Pregled neurologa Banjaluka/TCCD-dopler krvnih sudova glave i vrata

Ultrazvučni pregled vrata predstavlja bezbolnu, neinvazivnu dijagnostičku metodu koja pomoću zvučnih talasa visoke frekvencije daje podatke o mekim tkivama u ovoj regiji.

Vrat je valjkasti deo tela koji povezuje glavu sa trupom. U zadnjem delu vrata nalazi se 7 pršljenova oko kojih su raspoređeni mišići po slojevima. Oni zajedno pokreću vrat, samim tim vrše i pokrete glave.

Glavna uloga vrata jeste održavanje glave u uspravnom položaju, što nije nimalo lak zadatak, posebno kada se zna da glava čoveka u proseku teži oko 5 kg. Takođe, ima niz drugih životnih funkcija, jer kroz njega prolaze jednjak, grkljan, dušnik i krvni sudovi koji snabdevaju mozak krvlju.

U vratu se nalaze i meka tkiva koja su ključna za brojne vitalne funkcije. Upravo su ona predmet ultrazvučne dijagnostike.

Šta obuhvata ultrazvučni pregled vrata?

Ultrazvukom vrata dobija se jasni uvid u glandularne i ekstraglandularne strukture.

Glandularne obuhvataju pregled, pre svega, štitaste žlezde. Ova endokrina žlezda luči hormone koji su od vitalnog značaja za čoveka. Naime, tireoidna žlezda, kako se još naziva, reguliše rast, metabolizam, telesnu temperaturu, oslobađanje energije, razgradnju masti, težinu, pa i psihofizički razvoj. Imajući ovo u vidu ne čudi što mnogi pacijenti smatraju da ultrazvuk vrata obuhvata isključivo ultrazvuk štitne žlezde.

Međutim, u sklopu ovog pregleda posmatraju se i paraštitaste žlezde koje su smeštene odmah iza štitne žlezde i imaju ulogu u regulisanju normanog nivoa kalcijuma u krvi. Zatim, podvilične pljuvačne žlezde, tj. submaksilame žlezde koje luče pljuvačku neophodnu za održavanje vlažnoće usne duplje, varenje i zaštitu zuba.

U ekstraglandularne strukture koje se posmatraju spadaju mišići, limfni nodus i krvni sudovi.

Kada je potreban ultrazvučni pregled vrata?

Postojanje grudvica i čvorova koji su vidljivi okom ili se mogu napipati vodeći su indikatori za ultrazvuk vrata. Pregled se vrši i kod pojave otoka i uvećanja u predelu vrata.

Nagli gubitak ili uvećanje telesne mase, bez promene u režimu ishrane, karakteristični su znaci da štitna žlezda ne funkcioniše dobro, te je potreban ultrazvučni pregled vrata. Izvodi se i kod bolesti koja su povezane sa štitastom žlezdom, posebno kod kardioloških i hematoloških oboljenja, pri povišenim vrednostima holesterola u krvi i osteoporozi.

Ultrazvuk ove regije se preporučuje i pacijentima koji se žale na otežano gutanje, promuklost ili suvi kašalj koji traje duži period, stezanje i nelagodu u vratu, osećaj „knedle“ u vratu. Neophodan je i kod sumnje na postojanje kamenaca u pljuvačnim žlezdama, sumnje na postojanje tumora žlezda u vratu, kao i kod nejasnih febrilnih stanja.

Sastavni je deo kontrolnog pregleda prilikom pripreme za hirurške intervencije i kontrole nakon operacija.

Kako se izvodi ultrazvuk vrata?

Pregled se obavlja u ležećem položaju, tako što doktor specijalista ultrazvučnom sondom prelazi preko vrata pacijenta. Da bi se obezbedio bolji protok ultrazvučnih talasa pre pregleda na sondu se nanosi specijalni gel.

Slika dobijena na ekranu predstavlja dvodimenzionalni prikaz ispitivanog dela i to u realnom vremenu, dok color doppler metodom možemo da merimo protok krvi kroz arterije koje snabdevaju krvlju ove organe.

S obzirom da u toku pregleda nema zračenja, ultrazvuk vrata je potpuno bezbedan i može se ponavljati neograničeni broj puta. Ujedno, jefitnija je metoda u odnosu na druge, te je široko rasprostranjena u svakodnevnoj lekarskoj praksi.

Predstavljaju potpuno bezopasne i neškodljive metode kojima se ispituju krvni sudovi mozga ultrazvučnom dopler sonografijom. Ova metoda je logičan nastavak prethodno urađene kolor dopler sonografije krvnih sudova vrata, i na taj način se dobijaju kompletne informacije i o stanju velikih arterijskih sudova mozga.

Kako se radi?

Ultrazvučna sonda koja emituje ultrazvučne talase se postavlja na predeo obe slepoočnice, nakon toga na oba oka i u predeo potiljka, ultrazvučni talas prodire kroz kožu, lobanju, oko i dopire do krvnih sudova mozga na bezbolan, bezopasan i neinvazivan način.

Priprema pacijenata

Ne postoji specifična priprema pacijenata za ovu vrstu dijagnostičke procedure.

Indikacije za ovu vrstu dijagnostike

Ovom metodom možemo da vidimo velike krvne sudove baze mozga (vizuelizacija), kao i da dobijemo podatke o protoku krvi u njima, što nam pomaže u dijagnostičkom smislu kod pacijenata sa visokim rizikom za bolesti krvnih sudova (hipertoničari, dijabetičari, pacijenti sa povišenim vrednostima masnoća u krvi, ali i kod pacijenata kod kojih postoji sumnja za druga oboljenja ili poremećaja krvnih sudova mozga, uključujući vrtoglavice, moždani udar – šlog, glavobolje, poremećaji pamćenja, gubici svesti…). Takođe, postoje i druge varijante ove dijagnostike koje se primenjuju u dijagnostici potencijalnih pretkomornih srčanih urođenih malformacija, kao i metoda parenhimskog doplera gde se ispituje moždano tkivo, što je posebno primenjivo u dijagnostici Parkinsonove bolesti. Transkranijalni dopler je moguće primeniti i u praćenju stepena napetosti (spazma) krvnih sudova mozga, naročito kod pacijenata koji su imali krvarenje u moždanim ovojnicama (Subarahnoidalna hemoragija) ili tkivu mozga, kao i u toku trombolitične terapije kod tromboembolijskih moždanih udara (šloga), a u cilju praćenja terapijskog uspeha „rastvaranja“ tromba u zahvaćenim krvnim sudovima.

ZAKAŽITE TERMIN VEĆ DANAS POZIVOM NA BROJ

051 266 690.