Bol u grudima i trnjenje ruku najčešći simptomi kardioloških oboljenja
Kardiološki pacijenti veoma često imaju različite simptome, odnosno znakove oboljenja koja se u prvom momentu ne povezuju sa srcem. Česta je rečenica: “Mislio sam da je to na “nervnoj bazi” pa sam uzimao lekove za smirenje”.
Ukoliko imate neku od sledećih tegoba može postojati potreba da internista kardiolog obavi pregled. Ovo su najčešći simptomi srčanih oboljenja:
- bol u grudima (stezanje, pritisak)
- trnjenje ruku i nogu
- lupanje ili preskakanje srca, nepravilan srčani rad, pauza u srčanom radu
- gušenje, otežano disanje, nedostatak vazduha
- malaksalost, nesvestica, vrtoglavica
- oticanje potkolenica
Bol u grudima
Bol u grudima može da bude crveni alarm za srčani udar.
Počinje naglo sa širenjem u levu ruku u vilicu, ima karakter stezanja i pritiska u grudnom košu, ne prolazi na promenu položaja tela, duboki udah, niti na lek protiv bola.
Pri ovakvim simptomima važno je da se posumnja na srčani udar – infarkt miokarda, da se odmah pozove služba hitne pomoći i uradi EKG.
Ako bol ima karakter probadanja, promene nakon promene položaja tela, to najčešće nije bol uzrokovan srčanim oboljenjam, ali to ne znači da ne treba da se sprovede kardiološka dijagnostika.
Često oboljenja želuca (akutne upale – gastritis), povećana kiselina u želucu, mogu uzrokovati slične tegobe koje je, bez detaljnog pregleda i ultrazvuka stomaka teško razgraničiti od bola koji je srčanog porekla.
Trnjenje ruku i nogu
Trnjenje ruku i nogu ne mora nužno biti simptom za kardiološko oboljenje. Ovaj simptom treba prvo alarmirati neurologa, ali ukoliko pacijent oseća trnjenje lever ruke ili ramena, onda postoji mogućnost od srčanog udara i svakako bi trebalo posetiti i kardiologa.
U ordinaciji Intervita radi i iskusan neurolog, koji je svakako uključen u dijagnostiku i lečenje naših pacijenata, tako da je put ka otkrivanju uzroka trnjenja ruku ili nogu u našoj ordinaciji značajno skraćen.
Gušenje – dispnea
Gušenje je čest simptom kod kardioloških pacijenata, koji može biti posledica sledećih stanja:
- zaostajanja “vode u plućima” kod slabljenja srčanog mišića
- kod suženja krvnih sudova koji ishranjuju srčani mišić
- upala srčanog mišića
- upala srčane kese
- izliva u srčanu kesu – perikard
- kod plućnih bolesti kao što su: bronhitis, astma, emfizem
Često se pogoršava prilikom napora.
Brzo zamaranje
Ovaj simptom je veoma čest kod kardioloških pacijenata, posebno onih koji imaju oslabljen srčani mišić, odnosno boluju od srčane slabosti, jer prilikom opterećenja srce ne može da odgovori na povećane zahteve organizma.
Loše podnošenje fizičkog opterećenja
Dok je u miru, u ležećem ili sedećem položaju, kardiološki pacijent je često asimptomatičan. Međutim, na određenu vrstu napora, ponekad i na minimalni, tegobe se značajno pogoršavaju, tako da je primoran da sedne, legne ili često, kada nema gde, čučne da bi se srce usporilo.
Osećaj “lupanja” i preskakanja srca
Srce ima u svojoj strukturi prirodni pejsmejker koji se zove sinusni čvor, ali i receptor za adrenalin hormon koji luči nadbubrežna žlezda, i neki nervni završeci.
Osnovni srčani ritam je sinusni ritam frekvence srca od 50-70/min u miru, dok tokom napora broj otkucaja ide i do 150/min.
Različita srčana oboljenja mogu da dovedu do simptoma lupanja srca ili preskakanja srca, ali veoma često su ovi simptomi vezani za neka druga oboljenja i stanja, kao što su: bolesti štitne žlezde, stanje stresa, oboljenja nadbubrežne žlezde i sl.
Oticanje nogu
Usled smanjene srčane funkcije, kada srce ne može da postigne dovoljnu funkciju pumpe dolazi do zaostajanja vode u nogama i nastanka testastih edema posebno oko skočnih zglobova i na potkolenicama.
Druga oboljenja koja prate ovaj simptom su bubrežna oboljenja, neki tumori stomaka i male karlice, proširene vene, ali često i efekat leka kalcijumskog antagoniste, a koristi se za lečenje povišenog krvnog pritiska
Glavobolja
Glavobolja nije uobičajen simptom kod kardioloških pacijenata osim kada je u pitanju povišen krvni pritisak.
Naime, često pacijenti imaju uglavnom potiljačnu glavobolju kada su im vrednosti krvnog pritiska povišene, tako da je važno da znaju i pacijenti, ali i lekari da obavezno izmere krvni pritisak ne samo kad imaju glavobolju nego i inače.
Vrtoglavice
Vrtoglavice su uglavnom simptom kod neuroloških oboljenja, kod oboljenja vratne kičme, kod oboljenja unutrašnjeg uva, ali mogu biti pokazatelj povremenih poremećaja srčanog ritma koji kvare cirkulaciju u mozgu i na taj način dovode do osećaja da se vrte stvari u prostoriji, ili da će doći do poremećaja svesti.
Gubitak svesti – SINKOPA
Delimičan ili popuni gubitak svesti je čest simptom kod kardioloških pacijenata koji imaju poremećaje srčanog ritma ili sprovođenja.
Ovakav simptom može biti crveni alarm da je došlo do srčanog zastoja, te je potrebno da se odmah započne sa reanimacijom.
Druge situacije koje dovede do gubitka svesti su poremećaji srčanog provođenja, traju kratko i tek na osnovu EKG-a ili Holter EKG-a može se proceniti indikacija za pejsmejker.
Zakažite svoj termin pozivom na broj 051 266 690
