Hipoglikemija predstavlja sniženje nivoa šećera u krvi, tj. stanje kada se nivo šećera u krvi spusti ispod 4 mmol/l.
Iako mnogi šećernu bolest povezuju isključivo sa povišenim vrednostima šećera u krvi, zapravo, živeti sa dijabetesom znači i opasnost od pada šećera. Istraživanja su pokazala da se svaki četvrti pacijent suoči sa ovim problemom najmanje jednom godišnje. Najčešće se javlja kod onih koji su na insulinskoj terapiji. Mada može nastati i kod dijabetesa tipa 2 gde se koriste lekovi koji se unose oralno.
Zašto nastaje hipoglikemija?
U većini slučajeva pad šećera ispod dozvoljenih granica uzrokovan je prevelikom dozom insulina ili vrstom insulina koju pacijent prima. Stanje može da izazove i nedovoljan obrok za primljenu količinu insulina, kao i fizička aktivnost koja troši energiju.
Međutim, nepravilna regulacija insulina se javlja i kod osoba koje nemaju dijabetes. Loša ishrana je jedan od glavnih izazivača. Naime, preskakanje obroka, konzumiranje veoma malih obroka ili nedovoljno unošenje hranjivih materija u dužem vremenskom periodu ne utiče samo na sistem za varenje, već i na nivo šećera u krvi. Problem dodatno pospešuju prejaki treninzi u tom periodu.
Hipoglikemija se može javiti i kod gojaznih osoba koje konzumiraju ogromnu količinu hrane, jer pankreas pokušava da dovede nivo šećera u normalu te luči veliku količinu insulina. Takođe, prekomerno konzumiranje alkohola povećava šećer, ali kada nestane iz organizma njegov nivo naglo opada i nastupaju simptomi hipoglikemije.
Osim dijabetesa mogu ga izazvati i drugi zdravstveni problemi, kao što su hipertenzija, visok nivo holesterola, autoimune bolesti i artritis.
Koji su simptomi niskog šećera?
Nervoza i drhtavica, koje su karakteristične za anksioznost, mogu biti i znak hipoglikemije, naročito ako su udružene sa iznenadnom i intenzivnom glađu. Prate ih glavobolja, slabost u mišićima, vrtoglavica, zamagljen vid.
Hipoglikemija se manifestuje i noćnim znojenjem, problemima sa spavanjem, buđenjem sa osećajem umora. Prisutno je i bledilo lica, razdražljivost i promena raspoloženja, kao i otežana koncentracija.
Kako reagovati kada nastupi hipoglikemija?
Hipoglikemija utiče na centralni nervni sistem, jer mozak za svoj rad koristi šećer. Težak oblik može dovesti do poremećaja svesti, konvulzija i kome, a postoji rizik i od infarkta miokarda, moždanog udara, pa i nagle smrti.
Imajući ovo u vidu veoma je važno na vreme reagovati kada dođe do velikog pada šećera u krvi. Najjednostavnije rešenje jeste konzumiranje brzodelujućih izvora šećera. Dovoljno je da uzmete bombone, keks, neki slatkiš ili da razmutite 2 – 3 kašičice šećera, meda ili džema u vodi i popijete. Za podizanje nivoa šećera mogu pomoći i voćni sok ili bilo koji gazirani napitak. Isti efekat imaju i tablete glukoze.
Ukoliko poboljšanje ne nastupi nakon 15 do 20 minuta morate ponoviti postupak, a ako dođe do gubitka svesti u trajanju dužem od 5 minuta nephodna je hitna medicinska intervencija.
