Povišen krvni pritisak/Hipertenzija-riješite problem-zakažite temin 051 266 690
Povišeni krvni pritisak, tj. hipertenzija, predstavlja ozbiljno stanje koje može da naruši zdravlje čoveka.
Krvni pritisak podrazumeva pritisak krvi u arterijama ljudskog organizma. Određen je dvema vrednostima. Maksimalni pritisak nastaje kada krv ispunjava arterije. Naziva se sistolni ili gornji. Dok se donji ili dijastolni javlja kada se srce odmara između 2 otkucaja.
Iako se ranijih godina za normalne vrednosti uzimao pritisak 120/80 mmHg, Evropsko kardiološko udruženje je uvelo nova pravila. Tako da sada on iznosi 130/90, a za ljude koji su zašli u treće doba dozvoljena granica je 140/90 mmHg. Sve iznad tih parametara se smatra hipertenzijom.
Nažalost, povišeni krvni pritisak je čest problem. Istraživanja pokazuju da od hipertenzije boluje skoro milijardu ljudi u svetu, a procenjuje se da će do 2025. godine zahvatiti čak 60 odsto populacije. Situacija u našoj zemlji je zabrinjavajuća. Danas, svaka druga osoba u Srbiji ima povišen krvni pritisak. Međutim, većina nije toga svesna, te je on samo kod 40 odsto pacijenata i potvrđen.
Hipertenzija se deli u dve grupe
U osnovi, povišeni krvni pritisak može biti primarni i sekundarni.
Primarni (esencijalni) se javlja u čak 95 odsto slučajeva. Za njegov nastanak ne postoji jasni medicinski uzrok, te se povezuje sa genetskom predispozicijom.
Sekundurna hipertenzija je izazvana drugim oboljenjima. Pre svega, bolestima bubrega, arterija, srca ili endokrinog sistema. Mada se može javiti i u trudnoći ili kao posledica dugotrajne upotrebe pojedinih lekova, poput ibuprofena, diklofenaka, kortikosteroida.
Prema trajanju, hipertenzija se deli na akutnu i hroničnu. Akutna traje par sati ili dana, dok je hronična trajna.
Faktori rizika za pojavu povišenog krvnog pritiska
Povišeni krvni pritisak može se javiti u bilo kom životnom dobu. Čak u 3 odsto slučajeva sa njim se suočavaju i bebe. Ipak, verovatnoća se povećava starošću. Razlog leži u činjenici da se vremenom smanjuje elastičnost krvnih sudova, pa je srcu potrebno više rada da bi pumpalo krv po celom telu. Kao posledica toga povećava se pritisak na zidove arterija.
Loš način života je čest pokretač hipertenzije. Naime, nezdrava ishrana koja obuhvata velike količine zasićenih masti, soli i rafinisanih namirnica siromašnih biljnim vlaknima, vitaminima i mineralima, kao i pretereno konzumiranje alkohola i duvana, utiču na rad krvnih sudova, dovodeći do povećanja pritiska. U faktore spadaju i nedovoljna fizička aktivnost i gojaznost.
Povišeni krvni pritisak ima i nasledni karakter. To znači da je veća verovatnoća da se javi ukoliko je u porodici već registrovan. Stalna izloženost stresu, takođe, se navodi kao mogući uzročnik.
Kako prepoznati povišeni krvni pritisak?
Hipertenzija je podmukla bolest. Napreduje sporo i obično ne pokazuje značajne simptome, te se često naziva i „tihim ubicom“.
Karakteristični simptomi su potiljačna glavobolja, zujanje u ušima i osećaj pritiska u glavi koji su posebno izraženi ujutru. Neretko ih prate vrtoglavica, problemi sa vidom, znojenje, uznemirenost, hladne šake i stopala. Ponekad su prisutni i tup bol u grudima, otežano disanje, grčevi u mišićima, kao i problemi sa spavanjem.
Povišeni krvni pritisak je ozbiljno oboljenje, koje može da dovede do brojnih komplikacija. Bolesti srca, moždani udar, aneurizmatske bolesti, trajno oštećenje vida, hronična bubrežna insuficijencija – samo su neke od posledica nelečenja hipertenzije.
Zakažite pregled pozivom na broj 051 266 690
