Hashimoto Tireoiditi Banjaluka–Koliko Nas Zaista Ugrožava?
Zakažite kompletan pregled endokrinologa-vrhunski tim stručnjaci prof.dr Snježana Popović Pejičić-dr Danije Đekić- pozivom na broj
051 266 690
Endokrinolog je specijalista za bolesti usled poremećaja rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem (dijabetes, povećana ili smanjenja funkcija štitne žlezde, neplodnost, metaboličkie poremećaji, osteoporoza, poremećaj fukcije hipofize, poremećaj funkcije nadbubrežnih žlezda, gojaznost…..)
Kako izgleda pregled endokrinologa?
Pregled endokrinologa se sastoji od:
- Anamneze – razgovor sa pacijentom o tegobama, ranijim oboljenjima – istoriji bolesti, prisutnim faktorima rizika.
- Fizikalni pregled – inspekcija – posmatranje (npr. traženje promena koje mogu biti posledica dugogodišnje šećerne bolest), palpacija – opipavanje (štitne žlezde u cilju uoćavanja promena u veličini ili prisustva čvorića), auskultacija-slušanje srca i pluća (koristeći stetoskop), merenje krvnog pritiska (koristi se tenziometar).
- Postavljanje dijagnoze i davanje saveta i preporuka za dalje lečenje (ukoliko postoji potreba) i predloga za sprovođenje dalje dodatne dijagnostike (Test opterećenja šećerom – glukozom ili test tolerancije na glukozu, merenje određenih vrednosti hormona u krvi- po potrebi sprovođenje određenih specifičnih dinamskih testova, rendgensko snimanje glave, CT endokranijuma, MRI endokranijuma, utrazvuk abdomena, CT abdomena i male karlice, iglena biopsija štitne žlezde).
- Prepisivanje potrebne terapije ukoliko je potrebna.
Činjenice iz oblasti endokrinologije
- Broj obolelih od dijabetesa je u stalnom porastu ( tokom 1980. godine broj obolelih je iznosio 108 milion, a tokom 2014. godine 422 miliona) [1]
- Globalna prevalenca obolelih od dijabetesa među populacijom starijom od 18 godina skočila je sa 4.7% tokom 1980. godine na 8.5% tokom 2014. [1]
- Dijabetes je glavni uzrok slepila, bubrežne insuficijencije, srčanog udara, šloga i amputacije donjih ekstremiteta. [1]
- U 2016. godini procenjeno je da je 1.6 miliona smrti direktno uzrokovano dijabetesom. Ostalih 2.2 miliona smrtnih ishoda su bili pripisani visokim vrednostima šećera u krvi tokom 2012. godine. [1]
- Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je dijabetes 7. vodeći uzrok smrti tokom 2016. godine. [1]
- Zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost, održavanje normalne telesne težine i izbegavanje upotrebe duvana može prevenirati nastanak dijabetesa tip 2. [1]
- Dijabetes se može lečiti ali i odložiti nastanak njegovih komplikacija i to: pravilnom ishranom, redovnom fizičkom aktivnošću, upotrebom odgovarajućih lekova i redovnim traganjem i pravilnim tretmanom njegovih komplikacija. [1]
Kada je potrebno obaviti pregled endokrinologa?
Ukoliko imate neke od pobrojanih simptoma potrebno je da obavite pregled kod interniste / endokrinologa zbog sumnje na Dijabetes:
- Ekskreciju velike količine urina (poliurija),
- Pojačan osećaj žeđi (polidipsija),
- Stalnu glad,
- Gubitak telesne težine,
- Promene vida,
- Slabost.
Ukoliko imate neke od pobrojanih simptoma potrebno je da obavite pregled kod interniste / endokrinologa zbog sumnje na hipotireozu (smanjenu funkciju štitne žlezde):
- Osećaja pritiska na vratu,
- Otežanog gutanja,
- Osećaja gušenja,
- Trajni umor,
- Iscrpljenost,
- Suva i perutava koža,
- Otekline oko očiju,
- Tanka kosa koja otpada i proređuje se,
- Dublji glas,
- Usporenost,
- Slabija koncentracija i zaboravnost,
- Zatvor,
- Poremećaji menstrualnog ciklusa,
- Mišićna slabost,
- Umereno dobijanje na telesnoj masi.
Ukoliko imate neke od pobrojanih simptoma potrebno je da obavite pregled kod interniste / endokrinologa zbog sumnje na hipertireozu (povećanu funkciju štitne žlezde):
- Emocionalna nestabilnost,
- Nesanica,
- Preterano znojenje i slabo podnošenje vrućine,
- Ubrzan rad i lupanje srca,
- Drhtanje ruku,
- Povišen krvni pritisak,
- Učestale stolice,
- Povećan apetit,
- Mršavljenje,
- Nepravilnosti menstrualnog ciklusa,
- Topla i vlažna koža,
- Tanka i retka kosa,
- Krhki nokti,
- Umor, iscrpljenost, slabost.
Ukoliko imate neke od pobrojanih simptoma potrebno je da obavite pregled kod interniste / endokrinologa zbog sumnje na CUSHINGOVU BOLEST (dobroćudni tumor hipofize – adenom koji ima sposobnost lučenja ACTH – adrenokortikotropnog hormona koji izaziva da nadbubrežne žlezde prekomerno luče kortizol):
- Gojaznost (naročito u predelu trbuha),
- Pojava ljubičastih strija po koži,
- Sklonost lakom stvaranju modrica,
- Problemi s nesanicom,
- Promene raspoloženja,
- Povišen krvni pritisak,
- Dijabetes,
- Osteoporozu.
Ukoliko imate neke od pobrojanih simptoma potrebno je da obavite pregled kod interniste / endokrinologa zbog sumnje na akromegaliju (prekomernog lučenja hormona rasta u odrasloj dobi, najčešće zbog tumora-adenoma).
- Povećanje šaka,
- Povećanje stopala,
- Povećanje čeonih kosti,
- Povećanje nosa,
- Povećanje jezika.
- Uz akromegaliju se može pojaviti i povišen krvni pritisak, šećerna bolest i artritis.
Ukoliko imate neke od pobrojanih simptoma potrebno je da obavite pregled kod interniste / endokrinologa zbog sumnje na bolest nadburežne žlezde (tumor nadbubrežne žlezde, Addisonova bolest, Kongenitalna adrenalna hiperplazija).
Tumori koji proizvode aldosteron manifestiraju se:
- povišenim krvnim pritiskom, a ponekad i niskom koncentracijom kalijuma u krvi.
Za tumore koji proizvode kortizol karakterističan je:
- nagli porast telesne težine,
- pojava ljubičastih strija po koži,
- stvaranje modrica već nakon manjeg udarca,
- kod žena i poremećaj menstruacijskog ciklusa.
Tumori koji proizvode androgene (muške polne hormone) dovode do:
- pojačanog rasta dlaka kod žena.
Tumori koji proizvode adrenalin i noradrenalin izazivaju:
- karakteristične napade povišenog krvnog pritiska,
- napade ubrzanog rada srca,
- znojenja,
- glavobolje.
Addisonova bolest se manifestuje:
- osećajem umora,
- smanjenjem apetita,
- gubitkom na telesnoj težini,
- pojavom hiperpigmentacije po koži (tamnjenje kože),
- niskim krvnim pritiskom,
- željom za jako slanom hranom.
Šta je dijabetes?
Dijabetes je hronična bolest koja se javlja ili kada pankreas ne proizvodi dovoljno insulina ili kada telo ne može efektivno da iskoristi proizveden insulin (neosetljivost perifernih tkiva na proizvedeni insulin). Insulin je hormon koji reguliše nivo šećera u krvi. Hiperglikemija, ili porast šećera u krvi, je poznata posledica neregulisanog dijabetesa, što vremenom vodi do razvoja ozbiljnih oštećenja mnogih organiskih sistema, naročito nevnog sistema i krvnih sudova.
Dijabetes tip 1
(ranije nazivan i insulin-zavisni, juvenilini, onaj koji se javlja kod dece) karakteriše se deficitom proizvodnje insulina i zahteva dnevnu primenu insulina. Uzrok nastanka dijabetesa tip 1 je nepoznat i nije moguće preventirati njegov nastanak (barem na osnovu dosadašnjih saznanja). Simptomi uključuju ekskreciju velike količine urina (poliurija), žeđ (polidipsija), stalnu glad, gubitak telesne težine, promene vida i slabost. Ovi simptomi se mogu javiti iznenada.
Dijabetes tip 2
(ranije nazivan i insulin-nezavisni ili dijabetes koji se javlja kod odraslih) nastaje usled nedovoljnog lučenja insulina iz gušterače i neosetljivosti perifernih tkiva na insulin. Dijabetes tipa 2 je najčešći tip dijabetesa u svetu i uglavnom je rezultat prekomerne telesne težine i fizičke neaktivnosti. Simptomi mogu biti slični simptomima Dijabetesa tipa 1 ali obično manje uočljivi, što uzrokuje otkivanje bolesti mnogo godina kasnije u odnosu na njen nastanak, kada su već nastupile komplikacije bolesti. Do nedavno ovaj tip dijabetesa viđao se samo kod odraslih, ali se danas sve češće pojavljuje i kod dece.
Gestacijski dijabetes
Gestacijski dijabetes je hiperglikemija sa vrednostima šećera u krvi iznad normalnih vrednosti, ali nižih od onih koje su dijagnostičke za dijabetes. I javlja se tokom trudnoće. Žene sa gestacijskim dijabetesom su sa povišenim rizikom za razvoj komplikacija tokom trudnoće i porođaja. One i njihova deca takođe imaju povišen rizik za razvoj dijabetesa tipa 2 u budućnosti. Gestacijski dijabetes se može otkriti prenatalnim “skriningom” pre nego na osnovu simptoma.
Poremećena tolerancija glukoze
Poremećena tolerancija glukoze ili pre-dijabetes. Ljudi sa pre-dijabetesom imaju povišen rizik za razvoj dijabetesa tipa 2, mada to nije neizbežno.
Šta su najčešće posledice dijabetesa?
Odrasli sa dijabetesom imaju 2 do 3 puta veći rizik za razvoj srčanog udara i šloga.
Kombinacija samnjenog protoka krvi, neuropatje (oštećenja nerava) u stopalima povećava rizik za razvoj ulkusa na stopalima, pojavu infekcije i eventualno potrebe za amputacijom donjih ekstremiteta.
Dijabetična retinopatija je jedan od važnih uzroka slepila, rezultat je dugogodišnjeg oštećenja malih krvnih sudova retine.
Dijabetes je među glavnim uzrocima razvoja bubrežne slabosti [2].
Šta možemo učiniti?
Prevencija
Pokazano je da male mere u smislu promene životnog stila mogu doprineti efikasnoj prevenciji i odlaganju nastanka dijabetesa tipa 2.
Da bi prevenirali nastanak dijabetesa tipa 2 i njegovih komplikacija ljudi bi trebali da:
- Dostignu i održe normalnu telesnu težinu,
- Budu fizički aktivni – najmanje 30 minuta umerene fizičke aktivnosti gotovo svakodnevno. Više fizičke aktivnosti je neophodno radi dostizanja kontrole telesne težine,
- Konzumirati zdrave namirnice, izbegavajući šećer i saturisane masti,
- Izbegavanje upotrebe duvana – pušenje cigareta povećava rizik za pojavu dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja.
Dijagnoza i tretman
Rana dijagnoza se može postaviti relativno jeftinim testiranjem, određivanje vrednosti šećera u krvi.
Tretman dijabetesa uključuje dijetu, fizičku aktivnost zajedno sa snižavanjem vrednosti šećera u krvi i smanjenjem ostalih poznatih faktora rizika koji oštećuju krvne sudove. Prekid pušenja je takođe važan kako bi se izbegao nastanak kompikacija.
Intervencije koje su se pokazale kao efektivne u razvijenim zemljama su:
- Kontrola šećera u krvi, naročito kod dijabetesa tip 1. Ljudi sa dijabetetsom tip 1 zahtevaju upotrebu Insulina, a ljudi sa dijagnostikovanim dijabetesom tip 2 mogu biti lečeni oralnim hipoglikemicima ili i oni mogu zahtevati upotrebu Insulina,
- Kontrola krvnog pritiska,
- Higijena stopala.
Ostale mere koje mogu doprineti smanjenju troškova uzrokovanih dijabetesom su:
- “skrining” i tretman retinopatije (koja uzrokuje slepilo),
- kontrola lipida u krvi (regulacija vrednosti masnoće u krvi, nivo holesterola i triglicerida u krvi)
- “skrining” ranih znakova dijabetesom uzrokovane slabosti bubrežne funkcije i njen tretman.
Pregled
Endokrinolog se bavi prevencijom, dijagnostikom i lečenjem bolesti uzrokovanih poremećajem žlezda sa unutrašnjim lučenjem.
Pregled traje oko 20-30 minuta, a po potrebi i duže.
Pregled je bezbolan i nije potrebna posebna priprema.
KONGENITALNA ADRENALNA HIPERPLAZIJA
Kod žena se ovaj poremećaj najčešće dijagnostikuje već u detinjstvu pojavom određenih karakteristika muškog pola (dvosmislen polni organ koji više liči na muški nego ženski, pojačan rast dlaka).
Kod dečaka poremećaj se može manifestirati pojavom sekundarnih polnih karakterstika (pubična dlakavost, razvoj muskulature) u ranoj dobi.
Poznati endokrinološki pacijeti potrebno je da periodično obavljaju endokrinološke preglede (po preporuci nadležnog lekara).
Hashimoto tireoiditis – koliko nas zaista ugrožava?
Šta je Hashimoto tireoiditis?
U pitanju je u osnovi autoimuno oboljenje. Osnovni zadatak imunološkog sistema je da naš organizam brani od svega što nam je strano (bakterije, virusi, gljivice…), pri tome ne oštećujući sopstevene ćelije. Međutim, ponekad se dešava to da naš imunološki sistem pojedine ćelije ili neke njihove delove ne prepoznaje kao sopstvene, već kao strane, i samim tim ih napada izazivajući upalu. Ovako nastaju autoimuna oboljenja. Takva reakcija imunološkog sistema dovodi do oštećenja organa, a u ovom slučaju to je štitasta žlezda, dakle – hronična autoimuna upala štitaste žlezde.
Da li funkcija štitaste žlezde mora biti narušena u Hashimoto tireoiditisu?
Ovo zavisi od intenziteta upalnog procesa i dužine njegovog trajanja. Ukoliko je upala blagog intenziteta, može se desiti da se funkcija žlezde nikada ne poremeti. Međutim, ukoliko je upalni proces intenzivan, velika je verovatnoća da će ubrzo doći do smanjenja funkcije žlezde i do pojave simptoma.
Koji su simptomi Hashimoto tireoiditisa?
U početnim fazama oboljenja, funkcija žlezde je još uvek očuvana tako da bolest po pravilu ne daje nikakve simptome. Kasnije, zbog progresivnog oštećenja tkiva, dolazi do pojave smanjene funkcije štitaste žlezde (hipotireoze) i do pojave simptoma kao što su: umor, pospanost, zimogrožljivost, suvoća kože, opadanje kose, porast telesne težine i oticanje.
Kako se leči Hashimoto tireoiditis?
Hashimoto tireoiditis sam po sebi ne zahteva terapiju. Upalni proces se u manjoj meri može ublažiti primenom selena i mio-inozitola. Ukoliko dođe do pojave hipotireoze, primenjuje se supstituciona terapija levotiroksinom. Dakle, nadomešta se nedostatak hormona štitaste žlezde. Kada se uvodi lek i u kolikoj dozi, određuje Vaš lekar internista-endokrinolog.
Da li ima razloga za brigu?
Ne. Upalni proces prati Vaš lekar, te ukoliko se na periodičnim kontrolama hormonskog statusa uoči slabljenje funkcije, započinje se terapija hormonom levotiroksinom. Periodično je potrebno uraditi i ultrazvuk štitaste žlezde.
Ne brinite, ali se kontrolišite.
ZAKAŽITE TERMIN ZA PREGLED VEĆ DANAS POZIVOM NA BROJ
051 266 690
