Pregled hematologa Banjaluka/hematolog Banjaluka-zakažite pregled već danas pozivom na broj 051 266 690
Hematologija je grana medicine koja se bavi proučavanjem, dijagnostikom i lečenjem bolesti krvnog sistema (koštana srž, timus, jetra, slezina, limfni čvorovi i krvne ćelije – eritrociti, trombociti, leukociti).
Čime se bavi hematolog?
Doktor specijalista interne medicine, subspecijalista hematolog bavi se proučavanjem, djagnostikom i lečenjem bolesti krvi, krvotvornih organa i limfnog sistema.
Najučestalije hematološke bolesti su:
1. Anemije :
Najčešća vrsta anemije (malokrvnosti) je sideropenična anemija koja nastaje kao posledica nedostaka gvožđa.
Ostale vrste anemije su manje zastupljene, a to su:
- Megaloblastična anemija koja nastaje usled nedostatka vitamina B12 ili folne kiseline u organizmu.
- Aplastična anemija kod koje je koštana srž vrlo slabo razvijena, a posledica toga je manjak svih krvnih ćelija u krvotoku.
- Sideroblastična anemija je vrsta anemije u kojoj se gvožđe ne može pravilno ugrađivati u hemoglobin.
- Autoimuna hemolizna anemija koja nastaje kao posledica autoimunog odgovora gde ćelije imunološkog sistema napadaju i uništavaju sopstvene ćelije.
- Fankonijeva anemija je jedan od naslednih oblika anemije.
- Anemija kod hroničnih bolesti
- Anemija kod renalne (bubrežne) insuficijencije
- Anemija u trudnoći
2. Povećanje broja eritrocita:
- Policitemija predstavlja stanje u kojem je povećan broj eritrocita (crvenih krvnih zrnaca) u krvi, a može se javiti u tri oblika: primarna policitemija ili policitemija rubra vera, sekundarna policitemija koja je javlja kao posledica neke druge bolesti i relativna policitemija (pseudopolicitemija).
- Eritrocitoza je stanje u kom postoji povećan broj crvenih krvnih zrnaca. Eritrocitoza može biti: relevantna kada je uzrok smanjanje broja volumena plazme (npr. kod opekotina ili ozbiljnog stepena dehidratacije) ili apsolutna usled povećanja broja crvenih krvnih zrnaca.
3.Poremećaji leukocitne loze
- Poremećaji morfologije ćelija leukocitne loze
- Promene broja leukocita:
- neutrofilija,
- leukemoidna reakcija,
- eozinofilija,
- bazofilija,
- agranulocitoza.
3.Maligne bolesti krvi:
- Akutna i hronična leukemija
- limfomi: Hodgkin i Non-Hodgkin
- Multipli mijelom (plazmocitom)
- Poremećaji u funkciji koštane srži, itd.
4.Poremećaji homeostaznog mehanizma
- Hemoragijski sindrom usled kvantitativnih i kvalitativnih poremećajia trombocita
- Hemoragijski sindrom zbog poremećaja krvnih sudova (vaskulopatije)
- Poremećaji koagulacije (zgrušavanja) krvi:
- Hemofilija A,
- Hemofilija B,
- Fon Vilebrandova bolest,
- Desimanova intravaskularna koagulacija (DIK),
- Trombozna trombocitopenijska purpura,
- Tromboza
5.Bolesti slezine
- Hipersplenizam
- Hiposplenizam
Kome je potreban pregled hematologa?
Ukoliko imate neku od sledećih tegoba može postojati potreba da obavite pregled kod interniste hematologa:
- umor, malaksalost, nedostatak vazduha,
- glavobolja, zujanje u ušima i vrtoglavica,
- lupanje srca i bol u grudima
- bubitak apetita, gađenje i nadutost,
- grčeve u mišićima ruku i nogu tokom noći,
- groznicu, povišenu telesnu temperaturu, česte ponavljane infekcije (pad imuniteta),
- bolove u kostima,
- uvećane limfne žlezde,
- vensku trombozu i tromboembolije,
- ulcerozne promene na sluznicama,
- sklonost ka pojavi modrica po koži (spontana krvarenja),
- produženo krvarenje nakon povrede.
Ukoliko su u laboratorijskim nalazima prisutne sledeće promene:
- snižen nivo hemoglobina,
- smanjenje broja eritrocita,
- povećanje ili smanjenje broja leukocita,
- povećanje ili smanjenje broja trombocita.
Kako izgleda pregled hematologa?
Važno je da znate da je pregled interniste hematologa potpuno bezbolan. U našoj ordinaciji pregled traje oko 30minuta, ponekad i duže, dovoljno dugo da pacijent izađe zadovoljan, a lekar siguran da je svoj posao obavio kako treba.
Svaki pregled hematologa počinje razgovorom sa pacijentom. Tokom prve posete lekar će Vam postaviti niz pitanja koja mu pomažu da dobije što bolju anamnezu koja je ključna za dalju dijagnostiku. Za sam pregled nije potrebna priprema, a lekara će zanimati:
- Vaši simptomi, tegobe na koje se žalite,
- porodična istorija u bolesti,
- podaci o ranijim bolestima, operacijama i bolničkom lečenju,
- trenutna terapija (ukoliko je uzimate),
- predhodna medicinska dokumentacija (laboratorijski i specijalistički izveštaji – ukoliko ih imate ponesite ih sa sobom).
Ako mislite da još nešto treba da kažete ili pitate nemojte se ustučavati, imajte na umu da je kvalitetna komunikacija temelj uspešnog lečenja.
Nakon upoznavanja sa Vašim problemom sledi fizikalni pregled u okviru kojeg lekar posmatra promene na koži, boju i turgor kože, opipava (palpira) limfne žlezde na vratu, pazuhu i na preponama, sluša rad Vašeg srca i pluća, pregleda stomak – proverava da li je uvećana slezina i/ili jetra, da li je prisutna neka izraslina na stomaku ili bolnost. U okviru ovog dela pregleda, internista hematolog posmatra i Vaše donje ekstremitete radi provere prisutnosti proširenih vena.
Na osnovu dobijenih podataka lekar postavlja dijagnozu, daje savete za dalje lečenje, predlog za terapiju (ukoliko je potrebno) ili predlog za sprovođenje dalje dijagnostike.
