Insulinska Rezistencija – 5 Ključnih Pitanja I Odgovora-zakažite pregled endokrinologa pozivom na broj 051 266 690
Endokrinologija
Riječ endokrinologija potiče od grčkih reči „endo“, što znači unutra i „krinis“, što znači lučiti. Generalno, žlezda bira i uklanja materijale iz krvi,obrađuje ih i izlučuje gotov hemijski proizvod za upotrebu negde u telu. Endokrini sistem utiče na gotovo sve organe i ćelije u telu.
Iako hormoni cirkulišu telom, svaka vrsta hormona je usmerena na određene organe i tkiva. Endokrini sistem dobija pomoć od organa kao što su bubreg, jetra, srce i polne žlezde, koji imaju sekundarne endokrine funkcije. Na primer, bubreg luči hormone kao što su eritropoetin i renin.
Štitna žlezda
Štitna žlezda luči niz hormona koji utiču na celo telo. Hormoni štitaste žlezde utiču na mnoštvo vitalnih telesnih funkcija, uključujući puls, održavanje kože, rast, regulaciju temperature, plodnost i varenje.
Na ovaj način je štitna žlezda glavni centar za kontrolu metabolizma u telu. Funkcija mozga, srca i bubrega, kao i telesna temperatura, rast i snaga mišića – i još mnogo toga.
Bolesti endokrinog sistema
Previsok ili prenizak nivo hormona ukazuje na problem sa endokrinim sistemom. Hormonske bolesti se javljaju i ako vaše telo ne reaguje na hormone na odgovarajući način.
Stres, infekcije i promene u ravnoteži tečnosti i elektrolita u krvi takođe mogu uticati na nivo hormona.
Dijabetes, stanje u kojem telo ne obrađuje pravilno glukozu, običan šećer. To je zbog nedostatka insulina ili
ako telo proizvodi insulin, jer telo ne deluje efikasno.
Dijabetes može biti povezan sa gojaznošću, ishranom i porodičnom istorijom.
Da bismo dijagnostikovali dijabetes, radimo oralni test tolerancije na glukozu.
Dijabetes se leči tabletama ili injekcijama insulina. Upravljanje drugim endokrinim poremećajima obično uključuje stabilizaciju nivoa hormona lekovima ili, ako tumor uzrokuje prekomernu proizvodnju hormona, uklanjanjem tumora. Lečenje endokrinih poremećaja ima vrlo pažljiv i personalizovan pristup, jer prilagođavanje nivoa jednog hormona može uticati na ravnotežu ostalih hormona.
Drugi poremećaj, hipotiroidizam, paratireoidna bolest, javlja se kada štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona da zadovolji potrebe tela, nedovoljna količina hormon štitne žlezde može prouzrokovati usporavanje ili potpuno isključivanje mnogih funkcija tela. Ako se pojavi neki od simptoma potrebno je uraditi endokrinološki pregled kako bi doktor na osnovu kliničke slike mogao da uputi pacijenta na ispitivanje.
ŠTA JE PREGLED ENDOKRINOLOGA?
Lekar specijalista interne medicine, subspecijalista endokrinologije bavi se bolestima žlezdi. Pregled počinje anamnezom, odnosno razgovorom sa pacijentom. Endokrinološki pregled je potpuno bezbolan, i traje u proseku 20-30 minuta, a po potrebi i duže.
Pregled uključuje:
• anamnezu- razgovor sa pacijentom o sadašnjim tegobama, hroničnim bolestima (ukoliko boluje od njih), prethodnim operacijama, prethodnim bolničkim lečenjima, bolestima u porodici, životnim navikama itd…
• uvid u prethodnu medicinsku dokumentaciju (ako postoji).
• fizikalni pregled (inspekciju, palpaciju, auskultaciju, merenje pritiska).
• savet i preporuku za dalji terapijski plan (ukoliko postoji potreba) i predlog o eventualnoj dodatnoj dijagnostici (ultrazvučno snimanje, skener…).
Fizikalni pregled uključuje: Inspekciju – posmatranje (npr. kože ruku i nogu u cilju traženja promena koje mogu biti posledica dugogodišnje šećerne bolesti), palpaciju – opipavanje (npr. štitaste žlezde u cilju uoćavanja promena u veličini ili prisustva čvorića) i auskultaciju (slušanje)–stetoskopom se slušaju srce, pluća, rad creva i veliki krvni sudovi.
Potrebno je da na pregled donesete svu prethodnu medicinsku dokumentaciju (ako je imate) i da uradite sve laboratorijske analize koje Vam je naložio Vaš endokrinolog.
Ukoliko imate neku od sledećih smetnji može postojati potreba da obavite pregled kod interniste endokrinologa:
• umor, promene na koži
• poremećaj rasta (usporen rast ili ubrzan rast određenih delova tela)
• gubitak u težini , ubrzan srčani rad, izraženo znojenje, anksioznost
• opstipacija, suva koža, depresivno ponašanje,
• preterana glad, preterana žeđ, učestalo mokrenje
Šta je insulinska rezistencija?
Insulinska rezistencija je stanje izmenjenog metabolizma pri kojem su ćelije organizma izgubile osetljivost za insulin zbog čega su potrebne velike količine ovog hormona da bi se očuvao normalan nivo šećera u krvi. Dakle, insulinska rezistencija sama po sebi nije bolest, ali potencijalno može da dovede do povećanja nivoa šećera u krvi.
Kada da posumnjamo na insulinsku rezistenciju?
Ovo stanje po pravilu ne stvara nikakve tegobe i zato često ostaje neprepoznato. Javlja se najčešće kod gojaznih osoba, ali i u drugim stanjima kao što su sindom policističnih jajnika, masna jetra, povišen krvni pritisak, kardiovaskularna obolenja, i jedna je od karika metaboličkog sindroma.
Kako dijagnostikujemo insulinsku rezistenciju?
Možemo je proveriti određivanjem HOMA IR indeksa koji se izračunava na osnovu vrednosti nivoa šećera i insulina u krvi natašte. Dopunska ispitivanja mogu uključiti i sprovođenje 2h/75g OGTT (oralni glukoza tolerans test, test opterećenja sa 75g glukoze) sa uzorkovanjem glikemije i insulinemije u 0.min., 60.min. i 120.min, kojim se može ustanoviti do koje mere je izražena insulinska rezistencija, i da li je dovela do poremećaja nivoa šećera u krvi tj. da li je došlo do razvoja predijabetesa ili čak dijabetesa tip 2.
Zašto je važno na vreme otkriti insulinsku rezistenciju?
Ukoliko se otkrije na vreme, moguće je sprovesti preventivne mere kojim se sprečava dalje napredovanje ovog stanja i nastanak šećerne bolesti.
Kako se uspešno rešava stanje insulinske rezistencije?
Problem insulinske rezistencije se može rešiti korekcijom njenih uzroka, a to su prvenstveno pravilan način ishrane, redovna fizička aktivnost, redukcija telesne težine kod gojaznih, kao i primenom metformina.
ZAKAŽITE DETALJAN PREGLED ENDOKRINOLOGA U SPECIJALISTIČKOM CENTRU DR VULIĆ
BANJALUKA VEĆ DANAS POZIVOM NA BROJ 051 266 690
