Holesterol predstavlja vrstu lipida, tj. masnu supstancu, koja učestvuje u građenju ćelija, polnih i drugih hormona i proizvodnji vitamina D. Takođe, igra važnu ulogu u procesu varenja.
Dve trećine holesterola u telu prirodno stvaraju jetra i kora nadbubrežne žlezde. Odatle se putem krvi prenosi dalje. Dok je jedna trećina egzogenog porekla i potiče od namirnica koje unosimo u toku dana.
Imajući u vidu višestruku ulogu koju holestrol ima u organizmu, lekarska ordinacija Dr Nestorov vam otkriva posledice njegovih povišenih vrednosti.
Dve vrste holesterola
HDL holesterol (high-density lipoprotein) čini 20 odsto ukupnog holesterola. Ima protektivnu ulogu, odnosno pomaže u otklanjanju LDL holesterola iz organizma. Zbog toga se često naziva „dobar“ holesterol. Normalne vrednosti se kreću od 1,03 do 1,55 mmoI/L. Što je iznos viši, to je manji rizik od nastanka bolesti srca, tromboze i moždanog udara.
Istraživanja pokazuju da porast nivoa HDL holesterola za 1 odsto smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti za 2-3 odsto.
LDL holesterol (low-density lipoprotein) čini veći deo, oko 70 odsto. Poznat je i kao „loš” holesterol, jer se zbog svoje male gustine taloži na zidovima krvnih sudova, čineći ih slabo prohodnim. Njegove normalne vrednosti nalaze se u granicama od 1,44 do 4,53 mmoI/L.
Šta dovodi po povišenih vrednosti LDL holesterola?
Glavni „krivac“ za povećanje LDL holesterola jeste loš način života. Naime, prekomerno konzumiranje nezdrave hrane, naročito namirnica bogatih zasićenim i trans mastima, nedovoljna fizička aktivnost, alkohol i pušenje mogu da dovedu do problema.
Genetika, takođe, ima uticaj. Što znači da je veća verovatnoća da će osoba imati povišen holesterol ukoliko je on registrovan kog jednog od roditelja.
Problemi sa štitnom žlezdom, poremećaji jetre i dijabetes tipa 2 mogu da dovedu do povećanja nivoa ukupnog holesterola i lošeg LDL holesterola. Mada i menopauza kod žena predstavlja okidač. Razlog leži u padu nivo estrogena nakon završetka reproduktivnog doba, što za posledicu ima povećanje nivoa holesterola.
U uzročnike se svrstavaju i hronični stres i pojedini lekovi, kao što su lekovi za visok krvni pritisak, kontraceptivne pilule, retinoidi, kortikosteroidi, antivirusni lekovi i antikonvulzanti.
Kakve komplikacije donosi visok LDL holesterol?
S obzirom da se LDL holesterol lako taloži na površini krvnih sudova, arterije gube prirodnu elastičnost i dolazi do suženja. Posledice ateroskleroze su veoma ozbiljne, pa i opasne po život. Najčešće su to koronarna bolest srca, tromb, moždani udar, infarkt, angina pektoris, hiperte
nzija, hronična bolest bubrega.
Nažalost, povišeni loš holesterol ne daje jasne znake, te mnogi ljudi nisu svesni da ga imaju. Ipak, bolovi u stomaku, poremećaj cirkulacije, promene na koži i promene na očima mogu da ukažu na visok LDL holesterol.
Da biste sprečili pojavu ozbiljnih bolesti izazvanih holesterolom, stručnjaci savetuju redovne lekarske preglede i proveru lipidnog statusa. Dok osobama kod kojih je već registrovan povišeni holesterol, kao i onima koje imaju genetske predispozicije za to preporučuju se i color doppler magistralnih arterija vrata, color doppler perifernih arterija donjih ekstremiteta i color doppler perifernih arterija gornjih ekstremiteta.
