EKG je osnovni pregled koji možete obaviti kod kardiologa, a predstavlja jedan od najjednostavnijih i najbržih testova koji se koriste za procenu rada srca.

Zašto se izvodi EKG / Indikacije?

Elektrokardiogram (EKG) snima i beleži trenutnu elektičnu aktivnost srca. Ovaj test se izvodi u cilju otkrivanja poremećaja srčanog ritma (aritmije), kao i poremećaja u sprovođenju električnog impulsa kroz srca.

Neki razozi zašto kardiolog može zatražiti da uradite EKG uključuju:

• otkrivanje uzroka bolova u grudima
• za procenu tegoba koje mogu biti povezane sa srcem, poput jakog umora, otežanog disanja, vrtoglavice ili nesvestice
• za identifikaciju nepravilnog rada srca
• otkrivanje ishemijske bolesti srca, infarkta miokarda (srčanih udara) , kao i ranije preležanih infarkta miokarda
• kao pomoć u određivanju ukupnog zdravlja srca pre procedura kao što je operacija; ili nakon lečenja stanja kao što su srčani udar, endokarditis (upala ili infekcija jednog ili više srčanih zalistaka); ili nakon operacije srca ili kateterizacije srca
• da bi se videlo kako radi implantirani pejsmejker
• da bi se utvrdilo koliko dobro deluju određeni lekovi za srce
• osnovno praćenje funkcije srca tokom fizičkog pregleda; ovo se može koristiti kao poređenje sa budućim testovima, kako bi se utvrdilo da li je bilo promena

Kako se sprovodi ?

Elektrode (neka vrsta malih, plastičnih “flastera“ koji se lepe za kožu) se postavljaju na određena mesta na grudima, rukama i nogama. Elektrode su povezane sa aparatom pomoću provodnih žica. Električna aktivnost srca se zatim meri, tumači i štampa u vidu EKG zapisa.

* Od vas će se tražiti da uklonite sav nakit ili druge predmete koji mogu ometati test; takođe je neophodno da uklonite odeću od pojasa nagore.

* Elektrode će biti pričvršćene na grudi, ruke i noge.

* Tokom snimanja ćete ležati; nemojte se pomerati niti pričati, budući da pokreti mogu uticati na kvalitet i tačnost EKG zapisa.

*Prirodni električni impulsi koordiniraju kontrakcije različitih delova srca kako bi krv tekla neometano. EKG snima ove impulse kako bi pokazao koliko brzo srce kuca, ritam otkucaja srca (stabilan ili nepravilan), te snagu i vreme električnih impulsa dok se kreću kroz različite delove srca.

* Promene na EKG-u mogu biti znak mnogih srčanih oboljenja.

Da li postoje rizici od EKG-a?

Elektrokardiogram (EKG) je brz i jednostavan način za procenu rada srca.

Tokom ovog testa nećete ništa osetiti, ali može biti neprijatno kada se skidaju lepljive elektrode.

* Tokom EKG-a se u telo NE šalje električna energija, već se samo registruje električna aktivnost srca – tako da NE postoji rizik od strujnog udara.

Šta nakon testa?

Možete da se vratite uobičajenim dnevnim aktivnostima, osim ako vam lekar ne kaže drugačije.

Standardni EKG test je jedan od najjednostavnijih i najbržih testova koji se koriste za procenu rada srca, a njime se otkriva koliko brzo srce kuca, koji je ritam otkucaja srca (stabilan ili nepravilan), te jačina i vreme električnih impulsa. Promene na EKG-u mogu biti znak mnogih srčanih oboljenja.

Zašto se koristi EKG holter / Indikacije?

Cilj izvođenja ovog testa jeste registrovanja električne aktivnosti srca i otkrivanje poremećaja srčanog ritma (aritmija).

Razlozi zašto vaš kardiolog zatraži EKG holter uključuju:

• Za procenu bola u grudima i drugih znakova i simptoma koji mogu biti povezani sa srcem, kao što su umor, otežano disanje, vrtoglavica ili nesvestica
• Za identifikaciju nepravilnog rada srca ili lupanja srca
• Da bi se utvrdilo koliko dobro radi pejsmejker
• Da bi se utvrdilo koliko dobro funkcioniše lečenje složenih aritmija
• Da bi se procenio rizik za buduće događaje povezane sa srcem u određenim stanjima, kao što je hipertrofična kardiomiopatija (zadebljani zidovi srca), nakon srčanog udara koji je izazvao slabost leve strane srca, ili Wolff-Parkinson-White sindroma (gde postoji abnormalni električni sprovodni put unutar srca)
• Kada EKG u mirovanju ne pokazuje jasan uzrok vaših tegoba.

Obratite pažnju na sledeće simptome

Vaš kardiolog može zatražiti 24-satni holter EKG-a ako imate simptome kao što su:

• vrtoglavica i nesvestica
• nizak krvni pritisak
• hroničan umor i lupanje srca
• bol u grudima
• otežano disanje, nedostatk vazduha, kratak dah.

Određene aritmije (abnormalni srčani ritmovi) mogu se pojaviti samo s vremena na vreme. Ili se mogu pojaviti samo pod određenim uslovima, poput stresa ili aktivnosti. Aritmije ovog tipa teško je snimiti na klasičnom EKG testu. Zbog toga, kardiolog može zatražiti holter monitoring kako bi imao veće šanse da “uhvati“ bilo kakve abnormalne otkucaje srca ili ritmove koji mogu izazvati vaše simptome.

Kako se izvodi ovo merenje?

Tokom ovog testa na grudnom košu ćete nositi 5 EKG elektroda, koje su žicama povezane sa malim, prenosivim uređajem za snimanje – holterom (koji ćete nositi u torbici prebačenoj preko ramena).

Dobićete uputstva o tome koliko dugo ćete morati da nosite monitor (obično 24 sata), kako da vodite dnevnik svojih aktivnosti i simptoma tokom testa, kao i uputstva za ličnu negu i aktivnosti, koji uključuju održavanje uređaja suvim.

* Tokom nošenja holter uređaja možete da obavljate sve uobičajene aktivnosti, osim plivanja, tuširanja i kupanja (neophodno je da uređaj ostane suv). Zato se istuširajte pre početka snimanja.

* Obavezno zapišite u dnevnik sve tegobe i simptome koje ste imali tokom perioda od 24h (ako ih budete imali), uključujući: vrtoglavicu ,nesvesticu, lupanje srca, preskakanje srca, bol u grudima, otežano disanje i dr.

* Nakon 24 sata dolazite u SC DR VULIĆ da  vratite uređaj i date na uvid svoj dnevnik aktivnosti i tegoba vašem kardiologu. On će uporediti 24-satni EKG zapis sa tegobama i aktivnostima iz vašeg dnevnika i detaljno će vam objasniti rezultate ispitivanja.

Da li postoje rizici?

24-satni holter EKG-a je jednostavan način za procenu rada srca i rizici su retki.

Može biti neprijatno kada se budu skidale lepljive elektrode i trake.

Na rad holter uređaja uglavnom ne utiče rad drugih električnih uređaja, ali bi trebalo izbeći blizinu: magneta, detektora za metal, mikrotalasne rerne, električne četkice za zube i preterano korišćenje mobilnog telefona. U tom slučaju može doći do kratkotrajnog prekida signala između elektroda i holtera.

Ultrazvuk srca može zatražiti kardiolog ili bilo koji lekar koji misli da imate problema sa srcem, uključujući i lekara opšte prakse.

Ehokardiografija može pomoći u dijagnostici i praćenju određenih srčanih stanja, proveravanjem strukture srca i okolnih krvnih sudova, analizom protoka krvi kroz njih i procenom srčane funkcije kao pumpe.

Zašto se izvodi ultrazvuk srca / Indikacije?

Ultrazvuk srca se izvodi u cilju otkrivanja bolesti srčanih zalistaka, oštećenja srčanog mišića, uz sagledavanje pokretljivosti zidova srčanog mišića.

Ovim pregledom se mogu otkriti različita oštećenja srca i srčanog mišića, ukoliko su prisutna.

Ehokardiografija može pomoći u otkrivanju:

• uzroka tegoba kao što je bol u grudima i/ili otežano disanje
• oštećenja od srčanog udara (gde je dovod krvi u srce iznenada blokiran)
• srčane insuficijencije (gde srce ne pumpa dovoljno krvi po telu pod odgovarajućim pritiskom)
• urođene srčane bolesti (urođene mane koje utiču na normalan rad srca)
• određivanje kontraktilnosti i ejekcione frakcije srca (srčane funkcije kao pumpe)
• perikardnog izliva
• zapaljenja srca i srčane maramice (endokarditisa i perikarditisa)
• tromba u srcu i velikim krvnim sudovima
• problema sa srčanim zaliscima
• kardiomiopatija (gde se zidovi srca zadebljavaju ili povećavaju)
• prisustva krvnih ugrušaka u plućnoj arteriji  (plućna embolija)
• urođenih srčanih mana kod ploda tokom trudnoće (fetalni ehokardiogram)

* Ultrazvuk srca takođe može pomoći lekaru da donese odluku o najboljem tretmanu za ova kardiovaskularna stanja.

Kako se izvodi?

Od vas će se tražiti da uklonite svu odeću koja pokriva gornju polovinu tela, pre nego što legnete na krevet. Na grudni koš ili direktno na ultrazvučnu sondu se nanosi gel za podmazivanje, koji ima za cilj da poboljša provodljivost ultrazvučnih talasa i da eliminiše vazduh između kože i sonde. Od vas će se tražiti da legnete na levi bok i da stavite levu ruku ispod glave, a lekar će zatim pomerati sondu po grudima u cilju dobijanja jasne slike vašeg srca i velikih krvnih sudova srca.

Sonda je mali plastični uređaj koji šalje i prima ultrazvučne talase, a kablom je pričvršćena za obližnju mašinu koja će prikazati i snimiti proizvedene slike.

* Cela procedura obično traje oko 30 minuta.

Postoje li rizici ultrazvuka srca?

Standardni ultrazvuk srca je jednostavan, bezbolan i siguran postupak. Ultrazvučno skeniranje nema neželjenih efekata.

Za razliku od nekih drugih testova i skeniranja, kao što su  rendgenski snimci i CT (skener), tokom ehokardiografije NISTE izloženi zračenju.

Šta nakon ultrazvuka srca?

Možete se vratiti svojim uobičajenim aktivnostima.

Zakažite detaljan pregled kardiologa klikom na

akademik prof.dr Duško Vulić