Ultrazvučni pregled srca/EHO srca Banjaluka- akademik prof.dr Duško Vulić

Ehokardiogram (EHO) ili ehokardiografija je ultrazvučni test kojim se proverava struktura i funkcija srca. Na ovaj način je moguće videti oblik, veličinu i performanse srca, njegovih komora i pretkomora, mesto i dimenzije oštećenja, da li postoji tečnost oko srca, šum, kako srce pumpa krv, ali i izgled zalistaka. Ultrazvuk srca obično traje od 40 do 60 minuta. Ultrazvučni zraci nisu štetni, pa njima mogu biti izloženi i deca i trudnice.

Postoji nekoliko tipova ehokardiograma – dopler ehokardiogram, stres ehokardiogram, 3D trodimenzionalni ehokardiogram, transtorakalni i transezofagealni eho.

Šta predstavlja ultrazvuk srca (EHO srca)?

Ehokardiogram (EHO) predstavlja grafički prikaz pokreta i rada srca. Lekar često kombinuje eho sa dopler ultrazvukom da bi procenio protok krvi kroz srčane zaliske. Ehokardiografija ne koristi zračenje što predstavlja prednost u odnosu na druge dijagnostičke metode kao što su snimanje rendgenom i CT skeniranje, koje podrazumevaju upotrebu malih količina zračenja.

Šta se ehokardiografijom može saznati?

Ehokardiografija može otkriti mnogo vrsta srčanih oboljenja, kao što su:

Promene u veličini srca. Oslabljeni ili oštećeni srčani zalisci, visok krvni pritisak ili druge bolesti mogu uzrokovati da se uvećaju srčane komore ili da dođe zadebljanja srčanog mišića.

Kardiomiopatija. Oboljenje srčanog mišića koje se manifestuje promenama na srčanom mišiću kao što su istanjenje, zadebljanje ili smanjena elastičnost.

Snaga pumpanja. Mere dobijene ehokardiogramom uključuju procenat krvi koja se ispumpava iz ispunjene komore sa svakim otkucajem srca (ejekcijska frakcija) i zapreminu krvi koju srce pumpa u jednom minutu (srčani volumen).

Ateroskleroza. Postepeno začepljenje arterija masnim materijama i drugim supstancama u krvotoku. To može dovesti do problema u kretanju zida ili pumpnoj funkciji vašeg srca.

Srčana aritmija. Ultrazvučnim pregledom može se proceniti da li srce ima pravilan ritam otkucaja srca.

Infektivni endokarditis. Endovaskularna infekcija kardiovaskularnih struktura (obično su u pitanju srčani zalisci, ali ponekad i veliki krvni sudovi).

Otkazivanje srca (srčana insuficijencija). Stanje u kojem je srčani mišić oslabljen i ne može efikasno da pumpa krv do organa. To može izazvati nakupljanje tečnosti (zagušenje) u krvnim sudovima i plućima i edem (otok) u stopalima, gležnjevima i drugim delovima tela.

Perikarditis. Upala ili infekcija srčane maramice koja okružuje srce.

Perikardni izliv ili tamponada. Stanje koje nastaje nakupljanjem tečnosti u srčanoj maramici. To dovodi do pritiska na srčani mišić koji ne može normalno da kuca i pumpa krv. Stanje je opsano po život.

Defekti zidova atrija ili septuma. Ovi defekti se javljaju u gornjim pretkomorama ili u donjim komorama (ventrikule). Stanje dovodi do srčane insuficijencije ili slabog protoka krvi. Spadaju u najčešće urošene srčane mane.

Bolesti srčanih zalisaka. Poremećaj rada jednog ili više srčanih zalistaka koji može izazvati poremećaj protoka krvi u srcu. Ehokardiogram takođe može da proveri da li postoji infekcija tkiva srčanog zaliska.

Aneurizma. Širenje i slabljenje dela srčanog mišića ili aorte (velika arterija koja prenosi oksigenisanu krv iz srca u ostatak tela). Aneurizma može biti izložena riziku od rupture.

Kongenitalna bolest srca. Defekti u jednoj ili više srčanih struktura koji se javljaju tokom formiranja fetusa, kao što je defekt ventrikularnog septuma (rupa u zidu između dve donje komore srca).

Tumor srca. Može se pojaviti na spoljašnjoj površini srca, unutar jedne ili više komora, ili unutar mišićnog tkiva (miokarda) srca.

Koliko često treba raditi ultrazvuk srca? 

Preglede srca koji uključuju i ultrazvuk trebalo bi početi oko 25. godine. Preporučuje se da se pregledi, ukoliko nema tegoba ili rizika od oboljevanja po naslednoj osnovi, rade svake dve do četiri godine.

Koliko često treba ponavljati ehokardiogram zavisi od nalaza početnog testa. Ako je rezultat početnog ehokardiograma bio normalan, nema potrebe da se ponavlja osim u slučaju pojave novih tegoba. Srčana insuficijencija i bolest srčanih zalistaka su dve najčešće bolesti koje zahtevaju češći ultrazvučni pregled srca. U zavisnosti od težine bolesti, ehokardiogram će možda morati da se češće ponavlja. Na primer, teži oblik stenoze aortne valvule (zaliska) obično treba pratiti svakih 6-12 meseci; a za blaži oblik kontrola je na tri godine. Za praćenje drugih patologija valvula važi isto pravilo. Moramo napomenuti da je ovo „grubo“ procenjen plan pregleda, jer potrebu za ehom srca lekar određuje na osnovu stanja pacijenta.