Pregled psihijatra Banjaluka/depresija/anskioznosti/dr Jadranko Buzadžija
Depresija je stanje neraspoloženja i averzije prema bilo kom vidu aktivnosti. Pojedini naučnici je objašnjavaju kao posledicu dugotrajnog potiskivanja tuge i boli.
Mnogi ljudi smatraju da je depresija moderna bolest, jer danas u svetu od nje pati oko 12 odsto muškaraca i čak 25 odsto žena. Međutim, despresija je odavno poznata, odnosno ona je jedna od najranijih opisanih bolesti u medicini.
Depresija se razlikuje od depresivne epizode
“U depresiji sam”, “Nemam volje ni za šta”, “Slomljen sam”, samo su neke od rečenica koje ljudi često upotrebljavaju opisujući svoje stanje.
Ipak, treba imati u vidu da nije svaka tuga depresija!
U životu čoveka naiđe period kada je tužan i bezvoljan, bez dovoljnog nivoa koncentracije i samopouzdanja. To se najčešće javlja usled finansijskih, emocionalnih gubitaka ili smrti dragih ljudi. Takođe, i prolećni umor može da dovede do ovog stanja koje je poznato kao despresivna epizoda.
Međutim, kada se tuga pojavi bez ikakvog razloga ili je nesrazmerna uzroku i ako ne prestaje ili se ponovo vraća, onda govorimo o depresiji!
Čovek, nesvesno potiskuje emocije i stalno detaljno analizira prošlost. To dovodi do nemogućnosti normalnog funkcionisanja u toku dana i gubljenja nade za budućnost.
Depresija je poremećaj raspoloženja, a ne poremećaj ličnosti
Depresija je kompleksna bolest sa više faktora koji je mogu uzrokovati. Jedan od ključnih je genetika.
Još uvek nije otkriveno kako, ali se zna da ukoliko postoji istorija ove bolesti u porodici može se preneti na sledeću generaciju. Razne stresne situacije, kao što su smrt ili gubitak drage osobe, učestali konflikti sa članovima porodice ili prijateljima, kao i svi vidovi zlostavljanja, takođe, mogu da je izazovu.
Pojedini ljudi poseduju veći rizik da obole od depresije od drugih. Oni su često perfekcionisti i izrazito samokritični ili imaju veću tendenciju da budu zabrinuti.
Takođe, mnoge bolesti kao što su Adisonova, dijabetes, Kušingov sindrom, lupus, ili suoačavanje sa ozbiljnim, neizlečivim oboljenjima može biti uzrok depresije.
Čak i neki lekovi za visok krvni pritisak mogu da povećaju rizik za pojavu depresije.
Ipak, glavni okidač danas su konstantni stres i tenziona glavobolja koji dovode do nesanice i anksioznosti, a na kraju i do depresije.
Kako prepoznati depresiju?
Depresija dolazi tiho, pa njeni simptomi nisu odmah prepoznatljivi. Lekari navode da su glavni simtomi:
Potpuni gubitak interesovanja i zadovoljstva, praćeni mračnim i negativnim mislima.
Gubitak energije, što dovodi do brzog umaranja.
Problemi sa spavanjem, odnosno teško uspavljivanje i rano buđenje, kao i buđenje više puta u toku noći.
Gubitak apetita ili stalno prejedanje.
Nedefinisani osećaj nekog gubitka i straha da će se nešto loše desiti.
U ekstremnom sklučaju misli ili radnje koje su povezane sa samoubistvom ili samopovređivanjem.
Svaka depresija se mora lečiti!
Depresija je ozbiljno oboljenje koje ponekad može da vodi ka samoubistvu.
Imajući to u vidu veoma je bitno da se ona prepozna i na vreme počne sa lečenjem. Lečenje obuhvata upotrebu različitih vrsta antidepresiva i stabilizatora raspoloženja koji pomažu da se olakša tuga i osećaj beznađa.
Samo prihvatanje činjenice da bolujete od depresije je bitan korak ka izlečenju. Zatim, sledi i promena razmišljanja i načina života. U tome značajnu podršku mogu vam pružiti prijatelji i porodica. Ali, ključnu ulogu u pružanju pomoći imaju psihijatrijski pregledi.
Iskren razgovor sa psihijatrom i redovna primena njegovih saveta, kao i upotreba prepisanih lekova dovešće do ozdravljenja.
Zakažite svoj termin već danas pozivom na broj 051 266 690
