KARDIOLOGIJA |PREGLED KARDIOLOGA- AKADEMIK PROF.DR DUŠKO VULIĆ | BANJALUKA

Kardiologija je grana medicine koja se bavi liječenjem bolesti srca i krvnih sudova.Na osnovu podataka Svetske zdravstvene organizacije (SZO) , kao i Evropskog udruženja kardiologa bolesti srca i krvnih sudova su među najzastupljenijim bolestima u opštoj populaciji i predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti. Zbog ubrzanog životnog tempa, svakodnevnog stresa, nezdrave ishrane, fizičke neaktivnosti, loših navika kao što su pušenje i preterana konzumacija alkohola, broj kardioloških pacijenata se svakodnevno povećava, tako da se smatra da će se ovaj broj u narednih 20 godina udvostručiti.

Gotovo da nema čoveka koji makar jednom nije osjetio tjeskobe ili bol u grudima, što može opravdati sumnju na anginu pectoris ili bolest koronarnih krvnih sudova srca. Ukoliko je bol povezan sa fizičkim naporom, emotvnim stresom, izlaganju hladnoći to je siguran signal da je vreme da se javite na pregled kariologu.

Bolesti srca i krvnih sudova možemo podeliti na:

• Bolesti endokarda (najčešće endokarditis)
• Bolesti miokarda (kardiomiopatija, angina pectoris, infarkt miokarda)
• Bolesti perikarda (najčešće perikarditis)
• Poremećaji rada srca (aritmija, tahikardija, bradikardija)
• Mane srčanih zalistaka (urođene i stečene)
• Srčana insuficijencija (dekompenzacija)
• Bolesti krvnih sudova (ateroskleroza, tromboza, tromboflebitis).

OSNOVNI PREGLED SRCA UKLJUČUJE:

• Pregled kardiologa
• EKG
• UZ
• Laboratorija

SIMPTOMI ZBOG KOJIH TREBA URADITI OSNOVNI PREGLED SRCA

• lupanje ili preskakanje srca
• bol u grudima
• otoci u nogama
• gubitak daha
• nagli skok pritiska
• nesvestica, vrtoglavica

ZAŠTO JE VAŽNO RADITI OSNOVNI PREGLED SRCA

Osnovni pregled srca u današnje vreme neophodan je deo preventivnih pregleda kako bi se predupredila pojava ili razvoj oboljenja srca i krvnih sudova, od kojih boluje sve više ljudi, kako u svetu, tako i u Republici Srpskoj.

Kardiovaskularne bolesti, uključujući srčane bolesti i moždani udar, vodeći su uzrok smrti u svetu, od kojeg umire oko 18 miliona ljudi godišnje, а prоcеnjuје sе dа ćе dо 2030. gоdinе tај brој pоrаsti nа 23 miliоna. Iako poražavajuća, ova statistika mogla bi da bude značajno blaža.

Naime, ljekari navode da bi oko 80 odsto prevremenih smrti i više od 50 odsto obolevanja od infarkta srca i moždanog udara moglo da se spreči merama primarne prevencije u koje spadaju pravilna ishrana, fizička aktivnost i prestanak pušenja i prekomernog konzumiranja alkohola. Kao posebna mera prevencije savetuje se osnovni pregled srca.

KO I KOLIKO ČESTO TREBA DA RADI OSNOVNI PREGLED SRCA

Svim odraslim osobama savetuje se da jednom godišnje posle 30. godine odu na osnovni pregled srca. Osobe starije od 65 godina, posebno one sa hroničnim bolestima trebalo bi da osnovni pregled srca rade na svakih šest meseci, osim ukoliko lekar, shodno stanju pacijenta, ne odredi drugačiju dinamiku pregleda.

Osobama sa istorijom kardiovaskularnih oboljenja u porodici savetuje se pregled kardiologa jednom godišnje, čak i ako nemaju simptome srčanih oboljenja.

Na osnovni pregled srca pacijenta može da uputi i lekar opšte prakse ukoliko sumnja da tegobe ukazuju na srčano oboljenje.

Osnovni pregled srca jednom godišnje savetuje se i pušačima, posebno onima sa dugim pušačkim stažom.

Sportisti i osobe koje se rekreativno bave sportom takođe bi trebalo da urade osnovni pregled, posebno test opterećenja. Samo sa tim rezultatima možemo potpuno zaokružiti kardiološki pregled i reći u kakvom tačno stanju je vaše srce i kakvim naporima možete da se izlažete. Ono čemu smo danas na žalost vrlo često svedoci je to da na sportskim terenima usled nedijagnostikovane bolesti srca umiru i deca i profesionalni sportisti. Savetujemo da dolaskom na redovne kardiološke preglede uvek budete sigurni da li je bavljenje sportom, rekreativno ili profesionalno bezbedno za vas.

SIMPTOMI ZA HITAN ODLAZAK NA OSNOVNI PREGLED SRCA

Razlozi zbog kojih hitno treba potražiti pomoć kardiologa su simptomi koji ukazuju na probleme sa srcem i krvnim sudovima:

• gubitak daha;
• lupanje ili preskakanje srca;
• bol u grudima;
• otoci u nogama;
• nesvestica, vrtoglavica. 

Pregled kardiologa: Za pregled nije potrebna nikakva priprema, a budući da se koriste neinvazivni instrumenti kao što su stetoskop i tenziometar, potpuno je bezbolan. Pregled kardiologa traje prosečno oko 20-30 minuta a po potrebi i duže.

U toku pregleda lekar će se upoznati sa istorijom bolesti pacijenta i njegove porodice (ako postoje), kao i sa trenutnim tegobama, ukoliko ih pacijent ima. Lekar će izmeriti pritisak, poslušati srčane tonove,  a pored pregleda grudnog koša, proveriće (opipaće) i pulsiranje krvnih sudova vrata.

EKG: Elektrokardiografija (EKG) je brza, bezbolna i neinvazivna metoda kojom se registruje električna aktivnost srca. Ovom metodom mogu se otkriti različita oboljenja srca, kao što su aritmije, infarkt, kao i loša prokrvljenost krvnih sudova. Snimanje traje nekoliko minuta, a lekar odmah ima uvid u rezultate.

UZ srca: Ehokardiografija ( ultrazvuk srca ) jedna je od najčešće korišćenih neinvazivnih dijagnostičkih procedura u kardiologiji. Ovom metodom se može dobiti veliki broj informacija uključujući  veličinu i oblik srca, lokalizaciju i veličinu oštećenja srčanog tkiva, izgled srčanih valvula (zalistaka).

UZ srca može da otkrije posledica preležanog perikarditisa (zapaljenje srčane kese) i virusnog miokarditisa (upala srčanog mišića). Ultrazvučni pregled srca traje do 15 minuta.

Laboratorija: U sticanju kompletne slike stanja srca i krvnih sudova neizostavan deo su i laboratorijske analize. U sklopu osnovnog pregleda srca analizom krvi proveriće se sledeći parametri: glukoza, ukupni holesterol, NHDL, HDL/LDL holesterol, trigliceridi, GGT (pokazatelj funkcije jetre), kreatinin, natrijum, kalijum,  eGFR (pokazatelj bubrežne bolesti).

PREGLED KARDIOLOGA

Pregled kardiologa počinje razgovorom sa pacijentom (uzimanjem anamneze) i pregledom srca. Kardiološki pregled traje u proseku 30 minuta, a po potrebi i duže.