Dijabetes tj. šećerna bolest je metabolički problem pri kome telo ne može pravilo da obradi i iskoristi glukozu iz hrane koju konzumiramo. Nastaje kada pankreas ne luči dovoljno insulina ili stvoreni insulin ne može da se iskoristi.
Insulin je hormon koji je odgovoran za održavanje normalnog nivoa šećera u krvi. Što znači da bez njega šećer koji smo uneli hranom ne može iz krvotoka da dospe do ćelija, te dolazi do povišenog nivoa glukoze u krvi, odnosno hiperglikemije.
Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije nivo šećera iznad 7.0 mmol/L nakon 10 sati gladovanja se smatra opasnim, dok se jutarnje referentne vrednosti glikemije na prazan stomak kreću od 3,6 do 6,1 mmol/L.
Zašto se javlja dijabetes?
Prema uzroku nastanka, šećerna bolest se deli u 2 osnove grupe.
Dijabetes tip 1 izazvan je naslednim faktorom ili nekom jačom infekcijom koja uništava beta-ćelije pankreasa. Nastupa naglo sa izrazitim simptomima i zahteva hitnu dijagnozu i otpočinjanje terapije. Od ovog tipa obolevaju mlađe osobe do 30 godina i karakteristično je da one moraju svakog dana da primaju injekcije insulina.
Dijabetes tip 2 je češći oblik. Pored naslednog faktora, glavni pokretač je gojaznost posebno kod osoba koje imaju nagomilano masno tkivo u predelu trbuha. U rizične faktore spadaju i nepravilna ishrana, preterano konzumiranje slatkiša, nedostatak fizičke aktivnosti. Konstantni stres, takođe, može biti okidač problema. Mogu ga izazvati i druga oboljenja, kao što su oboljenje pankreasa, problemi sa štitnom žlezdom, poremećaji u radu nadbubrežne žlezde, hipofize…
Posebni tip čini gestacijski dijabetes koji karakteriše visok nivo šećera u krvi tokom trudnoće. S obzirom da je izazvan hormonima u trudnoći, obično nestaje 6 nedelja nakon porođaja. Mada u pojedinim slučajevima prelazi u tip 2.
Koji su opšti simptomi dijabetesa?
Iako mnogi dijabetes smatraju bolešću modernog doba njegovi simptomi opisani su još u 19. veku. I to zahvaljujući naučnicima Jozefu fon Meringu i Oskaru Minkovskom.
Usled viška šećera u krvi, bubrezi ne mogu da apsorbuju glukozu i dolazi do dehidratacije. Tako su preterana žeđ i suva usta prvi znaci bolesti. Prate ih problemi prilikom mokrenja, tj. učestalo mokrenje.
Kako ćelije ne mogu da koriste glukozu za energiju javljaju se i konstantni umor, vrtoglavice i glavobolja, ali i preterana glad, pa i gubitak kilograma. Koža postaje suva, ispucala jer telo uzima vodu da bi se rešilo suvišnog šećera u krvi.
Dijabetes slabi imuni sistem usporavajući prirodne procese oporavka, što za posledicu ima sporije zarastanje povreda, kao što su posekotine i modrice. Vremenom, javlja se zamagljen vid, a u rukama i nogama trnci i gubitak osećaja.
