Pregled reumatologa ima za cilja dijagnostifikovanje i lečenje mišićno-koštanih bolesti i i sistemskih autoimunimh stanja. Reumatoidni artritis, psorijazni artritis, spondilitis, giht, reumatska polimijalgija, samo su neke od čestih mišićno-koštanih bolesti. Dok su sistemski eritemski lupus, sistemska skleroza, Sjegrenov sindrom, dermatomiozitis najrasprostranjenije autoimune bolesti.
Iako mnogi smatraju da reumatološke bolesti pogađaju isključivo starije ljude, zapravo, od njih obolevaju sve generacije. Najveći broj obolelih su ljudi između 18 i 65 godine života, a od retke juvenilne forme obolevaju i deca već od 4. godine života.
Milioni ljudi širom sveta pate od neke vrste reumatskih oboljenja. Samo reumatoidni artritis pogađa oko 1 odsto stanovništva. U našoj zemlji od njega boluje oko 35.000 odraslih i oko 2.000 dece. Problem dodatno komplikuje loš način života koji je čest u modernom dobu, jer se smatra da uzrok ovih bolesti leži u kombinaciji genetskih i faktora spoljašnje sredine.
Ukoliko se ne otkriju na vreme, već u narednih 10 godina 80 odsto pacijenata postaju teški invalidi. Imajući ovo u vidu lekarska ordinacija Dr Nestorov vam skreće pažnju na značaj pravovremene dijagnostike.
Kada je potreban pregled reumatologa?
Svako s vremena na vreme oseti bol i ukočenost u zglobovima i mišićima. Obično je prolaznog karaktera i posledica lošeg spavanja ili istegnutog mišića.
Međutim, ukoliko bol traje danima i narušava svakodnevno funkcionisanje neophodno je posetiti lekara. Pored bola u kostima, zglobovima ili mišićima mogu se javiti i otok ili crvenilo zglobova. Zatim, ukočenost u zglobovima i smanjena pokretljivost. Ove tegobe mogu da prate povišena temperatura, umor i brzo zamaranje, a u pojedinim slučajevima i gubitak apetita i mišićne mase, mršavljenje.
Pregled reumatologa treba obaviti i ako se javi osip ili druge promene na koži. Takođe, ukoliko se simptomi pogoršavaju na hladnoći ili prilikom promena vremenskih prilika.
Šta obuhvata pregled reumatologa?
Uzimanje anamneze je prvi korak. Kroz razgovor sa pacijentom, lekar internista subspecijalista reumatologije saznaće zbog kojih tegoba se pacijent javlja, kao i istoriju hroničnih bolesti (ukoliko boluje od njih), ranijim lečenjima i operacijama, postojanju reumatoloških bolesti u porodici, pa i životnim navikama.
Drugi deo čini fizikalni pregled koji uključuje posmatranje i palpaciju. Posebna pažnja se posvećuje utvrđivanju funkcionalnog statusa zgloba, odnosno stepenu pokretljivosti, deformaciji i atrofiji. Obraća se pažnja i na znakove inflamacije zgloba (toplota, otok mekih tkiva, izliv tečnosti).
Zavisno od dijagnostifikovanog stanja lekar može preporučiti dalje analize – ultrazvuk zglobova, kapilaroskopiju, analizu sinovijalne tečnosti, rendgen ili magnetu rezonancu, DEXA merenje koštane gustine, test salivacije, Schirmerov test.
Kako se pripremiti za pregled?
Pregled reumatologa je neinvazivan i potpuno bezbolan. Ne zahteva posebnu pripremu, ali se savetuje da pacijent ponese sve prethodne radiografske nalaze (rendgenski, ultrazvučni i/ili MRI). Neophodno je pripremiti informacije o lekovima i dozama koje uzima, kao i informacije u vezi sa alergijama na lekove.
Pre pregleda potrebno je uraditi i laboratorijske analize krvi i urina, posebno ako se sumnja na zapaljenjsku reumatsku bolest ili sistematsku bolest vezivnog tkiva.
