Novo u Specijalističkom centru Dr Vulić-holter krvnog pritiska 24h-bez čekanja-051 266 690-očitava akademik prof.dr Duško Vulić
Šta je holter pritiska 24h?
Dvadesetčetvoročasovno ambulantno praćenje krvnog pritiska je dijagnostička metoda otkrivanja hipertenzije – visokog krvnog pritiska.
Hipertenzija je oboljenje čiji je pokazatelj povišena vrednost krvnog pritiska, koja može izazvati brojne zdravstvene probleme i trajno narušiti zdravlje i kvalitet života.
Vrednosti visokog krvnog pritiska su:
- sistolni (gornji) krvni pritisak na ili iznad 130
- dijastolni (donji) krvni pritisak na ili iznad 80 (ili 130/80).
Ambulantno praćenje krvnog pritiska omogućava snimanje vašeg krvnog pritiska tokom perioda od 24 sata, bilo da ste budni ili spavate.
Kada ste u ordinaciji ili na klinici, instrument koji se zove sfigmomanometar koristi se za merenje vašeg krvnog pritiska. Obično se tokom vaše posete uzimaju samo jedno ili dva očitavanja.
Ambulantno praćenje krvnog pritiska daje mnogo detaljnije podatke, s obzirom na to da se snimanje vrši u jednakim intervalima tokom celog dana.
U našoj ordinaciji, holter krvnog pritiska tokom dana očitava rezultate na svakih pola sata, a tokom noći na sat vremena.
Puls se meri u isto vreme.
Kada i zašto se koristi merenje pritiska 24h?
Holter pritiska pruža dodatne informacije o tome kako promene vašeg krvnog pritiska mogu biti u korelaciji sa vašim dnevnim aktivnostima i fazama sna.
Ova dijagnostička metoda je čvrsto podržana od strane svetskih i evropskih zdravstvenih organizacija kao najpouzdanija u potvrđivanju dijagnoze hipertenzije.
Za većinu ljudi sistolni krvni pritisak se smanjuje za oko 10% do 20% tokom spavanja. Međutim, kod nekih ljudi krvni pritisak možda neće pasti tokom spavanja. U određenim slučajevima čak i poraste.
Ambulantno praćenje krvnog pritiska može otkriti abnormalne promene krvnog pritiska koje mogu ostati neprimećene kada se pritisak meri jednokratno – samo u ordinaciji.
Holter pritiska se koristi u cilju otkrivanja:
- dnevnih i noćnih varijacija (promena) vrednosti krvnog pritiska
- fenomena “belog mantila” (porast krvnog pritiska uzrokovanim strahom od doktora, a ne oboljenjem)
- povišenih ili sniženih vrednosti krvnog pritiska (kod dece, starijih osoba, adolescenata, trudnica)
- „maskiranih” povišenih vrednosti krvnog pritiska
- zbog praćenja efekata lečenja (terapije)
- praćenja efikasnosti terapije ili kod uvođenja novih lekova u terapiju
Hipertenzija belog mantila
Pojedini ljudi koji ne uzimaju lekove za snižavanje krvnog pritiska (antihipertenzivne lekove) i inače imaju normalne vrednosti krvnog pritiska, mogu imati povišena očitavanja kada im se pritisak meri u ordinacijama, bolnicama, u prisustvu lekara ili medicinskih sestara.
Ovo je poznato kao “hipertenzija belog mantila”. Hipertenzija belog mantila može dovesti do pogrešne klasifikacije pacijenata čiji je krvni pritisak zapravo normalan.
Hipertenzija belog mantila je primećena kod 10% do 30% pacijenata sa povišenim vrednostima krvnog pritiska. Ukoliko doktor proceni da imate sindrom “belog mantila” lečenje povišenog pritiska se ne preporučuje.
Ipak, novija istraživanja sugerišu da ovo stanje i dalje može ukazivati na problem sa krvnim pritiskom, tako da je neophodna posebna pažnja i redovno kontrolisanje krvnog pritiska.
Maskirana hipertenzija
Ovo stanje se javlja kada je vaš krvni pritisak normalan u ordinaciji, ali je povišen kada ste kod kuće. Može se javiti kod 20% nelečenih ljudi. Ovo stanje ima sličan rizik kao i trajna hipertenzija i treba ga lečiti antihipertenzivnim lekovima.
Trajna hipertenzija
Ovo se odnosi na očitanja krvnog pritiska koja su povišena bez obzira da li ste u ordinaciji ili kod kuće. Ovo stanje je povezano sa povećanom verovatnoćom oštećenja srca i bubrega.
Praćenje efikasnosti lekova
Ambulantno praćenje krvnog pritiska se sve više koristi da bi se utvrdilo koliko dobro neki antihipertenzivni lekovi mogu da kontrolišu visok krvni pritisak. U nekim slučajevima, antihipertenzivni lekovi ne kontrolišu krvni pritisak efikasno tokom celog dana i noći.
Lekar će možda morati da prilagodi propisanu dozu ili vreme kada se lek daje, u zavisnosti od rezultata koje pokaže holter krvnog pritiska. U drugim slučajevima može biti potrebno više od jednog leka za stabilizaciju krvnog pritiska.
Ambulantno praćenje krvnog pritiska takođe može pomoći da se predvidi verovatnoća kardiovaskularnih (krvni sudovi u srcu) i cerebrovaskularnih (krvni sudovi u mozgu) bolesti povezanih sa hipertenzijom i oštećenjem organa.
Kako funcioniše holter krvnog pritiska? Šta da očekujem tokom nošenja?
Očitavanja krvnog pritiska se mere neprekidno tokom 24 sata. Nosićete uređaj koji je otprilike iste veličine moderni mobilni telefoni. Uređaj ima kaiš kojim ga pričvršćujemo na odgovarajući deo garderobe (kaiš na pantalanama, džep i sl.).
Taj uređaj prikuplja informacije tokom 24-časovnog perioda koje će kasnije biti prenete na računar.
Pored samog uređaja, nosićete i manžetnu koja je pričvršćena oko vaše nadlaktice i povezana za uređaj. (Mažetna se može nositi ispod odeće, tako da nije vidljiva.) Manžetna se naduvava u određenim intervalima tokom dana i noći (na pola sata tokom dana i na svakih sat vremena tokom noći).
Lekar kardiolog može zatražiti od vas da vodite dnevnik aktivnosti i simptoma, kako biste beležili svoja dnevna čitanja. Ovo može pomoći da se pokaže u kakvoj su vezi promene vašeg krvnog pritiska u odnosu na periode aktivnosti, odmora, određenog stresnijeg događaja, pojave simptoma i sl.
Nakon 24 sata, uređaj vraćate u ordinaciju. Rezultati se generišu kompjuterski. Nakon toga bićete primljeni kod svog lekara kardiologa ili će vam biti zakazana kontrola u najkraćem mogućem vremenu.
Prednosti i mane ove vrste ispitivanja
Ambulantno praćenje može isključiti hipertenziju belog mantila, tako da se ovakvom vrstom ispitivanja izbegava greška u postavljanju dijagnoze, a samim tim i nepotrebnom i štetnom uzimanju lekova za pritisak.
Takođe, holter može otkriti maskiranu hipertenziju, koju je inače teško otkriti. Na ovaj način uspostavlja se blagovremena dijagnoza i terapija, što rezultira lakšim i efikasnijim lečenjem i ne zapostavljanjem problema koji može dovesti do ozbiljnih i po život opasnih stanja i bolesti.
Učestalost moždanog udara, srčanih bolesti i oštećenja organa usled hipertenzije se smanjuje među grupom pacijenata koji imaju tzv. maskiranu hipertenziju.
Holter pritiska takođe, može biti koristan u proceni odgovora pacijenta na dugodelujuće antihipertenzivne lekove.
Koje su mane ove metode?
Možda ćete osetiti nelagodu zbog 24-časovnog praćenja krvnog pritiska.
Manžetna se naduvava tokom 24 sata u jednakim intervalima i to vas može ometati u dnevnim aktivnostima ili tokom odmora, a ponekad se može pojaviti bol u nadlaktici.
Manžetna takođe, može da iritira kožu i izazove blagi osip na ruci koji obično nestaje sam od sebe.
Važno je istaći da holter krvnog bezbolna i potpuno bezbedna metoda koja će vašem lekaru pruža najpouzdanije informacije o krvnom pritisku i njegovim promenama.
Šta je hipertenzija?
Visok krvni pritisak (hipertenzija) je stanje u kom je pritisak krvi na zidove vaših arterija dovoljno visok i dugotrajan da na kraju može izazvati zdravstvene probleme, kao što su bolesti srca.
Krvni pritisak je određen i količinom krvi koju vaše srce pumpa i količinom otpora na protok krvi kroz arterije. Što srce više krvi pumpa i što su arterije uže, to je krvni pritisak veći.
Očitavanje krvnog pritiska se prikazuje u milimetrima žive (mm Hg).
Vrednosti krvnog pritiska:
- Gornji (sistolni pritisak) – meri pritisak u arterijama tokom otkucaja srca.
- Donji (dijastolni pritisak) – meri pritisak u arterijama između otkucaja.
Visok krvni pritisak se može imati godinama bez ikakvih simptoma. Nekontrolisani visok krvni pritisak povećava rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući srčani udar i moždani udar.
Na sreću, hipertenzija se lako može otkriti, a kada je otkrijete, on se može kontrolisati lekovima i promenom životnog stila.
Simptomi visokog pritiska
Većina ljudi sa visokim krvnim pritiskom nema znakove ili simptome, čak i ako očitavanja krvnog pritiska dostignu opasno visoke nivoe.
Pojedini mogu, pak, osećati glavobolje, otežano disanje ili krvarenje iz nosa, ali ovi simptomi nisu specifični i obično se ne javljaju sve dok visok krvni pritisak ne dostigne tešku ili životnu opasnost.
Kada posetiti doktora
Merenje krvnog pritiska je rutinska procedura tokom pregleda lekara opšte prakse.
Ljudi stariji od 18 godina trebalo bi da proveravaju pritisak bar jednom u dve godine. Ako imate 40 godina ili više, ili imate visok rizik za razvoj hipertenzije, onda biste trebali bez obzira na starost, da proveravate pritisak bar jednom godišnje.
Krvni pritisak generalno treba proveriti na obe ruke da bi se utvrdilo da li postoji razlika. Važno je koristiti manžetnu za ruku odgovarajuće veličine i ukoliko sumnjate na mogućnost nekog oboljenja, onda je bolje da proveru krvnog pritiska prepustite medicinskom osoblju, nikako da to činite sami.
Ukoliko nemate merač krvnog pritiska kod kuće i niste u prilici da zakazujete lekarski pregled, postoje brojne apoteke u kojima je moguće izvršiti proveru krvnog pritiska poptuno besplatno.
Takođe, važno je da napomenemo da pojedini aparati za merenje krvnog pritiska, poput onih koji se nalaze u apotekama, mogu pružiti korisne informacije o vašem krvnom pritisku, ali mogu imati neka ograničenja. Tačnost ovih mašina zavisi od nekoliko faktora, kao što su odgovarajuča veličina manžetne i pravilna upotreba aparata.
Uzroci hipertenzije
Postoje dve vrste visokog krvnog pritiska:
Primarna (esencijalna) hipertenzija
Za većinu ljudi ne postoji prepoznatljiv uzrok visokog krvnog pritiska. Ova vrsta visokog krvnog pritiska, nazvana primarna (esencijalna) hipertenzija, ima tendenciju da se postepeno razvija tokom godina.
Sekundarna hipertenzija
Neki ljudi imaju visok krvni pritisak uzrokovan osnovnim stanjem. Ovaj tip visokog krvnog pritiska, koji se naziva sekundarna hipertenzija, ima tendenciju da se pojavi iznenada i izazove viši krvni pritisak. Različiti uslovi i lekovi mogu dovesti do sekundarne hipertenzije, uključujući:
- Opstruktivna apnea u snu
- Oboljenje bubrega
- Tumori nadbubrežne žlezde
- Problemi sa štitnom žlezdom
- Određeni defekti sa kojima ste rođeni (urođeni) u krvnim sudovima
- Određeni lekovi, kao što su pilule za kontrolu rađanja, lekovi protiv prehlade, dekongestivi, lekovi protiv bolova
- Narkotici, kao što su kokain i amfetamini
Faktori rizika za razvoj hipertnezije
Visok krvni pritisak ima mnogo faktora rizika, uključujući:
- Starost
- Genetske predispozicije
- Gojaznost
- Sedentarni način života i manjak aktivnosti
- Pušenje
- Previše soli u ishrani
- Premalo kalijuma u ishrani
- Preterana konzumacija alkohola
- Stres
- Trudnoća
- Određene hronične bolesti
Starost
Rizik od visokog krvnog pritiska raste kako starite. Do otprilike 64 godine, visok krvni pritisak je češći kod muškaraca. Žene imaju veću verovatnoću da razviju visok krvni pritisak nakon 65 godina starosti.
Genetske predispozicije
Porodična istorija bolsti je vrlo važna informacija za vašeg kardiologa. Visok krvni pritisak vrlo se često nasleđuje. Zbog toga bi oni koji znaju da neko iz njihove uže familije boluje i leči se od hipertenzije trebali da idu na redovne preventivne kardiološke preglede i da redovno proveravaju vrednost krvnog pritiska.
Prekomerna težina ili gojaznost
Što ste teži (veči broj kilograma), potrebno vam je više krvi za snabdevanje tkiva kiseonikom i hranljivim materijama. Kako se količina protoka krvi kroz krvne sudove povećava, povećava se i pritisak na zidove arterija. Tako nastaje povišen krvni pritisak.
Manjak fizičke aktivnosti
Ljudi koji su neaktivni obično imaju veći broj otkucaja srca. Što je vaš broj otkucaja srca veći, to će vaše srce teže raditi, pa je i jači pritisak na arterije. Nedostatak fizičke aktivnosti takođe, povećava rizik od prekomerne težine.
Pušenje
Ne samo da pušenje privremeno podiže vaš krvni pritisak, već i hemikalije u duvanu mogu oštetiti sluznicu zidova arterija. Ovo može dovesti do sužavanja arterija i povećanja rizika od srčanih oboljenja. Pasivno pušenje takođe može povećati rizik od srčanih oboljenja.
Previše soli (natrijuma) u ishrani
Previše natrijuma u vašoj ishrani može uzrokovati zadržavanje tečnosti u telu, što povećava krvni pritisak.
Premalo kalijuma u ishrani
Kalijum pomaže u ravnoteži količine natrijuma u vašim ćelijama. Odgovarajući balans kalijuma je ključan za dobro zdravlje srca. Ako ne unosite dovoljno kalijuma, ili izgubite previše kalijuma zbog dehidracije ili drugih zdravstvenih stanja, natrijum se može nakupiti u krvi.
Preterana konzumacija alkohola
Vremenom, alkoholna pića mogu oštetiti srce. Više od jednog pića dnevno za žene i više od dva pića dnevno za muškarce može uticati na poremećen krvni pritisak.
Ako pijete alkohol, činite to umereno. Za zdrave odrasle osobe to znači do jedno piće dnevno za žene i dva pića dnevno za muškarce.
Stres
Visok nivo stresa može dovesti do privremenog povećanja krvnog pritiska. Navike povezane sa stresom, kao što su prejedanje, pušenje ili alkohol, mogu dovesti do daljeg povećanja krvnog pritiska.
Određene hronične bolesti
Određene hronične bolesti takođe mogu povećati rizik od visokog krvnog pritiska, uključujući bolest bubrega, dijabetes i apneju u snu.
Ponekad i trudnoća doprinosi i visokom krvnom pritisku.
Iako je visok krvni pritisak najčešći kod odraslih, deca takođe mogu biti u opasnosti. Kod neke dece, visok krvni pritisak je uzrokovan problemima sa bubrezima ili srcem. Ali za sve veći broj dece, loše životne navike, kao što su nezdrava ishrana i nedostatak vežbanja, doprinose visokom krvnom pritisku.
Visok krvni pritisak – posledice i komplikacije
Hipertenzija može oštetiti krvne sudove i organe. Što je vaš krvni pritisak veći i što duže traje, veća je šteta. Zato je važna rana dijagnostika, kako bi se krvni pritisak kontrolisao lekovima i promenama u životnim navikama.
Nekontrolisani visok krvni pritisak može dovesti do sledećih stanja:
- Srčani ili moždani udar
- Aneurizma
- Srčana insuficijencija
- Oštećenje bubrega
- Oštećenje vida
- Metabolički poremećaji
- Senilnost i demencija
Srčani ili moždani udar
Visok krvni pritisak može izazvati otvrdnjavanje i zadebljanje arterija (ateroskleroza), što može dovesti do srčanog udara, moždanog udara ili drugih komplikacija. Više o moždanom udaru naći ćete na stranici neurolog Novi Sad.
Aneurizma
Povećan krvni pritisak može dovesti do slabljenja i izbočenja vaših krvnih sudova, formirajući aneurizmu. Ako aneurizma pukne, to može biti opasno po život.
Srčana insuficijencija – slabljenje i otkazivanje srca
Da bi pumpalo krv, u stanju visokog pritiska u vašim sudovima, srce mora da radi jače. Ovo uzrokuje zgušnjavanje zidova pumpne komore srca (hipertrofija leve komore). Na kraju, zadebljani mišić može imati poteškoća da pumpa dovoljno krvi da zadovolji potrebe vašeg tela, što može dovesti do srčane insuficijencije.
Oštećenje bubrega
Oslabljeni i suženi krvni sudovi u vašim bubrezima mogu sprečiti ove organe da funkcionišu normalno.
Oštećenje vida
Zadebljani, suženi ili pocepani krvni sudovi u očima mogu dovesti do oštećenja, a u težim slučajevima i do gubitka vida.
Metabolički poremećaji
Reč je o sindromu, grupi poremećaja metabolizma, uključujući gojaznost, visoke trigliceride, smanjen holesterol lipoproteina visoke gustine (HDL) („dobar“ holesterol), visok krvni pritisak i visok nivo insulina. Ovakav sindrom povećava verovatnoću od razvoja dijabetesa, bolesti srca ili moždanog udara. Više o ovim problemima pročitajte na stranici endokrinolog Novi Sad.
Senilnost i demencija
Nekontrolisana hipertenzija takođe, može uticati na sposobnost razmišljanja, pamćenja i učenja. Problemi sa pamćenjem ili razumevanjem su češći kod ljudi sa visokim krvnim pritiskom.
S druge strane, sužene ili blokirane arterije mogu ograničiti dotok krvi u mozak, što dovodi do određene vrste demencije (vaskularna demencija). Moždani udar koji prekida dotok krvi u mozak takođe može izazvati vaskularnu demenciju.
Zbog svega navedenog jasno je da je holter pritiska moćan saveznik u pouzdanoj dijagnostici hipertenzije. U Interviti Novi Sad holter krvnog pritiska će vam zatražiti lekar kardiolog nakon što proceni da za takvim testiranjem ima potrebe.
U zavisnosti od rezultata i u saradnji sa interdisciplinarnim timom lekara iz drugih, povezanih oblasti medicine, biće vam postavljena dijagnoza i prepisana individualna terapija. Ukoliko su potrebna dodatna ispitivanja, bićete upućeni na najrelevantnije zdravstvene ustanove, a sve u cilju postavljanja tačne dijagnoze i rešenja problema.
Pored toga, mnogo vremena i truda ćemo uložiti u prevenciju razvoja hipertenzije, jer je prevencija ono u šta čvrrsto i nepokolebljivo verujemo. Ovde se misli pre svega na promenu ishrane, o čemu će odlučivati nutricionista Novi Sad (kod nas je to hrono ishrana dr Gifing). Holter krvnog pritiska u Interviti Novi Sad je jedna od najpouzdanijih metoda za otkrivanje hipertenzije.
Zakažite termin već danas pozivom na broj 051 266 690
