Pulmolog Banjaluka-pregled pulmologa-Alergološko testiranje
Pulmolog je specijalista za bolesti pluća i respiratornog sistema.
- Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u svetu od Hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) boluje približno 600 miliona osoba, i ujedno se predviđa kako će HOBP do 2030. godine biti treći vodeći uzrok smrti.
- Svake godine više od 3 miliona ljudi umire od hronične opstruktivne bolesti pluća, što čini 6% svih smrtnih ishoda širom sveta.
- Više od 90% smrtnih ishoda od HOBP dešava se u siromašnim zemljama ili zemljama u razvoju.
- Osnovni uzrok HOBP je izloženost duvanskom dimu (aktivno ili pasivno).
- 235 miliona ljudi pati od astme (često obojenje u dece).
- Na osnovu poslednjih podataka Svetske zdravstvene organizacije objavljene u Decembru 2016, dogodilo se 383 000 smrtnih ishoda zbog astmetokom 2015 godine.
- Najsnažniji faktor rizika za razvoj astme je udisanje substance i partikula koje provociraju alergijsku reakciju ili iritiraju disajne puteve.
- Lekovi mogu kontralisati astmu. Izbegavanje okidača za astmu takođe može smanjiti učestalost i ozbiljnost astme.
- Odgovarajuća terapija astme može omogućiti ljudima da žive sa astmom i imaju dobar kvalitet života.
Pulmolog se bavi prevencijom, dijagnostikom i lečenjem obolenja pluća i organa za disanje. Najučestalije pulmološke bolesti su:
- Oboljenja pluća izazvana infekcijom (akutni bronhitis, zapaljenje pluća i plućne maramice, tuberkuloza, bronhiektazije, gljivična oboljenja pluća)
- Bronhijalna astma
- Hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP)
- Emfizem pluća
- Hronična respiratorna insuficijencija
- Embolija i infarkt pluća
- Tumor bronhija, pluća i plućne maramice
- Fibroza pluća, sarkoidoza
Kako izgleda pregled pulmologa
Pulmološki pregled traje oko 20-30 minuta, a po potrebi i duže. Pregled je bezbolan i nije potrebna posebna priprema.
Pulmološki pregled se sastoji od:
- Anamneze – razgovor sa pacijentom o tegobama, ranijim oboljenjima-istoriji bolesti, prisutnim faktorima rizika za razvoj plućnih bolesti…
- Fizikalni pregled – inspekcija – posmatranje, palpacija – opipavanje, auskultacija –
slušanje srca i pluća (koristeći stetoskop) - Davanje saveta i preporuka za dalje lečenje (ukoliko postoji potreba) i predloga za sprovođenje dalje dodatne dijagnostike (rentgensko snimanje srca i pluća – RTG p/c, spirometrija, bronhodilatatorni test- predstavlja ispitivanje plućne funkcije nakon udisanja lekova koji šire disajne puteve., alergološko testiranje, CT pregled pluća, bronhoskopija…)
- Prepisivanje terapije ukoliko je potrebna.
Kada je potrebno obaviti pregled pulmologa?
Ukoliko imate neke od pobrojanih simptoma potrebno je da obavite pregled kod interniste / pulmologa:
- Gušenje
- Sviranje u grudima
- Otežano disanje
- Nedostatak vazduha
- Kašalj (sa ili bez iskašljavanja)
- Hemptizije (krvav ispljuvak)
- Bol, pritisak ili stezanje u grudima tokom disanja
Poznati pulmološki pacijeti potrebno je da periodično obavljaju kontrolne preglede kod pulmologa (po preporuci nadležnog lekara).
Redovne pulmološke preglede treba da obavljaju svi pacijenti koji imaju hronični bronhitis,astmu, sarkoidozu pluća, operisali su tumor pluća…..
ALERGIJSKE BOLESTI
Alergijske bolesti predstavljaju kronične nezarazne bolesti koje su prisutne u svim starosnim kategorijama i značajno utiču na kvalitet života bolesnika. U poslednjih četrdesetak godina broj oboljelih od alergijskih bolesti u našoj zemlji i u svetu je u stalnom porastu, a očekuje se da će se isti trend zadržati i narednim decenijama.
Procjenjuje se da oko 35% opšte populacije ima neku od alergijskih bolesti, a posebice su zabrinjavajući podaci koji govore o izrazito brzom porastu broja obolelih od alergijskih bolesti među decom.
Alergijske bolesti predstavljaju nepoželju, prenaglašenu reakciju imunološkog sistema organizma na substance iz okruženja (alergenima). Sklonost ka nastanku alergija i atopijskim bolestima je najčešće nasledna. Alergijske reakcije i simptomi mogu biti lokalizirani i zahvatiti samo jedan deo tela ili organ, ili opšte, koje se mogu razviti brzo i ugroziti život bolesnika (tzv. Anafilaktička reakcija).
Alergološko testiranje
Testiranje preosjetljivosti na alergene sprovodi se kožnim testovima (najčešće ubodni kožni test) i u kontaktu s alergenom razvija se lokalna reakcija kojom se potvrđuje preosjetljivost organizma. Obim testiranja i dodatne alergološke obrade zavisi će o dobi pacijenta, prisustvu alergijskih bolesti u familiji, naročito kod najbližih srodnika (roditelja i/ili braće i sestara) i od znakova bolesti, uključujući i moguće sezonske varijacije simptoma. Ne postoji dobna granica za izvođenje ubodnog kožnog testa, a paleta alergena za kožno testiranje zavisi će prvenstveno o dobi pacijenta i simptomima bolesti.
Nakon pozitivnog kožnog testa nalaz se potvrđuje određivanjem IgE antitela u krvi. Ostali dijagnostički postupci zavise od simptoma. Oni uključuju određivanje upalnih ćelija i njihovih proizvoda u krvi i zahvaćenom organu, merenje plućne funkcije, pregled specijaliste za uho, grlo i nos i specifični testovi za izazivanje alergijskih reakcija na zahvaćenom organu (provokacijski testovi). Kod alergije na hranu, za sigurnu dijagnozu potrebna je eliminacijska dijeta (dijeta bez namirnice za koju se sumnja da uzrokuje tegobe) te provokacijski test hranom.
Kada je indikovano alergološko testiranje?
Ukoliko se pacijent žali na neke od sledećih simptoma:
- zapušenog nosa,
- curenja iz nosa,
- kijanja,
- suv kašalj,
- kašlja sa iskašljavanjem sekreta,
- promuklosti,
- sviranja u grudima ili
- osećaja nedostatka vazduha.
Neretko može doći i do ozbiljnih napada bronhijalne astme, koji zahtevaju brz i hitan smeštaj u bolnicu uz primenu mera intenzivnog lečenja sa kiseonika.
Kako se izvodi alergološko testiranje?
Alergološko testiranje se najčešće sprovodi tzv. “kožnim probama”.
Kožne probe se sprovode koristeći specijalno pripremljene, laboratorijske, alergene ( kao što su: poleni, buđ, grinje, ambroziju, perje, kučnu prašinu, nutritivne alergene – mleko, žumance, belance ili duvan).
Alergeni se nanose na kožu podlaktice pacijenta i, nakon 20-ak minuta proverava se da li na koži postoji reakcija (crvenilo, otok svrab).
Neželjene reakcije koje se mogu desiti nakon “kožnih proba” su crvenilo, otok i svrab koji se mogu javiti i nekoliko sati posle testiranja i mogu trajati nekoliko dana).
Veoma retko može doći do nastanka sistemskih alergijskih reakcija (anafilakse).
Da li je potrebna posebna priprema za alergološko testiranje?
7 dana pre planiranog testiranja potrebno je iz terapije izostaviti sledeće lekove:
- lekove iz grupe antihistaminika (Aerius, Zyrtec, Claritin, Xyzal, Clarinase)
- lekove koje smanjuju kiselost želuca: Ranisan, Cimetidin, Ranisan.
- lekove protiv prehlade (Rinasek, Fervex)
ZAKAŽITE DETALJAN PREGLED KOD PULMOLOGA VEĆ DANAS POZIVOM NA BROJ
051 266 690
