Preventivni kardiološki pregled- akademik prof.dr Duško Vulić-dr Saša Lončar
Kardiolog na preventivnom pregledu
dr Saša Lončar
pacijentu daje smjernice za dalja ispitivanja, korekcije faktora rizika i potrebu za eventualnim kontrolama.
Ovakvi, preventivni pregledi, su vrlo važni jer se njima izbegava nastanak neželjenih događaja poput infarkta srca ili šloga, ali vrlo često i kod neregulisanih vrednosti krvnog pritiska, pucanja grudne ili trbušne aorte.
Od kada je sveta i veka stara poslovica glasi da je bolje sprečiti nego lečiti. Postoje mnoga stanja, pa čak i bolesti koje ne bole, ne guše… Drugim rečima, ova stanja ne daju nikakve simptome da bi nas nateralo da se obratimo na preventivni kardiološki pregled.
To se odnosi na povišen holesterol, povišen šećer i povišen krvni pritisak.
Zbog toga, pacijenti koji imaju u porodici bliske rođake, roditelje, braću sestre, koji su preboleli srčani, moždani udar, ili imali bilo kakvo kardiološko oboljenje treba da urade preventivni kardiološki pregled koji se sastoji od:
- kliničkog pregleda sa EKG-om
- ultrazvuka srca
- provere laboratorijskih pokazatelja (šećer, profil dobrih i loših masnoća, funkcije štitne žlezde, pokazatelja funkcije bubrega i jetre)
- dopler (doppler) karotidnih arterija
- a prema proceni kardiologa i test opterećenjem
Ovakvim sveobuhvatnim pregledom, internista kardiolog saznaje da li postoji kardiološko oboljenje koje još nije dalo simptome, i kakva je dalja strategija lečenja.
Često se otkrivaju hipertenzije, povišene vrednosti holesterola, posebno onog “lošeg” LDL holesterola, koji, ako ga ne lečimo započenje zapaljenski proces na arterijskim krvnim sudovima. Takvo stanje može vremenom prerasti u formiranje plaka na krvnim sudovima srca, mozga, karotidnih arterija, trbušne aorte i slično.
Ukoliko se ovakva oboljenja blagovremeno ne prepoznaju, neminovno posle nekog vremena dovode do nastanka infarkta srca, šloga, proširenja trbušne aorte (aneurizma).
Važno je napomenuti da preventivnim blagovremenim pregledima obezbeđujemo “jeftino zdravlje”, izbegavamo hitna stanja – srčani i moždani udar, pucanje grudne ili trbušne aorte kada je često život u pitanju, a kasniji terapijski postupci otežani su i limitirani prethodnim oštećenjem srca ili mozga.
