Pregled kardiologa Banjaluka/kompletna kardiološka obrada/hipertenzija/riješite problem
Hipertenzija je jedna od vodećih izazivača smrti kod ljudi širom sveta. To je hronična bolest povišenog krvnog pritiska. U tim situacijama kako bi se održao normalni protok krvi, dolazi do snažnijeg rada srca.
Hipertenzija – podela
Osnovna podela hipertenzije je na primarnu (esencijalnu) i sekundarnu.
Primarna ili esencijalna hipertenzija javlja se u čak 95 odsto slučajeva. Uzroci za njen nastanak nisu objašnjeni, odnosno nastaje bez očiglednog osnovnog medicinskog uzroka. Zbog toga se najčešće povezuje sa geneteskom predispozicijom.
Sekundarna hipertenzija je zastupljena u oko 5 odsto slučajeva i nastaje usled drugih bolesti. Na primer, bolesti bubrega, arterija, srca ili endokrinog sistema. Može se javiti i u trudnoći ili kao posledica korišćenja pojedinih lekova.
Prema trajanju, hipertenzija se klasifikuje kao: akutna i hronična. Akutna traje par sati ili dana. Najčešće se ispoljava naglim povišenjem arterijskog pritiska iznad 200 mmHg. Hronična hipertenzija je trajna.
Hipertenzija je opisana kao tihi ubica
Većina ljudi ne razmišlja o krvnom pritisku sve dok se ne susretne sa tim problemom. Čak trećina ljudi koji imaju povišeni pritisak toga nisu ni svesni.
Do sada se pritisak 140/90 mmgh smatrao blago povišenim, te ni lekari nisu obraćali veliku pažnju na njega. Novije studije su pokazale da ako vrednost iznad 130/80 mmgh traje duže vreme uzrokuje oštećenja mozga, srca, bubrega, jetre, perifernih krvnih sudava i celog organizma. Zato je granica na kojoj počinje hipertenzija pomerena sa 140/90 mmgh na 130/80.
Hipertenzija napreduje sporo i obično ne pokazuje značajne simptome. Ako se i jave, to je obično potiljačna glavobolja, zujanje u ušima i osećaj pritiska u glavi. Zapravo, skrining zdravlja najčešće otkriva problem. Ili se, pak povišeni krvni pritisak utvrdi tek kada dovede do angine pectoris, infarkta srca ili šloga.
Imajući u vidi ozbiljnost situacije, veoma je bitno da redovno proveravate iznose krvnog pritiska.
Hipertenzija – uzroci i faktori rizika
Hipertenzija ne zavisi od godina starosti. U oko 0,2 do 3 odsto slučaja javlja se i kod novorođenčad. Ipak, sa godinama rizik od pojave se povećava. Do 55. godine češća je kod muškaraca, a u periodu od 55. do 64. oba pola podjednako su pogođena ovom tegobom. Nakon 65. godine hipertenzija je češća kod žena.
Faktori rizika koji mogu da dovedu do njene pojave, pre svega, su povećana telesna težina. Smanjenjem težine za samo 10 odsto kod gojaznih osoba poboljšava se arterijski krvni pritisak. Takođe, veliku ulogu za razvoj hipertenzije ima i nasledni faktor. Odnosno, ako neko u porodici ima visok krvni pritisak, veća je verovatnoća da će ga imati i naslednici.
Loša hrana je jedan od glavnih uzroka problema. Nepravilna ishrana koja podrazumeva unošenje hrane sa puno zasićenih masti, rafinisanih namirnca lišenih biljnih vlakana, vitamina i mineralnih soli, kao i unošenje većih količina soli je veoma štetno za celopuno zdravlje. Pored ishrane i pušenje i alkohol spadaju u izazivače hipertenzije.
Stres je postao sastavni deo svakodnevnog života mnogih ljudi. A stalna izloženost stresnim situacijama ima za posledicu visok krvni pritisak.
Hipertenzija se može kontrolisati
Zdrav način života, pravilna ishrana i fizička aktivnost su osnova za sprečavanje hipertenzije. Redovni lekarski pregledi kod lekara opšte prakse i sistematski kardiološki pregled su obavezni za praćenje svih promena u krvnom pritisku. Samim tim smanjuje se i rizik nastanka infarkra srca, šloga, oštećenja bubrega i ateroskleroze.
