Osnovni pregled srca uključuje:

• Pregled kardiologa
• EKG
• UZ
• Laboratoriju
• Test opterećenja (ergometrija)

Simptomi zbog kojih treba uraditi osnovni pregled srca

• lupanje ili preskakanje srca
• bol u grudima
• otoci u nogama
• gubitak daha
• nagli skok pritiska
• nesvestica, vrtoglavica

Zašto je važno raditi osnovni pregled srca

Osnovni pregled srca u današnje vreme neophodan je deo preventivnih pregleda kako bi se predupredila pojava ili razvoj oboljenja srca i krvnih sudova, od kojih boluje sve više ljudi, kako u svetu, tako i u Srbiji.

Poslednje istraživanje zdravlja stanovništva pokazalo je da:

svaka 3. odrasla osoba ima povišen krvni pritisak

svaka 11. koronarnu bolest srca ili anginu pektoris

Kardiovaskularne bolesti, uključujući srčane bolesti i moždani udar, vodeći su uzrok smrti u svetu, od kojeg umire oko 18 miliona ljudi godišnje, а prоcеnjuје sе dа ćе dо 2030. gоdinе tај brој pоrаsti nа 23 miliоna. Iako poražavajuća, ova statistika mogla bi da bude značajno blaža.

Naime, ljekari navode da bi oko 80 odsto prevremenih smrti i više od 50 odsto obolevanja od infarkta srca i moždanog udara moglo da se spreči merama primarne prevencije u koje spadaju pravilna ishrana, fizička aktivnost i prestanak pušenja i prekomernog konzumiranja alkohola. Kao posebna mera prevencije savetuje se osnovni pregled srca.

Ko i koliko često treba da radi osnovni pregled srca

Svim odraslim osobama savetuje se da jednom godišnje posle 30. godine odu na osnovni pregled srca. Osobe starije od 65 godina, posebno one sa hroničnim bolestima trebalo bi da osnovni pregled srca rade na svakih šest meseci, osim ukoliko lekar, shodno stanju pacijenta, ne odredi drugačiju dinamiku pregleda.

Osobama sa istorijom kardiovaskularnih oboljenja u porodici savetuje se pregled kardiologa jednom godišnje, čak i ako nemaju simptome srčanih oboljenja.

Na osnovni pregled srca pacijenta može da uputi i lekar opšte prakse ukoliko sumnja da tegobe ukazuju na srčano oboljenje.

Osnovni pregled srca jednom godišnje savetuje se i pušačima, posebno onima sa dugim pušačkim stažom.

Sportisti i osobe koje se rekreativno bave sportom takođe bi trebalo da urade osnovni pregled, posebno test opterećenja. Samo sa tim rezultatima možemo potpuno zaokružiti kardiološki pregled i reći u kakvom tačno stanju je vaše srce i kakvim naporima možete da se izlažete. Ono čemu smo danas na žalost vrlo često svedoci je to da na sportskim terenima usled nedijagnostikovane bolesti srca umiru i deca i profesionalni sportisti. Savetujemo da dolaskom na redovne kardiološke preglede uvek budete sigurni da li je bavljenje sportom, rekreativno ili profesionalno bezbedno za vas.

Simptomi za hitan odlazak na osnovni pregled srca

Razlozi zbog kojih hitno treba potražiti pomoć kardiologa su simptomi koji ukazuju na probleme sa srcem i krvnim sudovima:

• gubitak daha;
• lupanje ili preskakanje srca;
• bol u grudima;
• otoci u nogama;
• nesvestica, vrtoglavica.

Pažljivo smo kreirali osnovni pregled srca po konceptu naših partnera iz Holadnije – CCN (Cardiology Centra Nederland ) – najuspešnijeg evropskog kardiološkog sistema. Pratimo sistem brze trake koji podrazumeva da se od trenutka vašeg dolaska pregled obavi za 60 minuta a dijagnoza bude postavljena u roku od 2h.

Kada dođete u Puls kardiološki centar naše ljubazno osoblje zamoliće vas da popunite formular koji će nam koristiti da otvorimo karton. Nakon toga lekar opšte prakse uzima anamnezu, prelazimo na vađenje krvi, radimo EKG, potom kardiolog izvodi ultrazvučni pregled srca i na kraju se pod kontrolom našeg tima izvodi test opterećenja na biciklu. Najbolje je da ponesete nešto udobno na testiranje, trenerku, majicu i patike. Kada prikupimo sve rezultate kardiolog obavlja završni pregled, postavlja dijagnozu prepisuje terapiju i savetuje vas dalje shodno vašem stanju.

Pregled kardiologa: Za pregled nije potrebna nikakva priprema, a budući da se koriste neinvazivni instrumenti kao što su stetoskop i tenziometar, potpuno je bezbolan. Pregled kardiologa traje prosečno oko 20-30 minuta a po potrebi i duže.

U toku pregleda lekar će se upoznati sa istorijom bolesti pacijenta i njegove porodice (ako postoje), kao i sa trenutnim tegobama, ukoliko ih pacijent ima. Lekar će izmeriti pritisak, poslušati srčane tonove,  a pored pregleda grudnog koša, proveriće (opipaće) i pulsiranje krvnih sudova vrata.

EKG: Elektrokardiografija (EKG) je brza, bezbolna i neinvazivna metoda kojom se registruje električna aktivnost srca. Ovom metodom mogu se otkriti različita oboljenja srca, kao što su aritmije, infarkt, kao i loša prokrvljenost krvnih sudova. Snimanje traje nekoliko minuta, a lekar odmah ima uvid u rezultate.

UZ srca: Ehokardiografija ( ultrazvuk srca ) jedna je od najčešće korišćenih neinvazivnih dijagnostičkih procedura u kardiologiji. Ovom metodom se može dobiti veliki broj informacija uključujući  veličinu i oblik srca, lokalizaciju i veličinu oštećenja srčanog tkiva, izgled srčanih valvula (zalistaka).

UZ srca može da otkrije posledica preležanog perikarditisa (zapaljenje srčane kese) i virusnog miokarditisa (upala srčanog mišića). Ultrazvučni pregled srca traje do 15 minuta.

Laboratorija: U sticanju kompletne slike stanja srca i krvnih sudova neizostavan deo su i laboratorijske analize. U sklopu osnovnog pregleda srca analizom krvi proveriće se sledeći parametri: glukoza, ukupni holesterol, NHDL, HDL/LDL holesterol, trigliceridi, GGT (pokazatelj funkcije jetre), kreatinin, natrijum, kalijum,  eGFR (pokazatelj bubrežne bolesti).

dr duško vulić