Pregled vaskularnog hirurga- kolor dopler krvnih sudova ekstremiteta-dr Severin Dunović
Hronična venska insuficijencija ili hronična venska bolest predstavlja nesposobnost venskih zalistaka da se potpuno zatvore tako da krv ne može pravilno da protiče, te se povečava pritisak u venama. Odnosno, javlja se venska hipertenzija, koja uzrokuje nelagodu u donjim ekstremitetima, edem i promene na koži.
Iako se smatra, kao i proširene vene, problemom modernog doba, hronična venska insuficijencija bila je poznata još pre Nove ere. Zbog posledica koje dovodi u Hipokratovo doba nazivana je „bolešću koja obara s nogu“. Danas, spada u najčešće vensko oboljenje. Procenjuje se da od nje pati oko 20 do 30 odsto stanovništva. Javlja se u svim podnebljima, kod oba pola. Mada statistički podaci pokazuju da je češća kod žena.
Zašto se javlja hronična venska insuficijencija?
Postflebitički (posttrombotski) sindrom, kako se još naziva, nastaje kao posledica učestalih i ponovljenih dubokih tromboza i phlebitisa (upale površnih vena). Naime, ova stanja dovode do dugotrajne venske hipertenzije tako da se simptomi vremenom pogoršavaju.
U osnovi, hronična venska insuficijencija se deli na 2 načina. Prema morfološkoj klasifikaciji može biti:
- insuficijencija površinskih vena donjih ekstremiteta,
- insuficijencija komunikantnih vena,
- obstrukcija i/ili insuficijencija dubokih vena
Patofiziološka klasifikacija deli hroničnu vensku bolest na:
- disfunkciju venskih zalistaka,
- mehaničke (obstruktivne) prepreke u venskom protoku i
- slabost mišićne, venske pumpe.
U nastajanju bolesti genetika igra važnu ulogu. To znači da je veća verovatnoća da se javi kod osoba u čijoj su porodici registrovane varikozne vene. Pored nasleđa i način života utiče na razvoj problema. Preterana telesna težina, prekomerno pušenje, nedostatak fizičke aktivnosti, kao i svakodnevno višečasovno sedenje ili stajanje u mestu se navode kao česti faktori ove bolesti.
Koji su simptomi hronične venske insuficijencije?
Hronična venska insuficijencija se razvija kroz 3 faze. Svaku od nje karakterišu određeni simptomi.
Najpre se javlja oticanje nogu, koje se pogoršava nakon dugog stajanja, a smanjuje se prilikom odmaranja nogu. Ove simptome prate osećaj težine u nogama i trnjenje. Zatim dolazi do svraba i promene na koži.
U narednoj fazi, uz prisutne tegobe, nastaju i bol u eskremitetima, grčevi, kao i atrofija kože, tj. promene u pigmentaciji kože.
Kasnije se javljaju varikozne vene i veliki otoci, te je obim ekstremiteta znatno povećan. Da bi se ubrzo formirali i venski ulkusi, koji teško zarastaju.
Kako se leči hronična venska insuficijencija?
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze i kliničkog pregleda. Ključna metoda jeste kolor d
opler krvnih sudova. Ona omogućava praćenje protoka krvi kroz krvni sud tako da se sagledavaju morfološke odlike vena i njihova funkcionalnost.
Lečenje obuhvata upotrebu lekova sa flebotomičnim i vazoprotektivnim dejstvom, nošenje elastičnih čarapa, ali i detaljniju negu kože i promenu životnih navika. U težim slučajevima preporučuje se hirurška intervencija.
