Kompletan pregled psihijatra Banjaluka-psihoterapija-dr Jadranko Buzadžija-zakažite tretman pozivom na broj 051 266 690
Šta je psihijatrija?
Psihijatrija je grana medicine koja se bavi dijagnostikom, lečenjem i prevencijom mentalnih, emocionalnih poremećaja i poremećajima ponašanja. Psihijatar je doktor medicine, usko specijalizovan za održavanje mentalnog zdravlja pojedinca.
Psihijatrijski pregled
Pregled psihijatra se sastoji isključivo od razgovora, pri kom lekar psihijatar vrši procenu mentalnih i emocionalnih funkcija. Psihijatrijski pregled vrše isključivo dobro obučeni psihijatri koji su upućeni u sve dijagnostičke kriterijume DSM-5 -a.
Znaci i simptomi koji upućuju da je potreban pregled psihijatra?
Simptomi koji upućuju da nam je potreban psihijatrijski pregled mogu da nastanu naglo, npr. napadi panike, ili postepeno, npr. depresija. Znaci psihijatrijskih problema su načešće:
- psihološki – osećaj tuge, beznadežnosti, stalnog straha, anksioznosti, napetosti, nedostatak koncentracije, uznemiravajuće misli, nemir
- telesni simptomi – stezanje u grudima, osećaj lupanja srca, suva usta, probavne smetnje, vrtoglavica, glavobolja, nesanica
- Specifične faze u životu u kojima ljudi osećaju psihički pritisak ili psihičke probleme (adolescencija, traume, menopauza simptomi, trudnoća, postporođajni period i sl.)
Kontrola psihijatra?
Kontrola psihijatra se radi u zavisnosti od terapije. Naime, različitim lekovima je potrebno različito vreme kako bi delovali, tako da se kontrole mogu raditi na mesečnom nivou dok se pacijent ne stabilizuje, a kod stabilnih pacijenata kontrole se vrše na 3 ili 6 meseci.
Koje bolesti ili stanja zahtevaju brigu psihijatra?
Najčešće su to depresija, zatim anksiozni poremećaji, bolesti zavisnosti koje se javljaju iz nekog drugog poremećaja, poremećaji ishrane i spavanja, demencije itd.
Dijagnoza mentalnih poremaćaja i stanja?
Dijagnostika se vrši isključivo na osnovu razgovora sa pacijentima. Ukoliko je neophodno, lekar može da traži psihološko testiranje koje još dublje razjašnjava probleme pacijenta i omogućava pravilnu dijagnozu.
Šta je depresija – simptomi i lečenje
Depresija je neprijatan, onesposobljavajuć i istrajan sindrom koji obuhvata širok spektar raspoloženja, ponašanja i drugih simptoma kao što su anksioznost, nesposobnost za uživanje, loše spavanje. Ovakvi simptomi često mogu da prođu neopaženo, naročito kod osoba koje uspevaju da potisnu, ili negiraju svoju tugu:
- raspoloženje kod depresivnog sindroma ima svoje karakteristike
- postoje dnevne promene raspoloženja – osoba je često lošije raspoložena uveče
- anksioznost i nemir su izraženi
- nedostatak interesovanja i gubitak sposobnosti za uživanjem mogu biti naročito onesposobljavajući, jer pacijent gubi interesovanja za svoje uobičajene aktivnosti i hobije
- gubitak energije – depresivni pacijenti često prepisuju nekom fizičkom oboljenju što otežava samo postavljanje dijagnoze
- loša koncentracija i loše pamćenje takođe su česti kod depresivnih pacijenata
Depresivna razmišljanja:
- misli koje se tiču sadašnjosti – depresivne osobe imaju poteškoće u sagledavanju pozitivne strane svakodnevnih događaja
- misli koje se tiču budućnosti – osobe očekuju najgore, i nemaju veru u to da im se može desiti nešto lepo ili prijatno. Takođe mogu da izgube volju za životom.
- misli koje se tiču prošlosti – ovakve misli su često u vidu bezrazložne krivice, ili samooptuživanja
Zašto je važno lečenje depresije?
Depresija je veoma onesposobljavajuć sindrom, koji utiče kako na osobu koja boluje, tako i na osobe oko nje. Pravilna klinička dijagnoza je ključna, i česta je upotreba psiholoških testova kako bi se utvrdio tačan tip depresije i time omogućila ciljana terapija.
Lekovi koji se koriste kod depresije su antidepresivi i anksiolitici, po potrebi se mogu upotrebljavati i antipsihotici.
Anksiozni poremećaji – vrste i lečenje
Normalna anksioznost je odgovor na preteće situacije i nju prate fiziološki fizički događaji, na primer znatno povećanje srčane frekvence, krvnog pritiska, i napetosti mišića. Takođe se mogu javiti i podrhtavanja, otežano disanje, čestog mokrenja i dijareje.
Abnormalna anksioznost je sličan odgovor na preteće situacije, ali je sam fiziološki odgovor nesrazmeran veličini pretnje. Na primer, kod agorafobije osobe osećaju anksioznost pri samoj pomisli o izlasku napolje.
Podela anksioznih poremećaja
Anksiozni poremećaji se dele na:
- generalizovani anksiozni poremećaj
- panični poremećaj
- fobije
Generalizovani anksiozni poremećaj
Ovu vrstu poremećaja karakteriše stalno osećanje anksioznosti, uznemirenosti, pacijent je u stalnom stanju napetosti. Česti su problemi sa slabom koncentracijom, i sa ponavljanim onesposobljavajućim mislima.
Telesni simptomi su ono što pacijenta natera da se javi lekaru, to su problemi sa varenjem, otežano disanje, osećaj lupanja ili preskakanja srca, zatim podrhtavanje, bolovi i napetost u mišićima.
Osobe koje pate od generalizovanog poremećaja jako često imaju problem sa spavanjem, tj imaju poteškoće da zaspe, a kada zaspe često se bude.
Panični poremećaj
Panični poremećaj karakterišu ponavljani napadi panike koji se javljaju u određenim situacijama.
Napad panike karakteriše nagla pojava anksioznosti koja se povećava do teškog stepena, a pacijenti strahuju od nekog katastofalnog događaja, kao na primer da će doživeti srčani udar.
Simptomi napada panike su:
- intenzivno lupanje srca
- otežano disanje
- smetnje u grudnom košu
- drhtavica
- preznojavanje
- rumenilo
- mučnina
- intenzivan strah
Fobije
Fobije su slične generalizovanom anksioznom poremećaju, ali imaju 3 karakteristike koje ih razlikuju od generalizovanog anksioznog poremećaja:
- anksioznost se javlja samo u određenim situacijama
- pacijenti izbegavaju te situacije
- anticipatorna anksioznost se javlja kada pacijent iščekuje određenu situaciju
Fobije se mogu podeliti na jednostavne fobije, fobije od društva i agorafobiju (fobiju od otvorenog prostora).
Lečenje anksioznih poremećaja
Lečenje anskioznog poremećaja je kompleksno i zahteva rad i sa psihijatrom, i sa psihologom. Lekovi izbora su antidepresivi i anksiolitici koji olakšavaju sam osećaj anksioznosti i smiruju simpatički nervni sistem što olakšava fizičke simptome.
Psiholog je neophodan jer uči pacijenta kako da se izbori sa mislima i situacijama koje dovode do pojave anksioznosti ili paničnog napada.
Fizička aktivnost u lečenju anksioznih poremećaja je preporučljiva i može biti od velike pomoći u lečenju i izlečenju. U ordinaciji Intervita na raspolaganju vam je i medicinski fitnes, sa stručnim osobljem koje vas vodi kroz program treninga i detaljno prati vaš napredak.
Zakažite pregled pozivom na broj 051 266 690
