Alergije su čest problem ljudi širom sveta.
Konačno je stiglo proleće! Gotovo da nema osobe koja nije željno čekala da topli sunčani zraci obasjaju dan, a mirisni cvetovi ispune bašte. Međutim, sa pojavom lepog vremena nastupaju i nevolje ljudi skloni alergijama. Razlog za to leži u sve većoj koncentraciji polena u vazduha.
Naime, u ovom periodu vetar svuda unaokolo nosi cvetni prah. Čak ni život u urbanim gradskim sredinama ne smanjuje rizik od pojave alergije. Parkovi su ispunjeni brezama, tisama, vrbama i hrastovima, koji beleže tendenciju porasta polena. Tako da u dodiru sa sluzokožom nosa, grla ili oka, izaziva neprijatne reakcije kod osoba koje pate od alergija.
Prema statističkim podacima svaki 5. čovek ima neku vrstu alergije. Nažalost, poslednjih 60 godina broj se konstantno povećava, pa se procenjuje da će do 2050. godine oko 4 milijarde ljudi patiti od simptoma neke alergije.
Šta su alergije?
Iako su bile poznate još starim narodima, termin “alergije” uveo je u nauku bečki lekar Clemens von Pirquet 1906. godine. Da bi tek sredinom 20. veka one ušle u zvaničnu klasifikaciju kojom se i danas objašnjavaju.
Alergije predstavljaju preosetljivost nekog organa ili čitavog organizma na supstancu, koja nije štetna za većinu ljudi. Odnosno, to je poremećaj u funkcionisanju imunog sistema.
Naime, u prvom kontaktu sa alergenom, imuni sistem ga registruje kao neškodljiv. Zbog toga pri svakom narednom ne reaguje na njega. Kod osoba koje imaju problema sa alergijom, imuni sistem alergen prepoznaje kao štetnu materiju, pa pokušava da se od njega odbrani stvarajući antitela, kao u borbi sa infekcijama i virusima.
Alergije se mogu javiti bilo kada tokom života
Već u 3. mesecu kod beba se može javiti neka vrsta alergije. Kako dete raste, one mogu da nestanu, mada je većina doživotna.
Kod odraslih razvijaju se spontano i to na supstance na koje ranije nisu bili alergični. Iako ne postoji tačan period, u najvećem broju se ispoljavaju pre 20. godine života.
Treba imati u vidu da su alergije nasledne. To znači da kada je jedan roditelj alergičan, rizik prenosa na decu je oko 50 odsto. Ukoliko oba roditelja imaju neku alergiju verovatnoća da će i njihova deca imati problem iznosi preko 75 odsto. Iako je sklonost ka alergiji genetski predodređena, ne znači da će doći do reakcije na isti alergen.
Koji su najčešći simptomi alergije?
Potrebno je samo nekoliko minuta da čestice polena dovedu do reakcije. Najčešće se javlja alergijska kijavica, tj. alergijski rinitis. Njoj pripada čak 60 odsto od svih registrovanih slučajeva u Evropi. Karakteristični simptomi su učestalo kijanje, svrab nos, otežano disanje, zapušeni nos i pojačana sekrecija.
Nije redak slučaj da se alergijska kijavica javlja zajedno sa alergijskim konjuktivitisom. Prepoznaje se po svrabu, crvenilu i suzenjem očiju. U dodiru sa kožom manifestuje se kroz svrab, osip, crvenilo, pa i otok. Ako polen dospe u grlo i pluća izaziva svrab grla i slivanje sekreta, kao i otežano disanje, suvi kašalj i gušenje.
