Proširene vene predstavljaju veoma često oboljenje krvnih sudova. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije od njih pati oko 30 odsto svetske populacije. Iako se podjednako javljaju kod oba pola, učestalije su kod žena. Registrovane su kod 40 odsto dama i to starosti od 30 do 50 godina. Nakon 60. godine procenat oboljevanja se izjednačava, zbog čega su se proširene vene ranije smatrale isključivo problemom trećeg doba.

Kako nastaju proširene vene?

Proširene vene su, zapravo, vene sa nefunkcionalnim venskim zaliscima. Nastaju kada pod određeni faktorima dođe do prestanka funkcionisanja zalizaka. Tada se krv vraća iz dubokih u površinske vene koje se šire i postaju vidljive, stvarajući karakateristične zmijolike izbočine.

Uzroci koji utiču na nastanak proširenih vena su brojni. Genetika igra važnu ulogu, tako da postoji veća verovatnoća da će pojaviti ukoliko je neko u porodici već ovaj problem.

Proširene vene se vezuju i za trudnoću. Pod uticajem hormonskog disbalansa pojačano je lučenje progesterona koji dovodi do slabljenja zidova krvnih sudova, stvarajući pogodne uslove za nastanak proširenih vena. Pritisak kojim težina ploda deluje na donje ekstremitete dodatno podstiče njihov razvoj.

Ipak, u većini slučajeva proširene vene su posledica loših životnih navika. Nedovoljna fizička aktivnost, gojaznost, nošenje neadekvatne obuće sa previsokim ili preniskim potpeticama, ali preterano izlaganje suncu i odlazak u solarijum i saunu se svrstavaju u faktore. Takođe, posao koji zahteva konstantno stajanje ili sedenje dovodi do problema sa venama.

Koji su simptomi proširenih vena?

Proširene vene nisu odmah vidljive, ali to ne znači da problem nije nastao.

Prvi znak jeste osećaj napetosti i težine u nogama. Zatim se javljaju grčevi, bolovi i otoci na nogama koji su izraženi prilikom dugotrajnog stajanja. prilikom hodanja se smanjuju simptomi, da bi pri ležanju potpuno nestajali. Međutim, sa napredovanjem bolesti počinju da se ispoljavaju u svakom trenutku, bez obzira na položaj tela.

Otečenost nogu prati dermatitis koji izaziva svrab i ljušćenje kože, a u težem slučaju moguće su i infekcije. Sledi širenje kapilara i jasno uočavanje proširenih vena u vidu plavičaste mreže ili čvorava.

Ukoliko se ne leče proširene vene dovode do komplikacija

Tromboflebitis je najčešća komplikacija. U pitanju je upala vena koja se manifestuje se crvenilom, osećajem toplote na tom mestu i bolom.

Drugi, ozbiljniji problem koji mogu da stvore proširene vene jeste tromb. Obično se formira u dubokim venama koje se nalaze blizu mišića. Prepoznatljivi simptomi jesu otok u jednom od udova, osećaj toplote u delu tela gde je krvni ugrušak i crvenilo duž vena.

Tromb može trajno da ošteti zalistak dubokih vena, a u težem slučaju da se otkine i dođe do pluća, gde izaziva pojavu plućne embolije.

Venska insuficijencija je još jedna od mogućih komplikacija. Ona ometa razmenu hranjihivih materija i kiseonika u telu, pa vremenom dolazi atrofie kože, otoka, fibroze i venskih ulkusa koji teško zarastaju.

Kako se dijagnostifikuju proširene vene?

Najpouzdanija i najbezbednija metoda je kolor dopler krvnih sudova. Praćenjem protoka krvi kroz krvni sud sagledavaju se ne samo njegove morfološke odlike vena, već i njihova funkcionalnost. Na taj način mogu se rano otkriti patološke promena krvnih sudova.