Pulmologija-Zakažite kompletan pregled pozivom na broj 051 266 690-bez čekanja
Pulmologija je podspecijalnost interne medicine u čijem fokusu je zdravlje respiratornog (disajnog) trakta. Pulmolog izučava i leči zdravlje disajnih puteva i pluća, s posebnim osvrtom na kontrolu disanja i oksigenaciju krvi.
Nažalost, zbog sve većeg aerozagađenja, učestalih virusnih i bakterioloških infekcija, kao i loših životnih navika (pušenje, manjak fizičke aktivnosti, hronične bolesti i dr.) pojmovi pulmolog Novi Sad ili pulmolog privatno su sve traženiji.
Pulmolog u Interviti Novi Sad vam pruža usluge pregleda, ispitivanja, dijagnostike i kompletnog lečenja. Ukoliko se utvrdi da su vam potrebni bolničko lečenje ili dodatna ispitivanja na nekom od zdravstvenih instituta, pomažemo vam da se javite na pravo mesto i učestvujemo u daljem toku lečenja.
Šta je pulmologija?
Izraz “pulmologija” potiče iz latinskog jezika. Reč „pulmo“ znači pluća, a „logos“ je proučavanje, pa bi bukvalan prevod glasio – proučavanje pluća. U nekim zemljama pulmologija se prevodi kao grudna ili respiratorna medicina.
Pulmologija se bavi različitim respiratornim stanjima i plućnim poremećajima.
Respiratorni sistem uključuje vaše:
- Usta i nos
- Sinusi
- grlo (ždrelo)
- larinks
- dušnik
- bronhije
- alveole
- dijafragma
Neke kratkotrajne bolesti pluća poput gripa ili kašlja mogu se lečiti u primarnoj medicine (opšta praksa). Ali ako se otežano disanje, kašalj, upala pluća ili drugi simptomi ne poprave, neophodno je javiti se pulmologu.
Šta je pulmolog i koja je njegova uloga?
Pulmolog je lekar specijalizovan za bolesti respiratornog sistema. Pulmolog leči različite vrste respiratornih bolesti – infektivnih, strukturnih, inflamatornih, neoplastičnih i autoimunih.
Neka stanja počinju sa respiratornim smetnjama, ali se ispostavlja da im je uzrok u drugom oboljenju ili posledično dovode do razvoja drugih bolesti. U nekim slučajevima, pulmolog mora da se bavi i kardiovaskularnim sistemom. Zbog toga se često dešava da pulmolog i kardiolog rade udruženo.
Pulmolog takođe, nadgleda pacijente na respiratoru.
Najčešće pulmološke bolesti: Simptomi i uzroci
Pulmologija se, kao što smo već napomenuli, bavi svim poremećajima koji utiču na pluća, disajne puteve ili respiratorne mišiće.
U nastavku su neke od najčešćih bolesti povezanih sa respiratornim sistemom koje leče pulmolozi.
Astma
Astma je hronično zdravstveno stanje koje prate simptomi:
- otežano disanje,
- kašalj,
- stezanje u grudima i
- piskanje (čujno disanje, zviždanje).
Astma se može javiti kao iznenadni napad koji traje nekoliko minuta ili sati. To može biti hronično stanje koje može viti višednevno. Astma se takođe može javiti kao posledica alergije (na prašinu, polen, dim, dlake i perut kućnih ljubimaca i td.).
Astma se javlja i usled fizičkog napora. Češća je tokom zime, kada je hladno ili može biti alergijska reakcija na lekove.
Pušenje, prekomerna težina ili porodična istorija astme mogu pogoršati simptome. Astma izaziva zapaljenje disajnih puteva, a disajni putevi se sužavaju. To uzrokuje izbacivanja sluzi, što dovodi do napada kašlja.
Kako se disajni putevi sužavaju, disanje postaje otežano i dovodi do zviždanja i nelagodnosti u grudima. U teškim slučajevima, disajni putevi se potpuno zatvaraju i pacijentu je neophodna hitna medicinska pomoć.
Lečenje astme
Osnovna terapija su medikamenti i to na prvom mestu bronhodilatatori u koje spadaju Beroudal, Aloprol. Serevent i drugi. Njihova osnovna funkcija je širenje disajnih puteva što olakšava disanje. Najčešće se uzimaju inhalatorno, putem inhalatora ili pumpice, ali postoje i u oralnih lekova.
Anti-inflamatorni lekovi, uključujući steroide, mogu biti od pomoći u smanjenju upale. Beta agonisti i modifikatori leukotriena su drugi lekovi koji se koriste za lečenje astme.
Imunoterapija je opcija koja pomaže onima koji imaju astmu zbog alergije. Injekcije protiv alergija se daju kako bi se osiguralo da imuni sistem ne reaguje snažno na alergene.
Prevencija astme je moguća identifikacijom alergena i sprečavanjem izlaganja. Kardio vežbe jačaju srce i pluća i mogu pomoći da se nosite sa napadom astme. Održavanje optimalne telesne težine je važno za sprečavanje napada astme.
Intersticijalna bolest pluća
Ovo je bolest koja pogađa alveole – kesice u plućima. Izaziva upalu i ožiljke koji rezultiraju suvim kašljem i otežanim disanjem, čak i kada je u mirovanju. Postoji skoro 200 stanja koja čine deo intersticijske bolesti pluća. Neke od najčešćih su:
- Azbestoza
- Hronična silikoza
- Obliterans bronhiolitisa
- Sarkoidoza
- Plućna fibroza
Neke od intersticijalnih bolesti su autoimuni poremećaji uzrokovani napadom imunog sistema na pluća. Generalno, ove bolesti nastaju
Lečenje intersticijalne bolesti pluća
Ovde je primarna terapija kortikosteroidima i lekovima za usporavanje plućne fibroze. Terapija kiseonikom može biti potrebna kada disanje postane veoma teško.
Vežbanje, učenje odgovarajućih tehnika disanja i zdrava ishrana mogu biti od pomoći. Preporučuje se vakcinacija protiv gripa i upale pluća. Prevencija se odnosi na prestanak pušenja i izbegavanje izlaganju hemikalijama.
Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP)
Hronična opstruktivna bolest pluća je oboljenje koje dovodi do opstrukcije protoka vazduha u plućima. Pušenje je jedan od glavnih uzroka HOBP. Izloženost dimu iz vatre na drva takođe može izazvati HOBP.
Najdominantniji simptomi hronične opstruktivne bolesti pluća su:
- stezanje u grudima i nedostatak vazduha,
- piskanje,
- otežano disanje generalno,
- višak sluzi u plućima,
- umor,
- modre usne ili nokti i
- otečene noge.
Dva uobičajena stanja koja izazivaju HOBP su bronhitis i emfizem. Hronični bronhitis je stanje u kom se bronhijalne cevi upale i sužavaju, a pluća proizvode sluz. Emfizem je bolest koja pogađa alveole i može urušiti disajne puteve, što dovodi do oštećenja pluća.
Lečenje HOBP
HOBP se leči lekovima kao što su bronhodilatatori i kortikosteroidi. Infekcije se mogu lečiti antibioticima. U ekstremnim slučajevima može biti potrebna terapija kiseonikom.
U nekim slučajevima može biti potrebna operacija za uklanjanje oštećenog plućnog tkiva. Prevencija podrazumeva prestanak pušenja i izbagavanje izlaganju dimu i zagađenju.
Preporučuju se fizičke i disajne vežbe za jačanje pluća, kao i zdrava ishrana.
Pneumonija – Upala pluća
Pneumonija je infekcija pluća, koja prouzrokuje zapakljenje alveola. Može izazvati kašalj sa iscedkom krvi, groznicu i ozbiljne probleme sa disanjem.
Uzročnik upale pluća je bakterijska infekcija, ali i virusi mogu dovesti do ove bolesti. Oslabljen imuni sistem može pogoršati simptome, stanje može biti fatalno ako se ne leči na vreme.
Pneumonija uzrokuje nakupljanje tečnosti u plućima i dovodi do otežanog disanja.
Lečenje pneumonije
Pneumoniju obično izazivaju bakterije, a antibiotici su preferirani način lečenja. Lekovi za lečenje kašlja, poput sredstava za suzbijanje kašlja, daju se da obezbede olakšanje od simptoma kašlja; groznicu treba lečiti analgeticima.
U teškim uslovima može biti potrebna ventilacija kako bi se olakšalo disanje. Važno je da se pacijent dobro hidrira i da miruje i odmara.
Vakcinacija protiv pneumonije preporučuje se osobama koje su u riziku od razvoja bolesti. Izbegavanje pušenja, zdrava ishrana i vežbanje se preporučuju da bi se sprečila upala pluća.
Uzroci pulmoloških bolesti
Glavni uzrok plućne bolesti ili bolesti povezanih sa respiratornim sistemom je upotreba duvana.
Pored duvana, uzročnici plućnih oboljenja mogu biti i različiti iritansi, aero zagađenje, te bakteriološke i virusne infekcije.
Na razvoj određenih plućnih bolesti nekada nemamo uticaj, jer je ono je dirigovano genetskim nasleđem, što je često slučaj sa astmom.
Pregled pulmologa – kad da se javim i kako izgleda?
Pulmološki pregled vam može trebati ukoliko osećate neke od sledećih simtoma:
- otežano disanje
- uporan kašalj
- iskašljavanje krvi
- imate neobjašnjiv gubitak težine udružen sa disajnim problemima
- onemogućeni ste da vežbate zbog problema sa disanjem
Ukoliko imate neke od gore navedenih simptoma, pulmološki pregled možete zakazati privatno, bez čekanja i komplikovanih procedura.
Ukoliko tražite pulmologa u državnoj službi, trebalo bi prvo da se javite lekaru opšte prakse koji će proceniti stanje i opravdanost konsultacije sa pulmologom. Ukoliko je neophodno izdaće vam uput za pulmologiju.
Pulmološki pregled i dijagnostika
Na prvom pregledu pulmolog će uraditi anamnezu, odnosno vi ćete opisati tegobe. Ukoliko imate neke druge bolesti, trebalo bi da ponesete lekarsku dokumentaciju na uvid.
Pulmolog će vas zatim poslušati stetoskopom i proveriti grlo i nos.
Ukoliko je neophodno može odmah pristupiti ultrazvuku pluća. Radi postavljanja dijagnoze, pulmolog će zatražiti dalje dijagnostičke procedure, od kojih su najčešće:
- Analiza krvne slike za proveru nivoa kiseonika i drugih supstanci u krvi
- Spirometrija za merenje kapaciteta pluća
- CT skeniranje za dobijanje detaljne slike unutrašnjosti grudnog koša
- Bronhoskopija – Tanka i fleksibilna cev sa kamerom na kraju se provlači kroz usta ili nos u dušnik da bi se identifikovali problemi u traheji, donjim disajnim putevima, grlu ili larinksu.
- Torakocenteza za uzimanje uzorka tečnosti iz okoline vaših pluća
- Ultrazvuk grudnog koša za utvrđivanje stanja organa i drugih struktura grudnog koša
- Biopsija pleure. Postupak za uklanjanje malog uzorka tkiva iz pleure
- Pleuroskopija – Pulmolog pravi mali rez na zidu grudnog koša i pomera pleuroskop u grudnu šupljinu. Za razliku od bronhoskopije, takođe može omogućiti lekaru da pregleda spoljne ivice pluća.
- Test pulsne oksimetrije koji određuje nivo zasićenosti kiseonikom u vašoj krvi.
Zakažite kompletan pregled već danas pozivom na broj 051 266 690
