Zašto se javlja ubrzan rad srca (tahikardija)?

Brojni faktori utiču na pojavu tahikardije. Neki se tiču naših svakodnevnih rutina, tako da ih možemo lakše kontrolisati, dok su neki vezani za ozbiljna oboljenja i tada je nemoguće problem rešiti bez pomoći stručnjaka. 

Pomenuto je već da tahikardija ili ubrzan rad srca može biti bezopasna reakcija na stanje stresa, uzbuđenja ili umora.

Ipak kad smo pod konstantnim stresom ili na bilo koji drugi način psihički uzdrmani, ti otkucaji mogu biti česta pojava i dodatno nas uznemiriti i uplašiti.

Kao rezultat bojazni da nešto sa srcem nije u redu često je prva osoba kojoj se obratimo kardiolog. U većini slučajeva posle svih neophodnih analiza bude utvrđeno da je sa srcem sve u redu, pa se tada pacijent osnažuje da potraži pomoć psihologa, psihijatra ili ukoliko je to moguće da sam pronađe i usvoji tehnike za kontrolisanje stresa u cilju poboljšanja psihičkog i emotivnog stanja.

Naučno je dokazano da pušenje ima izrazito negativan uticaj na srce i krvne sudove jer smanjuje protok kiseonika kroz organizam, utiče na pojavu zakrčenja u krvnih sudovima, pa samim tim i na funkcionisanje čitavog krvotoka, pa i srca kao njegove pumpe.

Prekomerno uzimanje kafe i energetskih napitaka povezuje se sa lupanjem srca, preskakanjem srca i osećajem nelagodnosti u tom predelu. Razlog za to su sastojci koji imaju takav efekat na organizam, a to je prvo kofein, pa i šećeri, kojih ima u ogromnim količinama u energetskim napicima.

Svakodnevno konzumiranje alkohola takođe ima negativan uticaj na srčani ritam.

Nažalost, nekada tahikardija jeste razlog za brigu jer može biti potencijalno fatalan problem ako se ne leči.

Ona se može javiti kao posledica nekog od srčanih problema kao što su: angina pektoris, anomalija na srcu, pojava upale, slabost srčanog mišića.

Tahikardija može biti posledica bolesti pluća, štitne žlezde, bubrega, centralnog nervnog sistema i slično. U ovim situacijama ona nestaje usled lečenja primarne bolesti.

Koji su simptomi ubrzanog rada srca?

Pacijenti mogu na različite načine doživeti ovu pojavu, ali najčešće navode sledeće simptome:

• osećaj neprijatnosti u grudima
• lupanje srca
• preskakanje srca
• pojava slabosti
• teškoće sa disanjem
• znojenje bez razloga
• pojava vrtoglavice

Koje vrste tahikardija postoje?

Postoji nekoliko vrsta ubrzanog rada srca u zavisnosti od toga šta uzrokuje problem.

Ventrikularna tahikardija

Ova vrsta se javlja kao rezultat postojanja ektopičnog centra u komorama. Za nju je karakterističan niz od tri ili više udaraca sa frekvencom između 120 i 200 otkucaja u minuti.

Nastaje usled akutne ishemije miokarda, kardiomiopatije, miokarditisa i drugih srčanih problema.

Potencijalno je fatalna i mora se lečiti.

Supraventrikularna tahikardija

Ovu vrstu ubrzanog rada srca pokreću impulsi koji kreću iz pretkomora. Broj otkucaja se u ovom slučaju kreće između 100 i 250 u minuti.

Može se desiti i potpuno zdravim osobama kada su izloženi stresu, naporu ili usled previše kafe, cigara ili alkohola.  S druge strane može biti znak malokrvnosti, problema sa štitnom žlezdom itd.

Ova aritmija obično brzo prolazi, ali ako se često vraća, treba se obratiti kardiologu.

Sinusna tahikardija

Kod ovog vida ubrzanog rada srca problem nastaje u sinusnom čvoru.

Sinusna tahikardija ne mora biti opasna, može biti izazvana emocijama ili fizičkim naporom i tada kažemo da je fiziološka.  Patološka sinusna tahikardija jeste problem i ona se javlja u slučaju anemija, hipertireoze, dehidracije, srčane slabosti.

Važno je naći uzrok ove tahikardije da bi se efikasno lečila.

Kada se treba javiti doktoru?

Kada se preskakanje srca javlja često obavezno je obratiti se lekaru. Čak i ako tada bol nije jaka, za vas je najsigurnije da se konsultujete sa kardiologom kako biste saznali tačan razlog te pojave i da li ima potrebe da uvedete lekove.

Ako broj otkucaja pređe 120 u minuti ili ako osetite nesvesticu odmah se javite doktoru.

Veoma često se dešava da se tahikardija otkrije slučajno, u sklopu pregleda zbog nekih drugih bolesti ili stanja, ali i na sistematskim pregledima.

Kako se dijagnostikuje tahikardija?

U dijagnostikovanju tahikardije moguće je osloniti se na nekoliko metoda. Od pacijenta će zavisiti koje će biti upotrebljene, nekada će biti potrebne sve sa liste, a nekada ne. U svakom slučaju neke od sledećih možete očekivati, ako doktor kod vas posumnja na tahikardiju:

• Kompletna krvna slika – je analiza koja predstavlja osnovu, daje važne informacije o vrednostima crvenih, belih krvnih zrnaca i trombocita.
• Elektrokardiogram (EKG) – ova metoda služi za beleženje električne aktivnosti srca i među najvažnijim je za uočavanje aritmija svih vrsta. Elektrokardiogram je neinvazivna i pouzdana metoda, jedina mana može biti što snimanje ne traje dugo, pa je moguće da se aritmija ne javi u tom trenutku. No, i za to postoji rešenje.
• 24-satni holter – na ovaj način moguće je pratiti električnu aktivnost srca u toku celog jednog dana, a ako je potrebno i duže. Ova metoda pruža važne informacije o načinu na koji radi srce u određenim situacijama i u toku različitih dnevnih aktivnosti.

Zakažite pregled pozivom na broj 051 266 690