Ekg srca Banjaluka/ očitavenje ODMAH/ bez čekanja- dostupno usluga od 8 do 20h svakim radnim danom u Specijalističkom centru Dr Vulić

EKG srca (elektrokardiogram) predstavlja grafički zapis električne aktivnosti srca. Naime, pomoću aparata koji se naziva elektrokardiograf registruju se akcioni potencijali iz srca postavljanjem elektroda na kožu pacijenta.

EKG srca je jedna od najstarijih dijagnostičkih metoda

Škotski naučnik Alexander Muirhead je 1872. godine prikačio žice za zglobove pacijenta kako bi dobio srčani zapis. Britanac Augustus Waller je konstruisao mašinu koja se sastojala od kapilarnog elektrometra fiksiranog na projektor. Trag od srčanog otkucaja projektovao se na fotografsku ploču. Ovo je omogućilo prvo snimanje srca u realnom vremenu.

Holandski doktor Willem Einthoven koristio je nizni galvanometar (prvi praktični elektrokardiograf) koji je izmislio 1901. Za ovo otkriće dobio je Nobelovu nagradu za medicinu 1924. godine. On je, takođe, utvrdio jednačine koje su korigovale stvarni talasni oblik dobijen od elektrometra kako bi kompenzovali nepreciznost instrumenta. Tim kašnjenjima dodelio slova P, K, R, S i T.

Sa razvojem nauke i tehnike EKG srca se menjao. Uređaji su postali manji, nije bilo potrebno hlađenje za rad. A već 1927. godine General Electric je razvio prenosni aparat za EKG srca.

Šta otkriva EKG srca?

EKG srca je brza, bezbolna i jednostavna metoda pri kojoj se električni impulsi srca mere i zapisuju na papirnu traku. On prikazuje izvor odakle započinje svaki otkucaj srca, frekvenciju i ritam srca.

Naime, EKG srca se sastoji od linija, tj. serije talasa koji su obeleženi slovima P, R, S, T i ponekad U. Prvi talas (P) beleži reakciju pretkomora srca na početku impulsa. Kompleks talasa R, S beleži reakciju komora na impuls. Talas T predstavlja reakciju komora na kraju kontrakcije.

Rastojanja između talasa čine intervali. Upravo na osnovu karakterističnih promena u obliku talasa i dužini intervala otkrivaju se poremećaji u srčanom radu – nepravilnosti u stvaranju ili sprovođenju srčanih impulsa, promene u veličini srčanih šupljina, promene u funkcionisanju srčanih zalistaka, smanjenje protoka krvi kroz krvne sudove srca, promene na srčanoj kesi.

Kada je potrebno uraditi EKG srca?

Sistematski kardiološki pregled i veliki kardiološki pregled sadrže EKG srca.

Obavezan je u dijagnozi angine pektoris i infarkta miokarda. Jer, podaci pokazuju da 10 do 15 odsto bolesnika kod kojih je dijagnostikovan akutni infarkt miokarda, nisi registrovali najznačajniji simptom, a to je izrazit bol u predelu srca.

To ukazuje koliki značaj ima EKG srca. Takođe, ovaj pregled je bitan ako se javi bol u grudima, kratak dah, ubrzan puls, anksioznost, nesvestica, kao i bol u stomaku, mučnina, problemi sa varenjem.

EKG srca se se može obavljati rutinski kod:

1. pacijenata koji se spremaju za operaciju pod totalnom anestezijom. Na taj način se utvrđuje stanje srca kako ne bi došlo do komplikacija prilikom hirurške intervenicije,
2. kod ljudi koji se bave stresnim zanimanjem,
3. kod ljudi preko 40-te godine života, kada se radi godišnji skrining zdravlja
4. i kod ljudi kod kojih je već utvrđeno neko srčano oboljenje. U tom slučaju se proverava reakacija na prepisanu terapiju.

Kako se pripremiti za EKG srca?

EKG srca ne zahteva nikakvu posebnu pripremu. Sama procedura je bezbolna i bez rizika za komplikacije. Pre EKG obavljaju se opšti lekarski pregledi.

Samo snimanje traje oko 5 minuta. Pacijent leži na leđima sa rukama pored tela. Na telu se postavlja šest malih elektroda, a ostale se prikače na noge i ruke. Veoma je bitno da ne nosite sat, nakit niti ikakve metalne predmete.

U zavisnosti od stanja koje elektrokardiogram pokaže, pacijent može biti upućen na lečenje ili dalje preglede kao što je holter ekg srca.