deo tela.

Ovo pomaže različitim delovima ljudskog tela da međusobno komuniciraju. Hormone luče endokrine žlezde, kao što su: hipofiza, štitasta žlezda, pankreas, polne žlezde i nadbubrežne žlezde.

Pregled endokrinologa obuhvata prevenciju, lečenje i dijagnostikovanje poremećaja endokrinog sistema (žlezda sa unutrašnjim lučenjem). Endokrinološki pregled je bezbolan i prosečno traje 20-30 minuta, a po potrebi i duže.

Od čega se sastoji pregled endokrinologa?

Pregled endokrinologa se sastoji od detaljnog fizikalnog pregleda koji obuhvata uzimanje anamnestičkih podataka, palpaciju, uvid u prethodnu medicinsku dokumentaciju (ako je imate) i potrebne dodatne dijagnostičke metode (laboratorijske analize, ultrazvuk, itd.).

Neki od poremećaja kojima se endokrinolog bavi su:

• šećerna bolest (dijabetes),
• hiperlipoproteinemija,
• povećanje nivo holesterola i trglicerida u krvi,
• gojaznost i poremećaji ishrane,
• metabolički sindromi,
• bolesti štitaste žlezde, paraštitastih žlezda, nadbubrežne žlezde, hipofize, ženskih i muških polnih hormona,
• neplodnost,
• poremećaj gustine kostiju, osteoporoza, osteopenija.

Obratite pažnju na sledeće simptome

Hormoni igraju važnu ulogu u vašem celokupnom zdravlju. Kao rezultat toga, postoji širok spektar znakova ili simptoma koji mogu signalizirati hormonsku neravnotežu. Kada imate hormonsku neravnotežu, imate previše ili premalo određenog hormona.

Simptomi će zavisiti od toga koji hormoni ili žlezde ne rade ispravno.

Uobičajena hormonska stanja koja pogađaju i muškarce i žene mogu izazvati bilo koji od sledećih simptoma:

• dobijanje na težini
• neobjašnjiv, a ponekad i iznenadan gubitak težine
• umor
• slabost mišića, bolovi u mišićima, osetljivost i ukočenost
• bol, ukočenost ili otok u zglobovima
• povećan ili smanjen broj otkucaja srca
• znojenje
• povećana osetljivost na hladnoću ili toplotu
• konstipacija ili češća stolica
• učestalo mokrenje
• povećana žeđ, povećana glad
• smanjen seksualni nagon
• depresija, nervoza , anksioznost ili razdražljivost
• zamagljen vid
• neplodnost
• proređena kosa, opadanje kose
• suva koža
• podbulo lice, zaobljeno lice
• ljubičaste ili ružičaste strije

Ultrazvučni pregled štitne žlijezde Banjaluka

Ultrazvučni pregled štitaste žlezde je neinvazivna, brza, bezbolna dijagnostička metoda koja uz pomoć ultrazvučnih talasa daje podatke o veličini, građi (strukturi) i prokrvljenosti štitaste žlezde.

Kada se izvodi ultrazvučni pregled štitaste žlezde / Indikacije?

Na osnovu fizikalnog pregleda, prijavljenih tegoba i vaše prethodne medicinske dokumentacije, endokrinolog vas može uputiti na ovaj pregled.

Ultrazvuk štitaste žlezde bi trebalo da uradite ako je test funkcije štitaste žlezde abnormalan ili ako lekar tokom pregleda vrata oseti izraslinu na štitastoj žlezdi. Ultrazvuk takođe može proveriti nedovoljno ili prekomerno aktivnu štitastu žlezdu.

Ovaj pregled se obavlja u cilju dijagnostikovanja i ispitivanja sledećih stanja/bolesti:

• Dijagnostika čvorića, cista, tumora
• Kod ispitivanje gušavosti – strume, Hašimoto tireoiditisa i drugih zapaljenskih i autoimunih oboljenja štitaste žlezde
• Kao pomoć pri izvođenju biopsije štitaste žlezde

Kako se izvodi ultrazvuk štitne žlezde?

Ultrazvučni pregled štitaste žlezde obično traje 15-20 minuta. Tokom snimanja je neophodno da pacijent leži na krevetu za pregled, a lekar može da postavi jastučić ispod vašeg vrata kako bi nagnuo glavu unazad i otkrio grlo. U nekim slučajevima, možda ćete morati da sedite uspravno tokom pregleda.

Lekar zatim nanosi gel na ultrazvučnu sondu, koji ima za ulogu da poboljša provodljivost ultrazvučnih talasa i eliminiše vazduh između kože i sonde. Pomerajući sondu napred-nazad preko područja gde se nalazi štitasta žlezda na vratu, lekar dobija sliku unutrašnjosti vaše štitaste žlezde na ekranu kompjutera.

Da li postoje rizici?

Ultrazvuk štitaste žlezde nije povezan ni sa kakvim rizicima. Moći ćete da nastavite sa normalnim aktivnostima čim se pregled završi.

Iglena biopsija štitne žlijezde Banjaluka

Iglena biopsija štitaste žlezde je invazivna dijagnostička metoda, navođena ultrazvukom, kojom se uzima mali deo tkiva štitaste žlezde ili promena na ovoj žledi kako bi se pregledali pod mikroskopom i postavila konačna dijagnoza bolesti. Čitava procedura traje oko pola sata.

Kada se izvodi iglena biopsija štitaste žlezde / Indikacije?

Štitasta žlezda je važan organ u vašem endokrinom sistemu, oslobađa hormone koji regulišu mnoge funkcije u vašem telu. Kada se na štitastoj žlezdi pojave čvorići ili izvesne promene, lekar može da izvede test poznat kao iglena biopsija štitaste žlezde, kako bi uzeo uzorke tkiva za analizu.

Ljekar vas može uputiti na ovaj test u sledećim slučajevima:

• ukoliko imate uporan kašalj, promukao glas ili neobjašnjiv bol u grlu tokom dužeg perioda
• biopisija čvorića na štitastoj žlezdi, bilo onih koji se mogu napipati ili kvržica koje se otkrivaju rutinskim ultrazvukom štitaste žlezde
• diferencijacija benignih i malignih tumora štitaste žlezde
• biopsija cista ili čvorića ispunjenih tečnošću na štitastoj žlezdi

Iglena biopsija je jedini nehirurški način da se utvrdi da li su čvorići benigni ili maligni.

Kako da se pripremite?

• Ne morate imati posebnu ishranu ili da izbegavate pića ili lekove pre same procedure.
• Obavestite lekara o redovnoj terapiji koju uzimate i ponesite na uvid prethodnu medicinsku dokumentaciju.
• Ako uzimate lekove za razređivanje krvi, obavezno obavestite svog lekara o tome. Nakon konsultacije sa lekarom, biće potrebno da privremeno prekinete sa korišćenjem lekova koji sprečavaju zgrušavanje krvi (Aspirin, Plavix, Clopidix, Farin, Sincum, Sintrom, Pradaxa, Xarelto, Eliquis).
• Izbegavajte nošenje ogrlica ili drugog nakita koji može ometati izvođenje procedure.
• Važno je da možete mirno ležati duži period, tokom izvođenja čitave procedure.
• Pre izvođenja testa, lekar će vam reći da uradite komplentu krvnu sliku i testove zgrušavanja krvi.

Kako se izvodi iglena biopsija štitaste žlezde?

Kada započne procedura, lekar će vas zamoliti da legnete. Lekar će vam zatim očistiti vrat jodom ili drugim rastvorom koji ubija sve štetne klice na vašoj koži. U nekim slučajevima, lekar može da koristi lokalni anestetik, ali to nije uvek potrebno.

Procedura biopsije se obavlja uz pomoć ultrazvučnog aparata, koji omogućava lekaru da bolje sagleda mesto na štitastoj žlezdi sa kog će uzeti uzorak tkiva. Ne bi trebalo da govorite, gutate, kašljete ili da se pomerate dok se procedura obavlja. Lekar iglom ulazi do tkiva štitaste žlezde, uzima mali deo tkiva, izvlači iglu i potom šalje materijal u laboratoriju na dalje ispitivanje. Patolog je taj koji posmatra dobijeni materijal pod mikroskopom i postavlja konačnu dijagnozu.

Da li postoje rizici?

Iglena biopsija štitaste žlezde je generalno sigurna procedura. Ipak, postoje neki rizici, kao što su:

• krvarenje
• infekcija
• ciste

Možda ćete osetiti oticanje, modrice ili blagi bol, što je normalno i trebalo bi da prestane nakon nekoliko dana. Pozovite odmah svog lekara ako razvijete temperaturu ili nastavite sa oticanjem vrata ili intenzivnijim bolom, kao i ako primetite promenu boje glasa i otežano disanje.