Ultrazvuk kukova beba/ dr Dejan Ćurlik- bez čekanja
Ultrazvuk kukova beba predstavlja preventivnu metodu za rano otkrivanje određenijh poremećaja u razvoju.
U četvrtom mesecu trudnoće počinje razvoj kukova beba. On se nastavlja i u narednim mesecima života, s obzirom da kukovi imaju najveći značaj za funkciju hodanja, veoma je bitno utvrditi njihov razvoj. Jedino na taj način mogu se na vreme otkloniti problemi. Odnosno, mogu se sanirati “nezreli” kukovi bez ikakvih posledica.
Kada se radi ultrazvuk kukova beba?
Pregled kukova se deli na primarni i sekundarni.
Primarni skrining se obavlja odmah po rođenju. Pedijatrijski pregledi započinju razgovorom sa majkom o trudnoći, porođajnom toku i naslednim bolestima. Zatim se utvrđuje simetrija, tj. asimetrija zglobava, kao i postojanje kožnih brazdi na butinama ili otežano širenje butina iz kuka od unutra ka spolja. Ukoliko je utvrđena jedna od navedenih tegoba odmah se radi ultrazvuk kukova kod beba.
U protivnom, sekundarni skrining obuhvata ultrazvuk kukova beba, a radi se u drugom, najkasnije trećem mesecu života. Ova vizuelna metoda omogućuje utvrđivanje razvijenosti koštanih i hrskavičavih tkiva, a pre svega, razvoj karlične čašice i položaja glave butne kosti.
Baš kao i svaki ultrazvučni pregled, tako je i ovaj neinvanzivan i potpuno neškodljiv. Te se u zavisnosti od stanja kukova ponavljaju i ortopedski pregledi. Tj. u slučaju normalnog razvoja naredni ultrazvuk kukova beba se vezuju za period početka sedenja (oko 6. meseca), a zatim sledi u periodu početka hodanja (oko prvog rođendana).
Zašto je ultrazvuk kukova beba značajan?
Ultrazvuk kukova beba je jedina sigurna metoda za otkrivanje razvojnog poremećaja kuka (kongenitalne displazije). Do njega dolazi kada je zglobna čašica u karličnoj kosti plitka, pa glava butne kosti ne može da se smesti u ležište, već se nalazi delimično ili potpuno izvan čašice. Odatle je kod nas i nastao naziv “iščašenje kuka”.
Prema statističkim podacima ovo je najčešće oboljenje kod dece u ovom uzrastu u Srbiji. Takođe, primećeno je da je pojava češća kod devojčica.
Pravi razlog za nastanak razvojnog poremećaja kuka nije utvrđen. Kao uzrok navodi se genetika. Što znači da je rizik od pojave veći ako je poremećaj zabeležen u porodičnoj istoriji. U glavne faktore ubrajaju se i manjak plodove vode, postojanje deformiteta vrata i stopala, prevremeni i karlični porođaj, kao i blizanačka trudnoća, jer je mogućnost pokreta nogu u materici smanjena zbog postojanja dva ploda.
Kako se leči razvojni poremećaj kuka?
Rani ultrazvuk kukova beba, samim tim i rani početak lečenja, garantuje 100 odsto otklanjanja promećaja, dok je kod slučajeva koji su otkriveni nakon 3. meseca stopa izlečenja 80 odsto.
Za lečenje primenjuju se terapijske gaćice i vežbe, a kod većeg stepena deformiteta propisuje se nošenje Pavlikovih kaiševa.
Ako se ultrazvuk kukova beba ne obavi na vreme te se problem primeti kada dete prohoda lečenje je znatno složenije. Tom prilikom obavezan je operativni zahvat.Kategorije
