Endokrinologija je grana medicine koja se bavi poremećajima endokrinog sistema, tj. poremećajima rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem, kao i oboljenjima koja nastaju kao posledica istih.

Takođe se bavi proliferacijom, rastom i diferencijacijom razvojnih događaja, te psihološkim ili bihevioralnim aktivnostima metabolizma, rasta i razvoja, funkcije tkiva, spavanja, varenja, disanja, izlučivanja, raspoloženja, stresa, laktacije, kretanja, reprodukcije, kao i senzornom percepcijom izazvanom hormonima.

Endokrini sistem se sastoji od nekoliko žlezda koje se nalaze na različitim delovima tela, a koje izlučuju hormone direktno u krv, a ne preko sistema kanala. Glavne endokrine žlezde koje proizvode i luče hormone su:

Štitna žlezda (tireoidea, štitnjača)-kompletan pregled endokrinologa+uzv štitne žlijezde

Štitna žlezda smeštena je u regiji vrata, a njeni hormoni su odgovorni za metabolizam, regulisanje krvnog pritiska i brzine srčanog rada, telesnu temperaturu i reakciju organizma na druge hormone. Glavni hormoni koje luči su:

• tiroksin – T4,
• trijodtironin – T3 i
• kalcitonin.

Paratireoidne žlezde

Paretireoidne žlezde čine četiri male žlezde se nalaze takođe u regiji vrata, uz štitastu žlezdu, a hormon koji one luče – PTH (parathormon) odgovoran je za metabolizam kalcijuma i fosfora i zdravlje kostiju.

Hipotalamus

Ova žlezda je smeštena u mozgu i njena uloga se ogleda u regulaciji telesne temperature, osećaja gladi i žeđi, raspoloženja, seksualnog nagona… Još jedna važna funkcija koju hipotalamus ima jeste regulacija oslobađanja hormona iz drugih endokrinih žlezda – preko hipofize povezuje nervni i endokrini sistem.

Hipofiza

Hipofiza je smeštena u mozgu i vezana je za hipotalamus. Ova žlezda se smatra glavnom „kontrolnom” žlezdom – hormoni koje luči hipofiza pokreću rast, a ujedno kontrolišu rad drugih endokrinih žlezda. Sastoji se iz dva dela – prednje i zadnje hipofize.

Prednja hipofiza luči hormone odgovorne za:

• polni razvoj,
• funkciju štitaste žlezde,
• rast, pigmentaciju kože i
• adrenokortikalnu funkciju.

Neaktivnost prednje hipofize je uzrok usporenog rasta u detinjstvu, kao i poremećaja funkcije drugih endokrinih žlezda. Zadnja hipofiza je zadužena za lučenje oksitocina i antidiuretskog hormona (ADH).

Epifiza

Epifiza je još jedna endokrina žlezda smeštena duboko u moždanom tkivu, a njena uloga je u lučenju melatonina – hormona zaduženog za kontrolu načina spavanja i delom za regulaciju lučenja reproduktivnih hormona.

Pankreas

Pankreas je žlezda koja se nalazi u trbuhu, a njen endokrini deo je zadužen za proizvodnju i sekreciju insulina – hormona zaduženog za kontrolu nivoa šećera (glukoze) u krvi. Pored insulina u pankreasu se stvaraju i:

• somatostatin (reguliše funkciju endokrinog i nervnog sistema),
• glukagon (podiže nivo šećera u krvi u slučaju niskih vrednosti) i
• polipeptid pankreasa zadužen za regulaciju funkcije pankreasa.

Pankreas ima i svoj egzokrini deo zadužen za stvaranje i lučenje enzima neophodnih za varenje hrane.

Nadbubrežne žlezde

Ovo je parna endokrina žlezda koja se nalazi iznad bubrega. Zadužena je za lučenje određenih polnih (androgenih) hormona uključujući i testosteron, zatim za lučenje aldosterona čiji se efekat ogleda na bubrezima, adrenalina i noradrenalina – reakcija na stres kao i kortikosteroida čija je uloga u reakciji na stres, imunitet i upalne reakcije od životne važnosti.

Jajnici (ovarijumi) kod žena

To su parni organi, smešteni u maloj karlici sa svake strane materice po jedan. Luče hormone – estrogen i progesterone koji imaju uticaj na seksualni razvoj i plodnost, a njihova pravilna sekrecija je odgovorna i za nastanak menstrualnog ciklusa.

Testisi kod muškaraca

Reč je o parnom organu smeštenom u skrotalnim kesama ispod penisa. Zadužen je za lučenje androgena (ponajviše testosterona). Uloga ovih hormona se ogleda u kontroli seksualnog razvoja i puberteta, odgovorni su za seksualno ponašanje, libido, erektilnu funkciju i stvaranje spermatozoida, kao i za muški tip maljavosti.

Timus (grudna žlezda)

Timus se nalazi ispod grudne kosti i njena funkcija se ograničava na period do puberteta. Kasnije u životu ona gubi svoju funkciju. Uloga timusa je najznačajnija u ranoj fazi života, a ogleda se u sazrevanju i umnožavanju tzv. T limfocita. T limfociti su jedna podgrupa belih krvnih ćelija koje imaju značajnu imunološku funkciju – ulogu u zaštiti organizma od bolesti i infekcija.

Hormoni imaju mnogo različitih funkcija i načina delovanja. Jedan hormon može imati nekoliko efekata na različite ciljne organe, kao i obrnuto, na jedan ciljni organ može uticati više hormona.

U zavisnosti od hemijske strukture svi hormoni se mogu podeliti u tri grupe:

• amini (adrenalin, noradrenalin, dopamin, trijodtironin, tetrajodtironin…),
• peptidi/proteini (TSH, FSH, leptin, grelin, insulin…) i
• steroidi (glukokortikoidi, mineralkortikoidi, androgeni, estrogen, progesteron…).

Endokrinologija takođe, obuhvata proučavanje bolesti endokrinog sistema. Ove bolesti se mogu odnositi na premalo ili preveliko lučenje hormona, premalo ili preveliko delovanje hormona ili probleme sa preuzimanjem hormona na nivou ćelijskih receptora.

Dijabetes i bolesti štitaste žlezde, ali i druga stanja i bolesti poput dislipidemija, gojaznosti i poremećaja ishrane, metabolički sindromi, bolesti paraštitastih žlezda, nadbubrežne žlezde, hipofize, ženskih i muških polnih hormona, poremećaj gustine kostiju, osteoporoza, osteopenija spadaju u domen endokrinologije.