Kompletan pregled pulmologa / pulmolog Banjaluka- dr Mladen Duronjić
Hronična opstruktivna bolest pluća predstavlja grupu hroničnih oboljenja disajnih puteva i drugih struktura plućnog tkiva. Najčešće objedinjuje emfizem pluća i hronični bronhitis tako da se kod pacijenata razvijaju simptomi obe bolesti. Zavisno od toga koja je dominantnija HOBP može biti tipa A (emfizematozni) ili tipa B (bronhitični).
Kod pojedinih pacijenata prisutna je i astma, a neretko i druge pridružene bolesti, kao što su dijabetes, bolesti srca, mišića i kostiju.
Hronična opstruktivna bolest pluća pogađa osobe srednjeg i zrelog životnog doba. Procenjuje se da od nje boluje oko 10 odsto svetske populacije, pri čemu je primetan rast registrovanih slučajeva poslednjih godina. Nažalost, u pitanju je ozbiljna bolest koja, baš kao rak pluća, može da dovede do smrti. Tačnije, nalazi se na 4. mestu liste mortaliteta.
Kada je otkrivena hronična opstruktivna bolest pluća?
Iako je naziv hronična opstruktivna bolest pluća prvi put upotrebljen 1965. godine otkrivena je još u 17. veku. Prvi opis dao je T. Bonet 1679. godine. Vek kasnije francuski lekar René Laennec je u svojoj knjizi “Traktat o bolestima grudnog koša i posrednoj auskultaciji” govorio o plućima koja nisu kolabirala kada je otvorio grudni koš tokom obdukcije, jer su bila puna vazduha, a disajni putevi ispunjeni sluzom.
Ipak, sve do početka 20. veka bolesti se nije posvećivala velika pažnja. Tek sa velikim zagađenjem vazduha i povećanjem konzumiranja cigareta otkrivena je povezanost između pušenja duvana i hronične respiratorne bolesti. Zapažanja je prvi izneo američki alergolog George L. Waldbott nazvavši je respiratorni sindrom pušača. Ubrzo je bolest dobila i druga imena – hronična opstruktivna bronhopulmonalna bolest, hronična opstrukcija protoka vazduha, nespecifična hronična plućna bolest, difuzni opstruktivni plućni sindrom.
Zašto nastaje hronična opstruktivna bolest pluća?
Duvanski dim je glavni uzročnik bolesti. Čak 80 odsto pacijenata su hronični ili bivši pušači. Nažalost, HOBP se može razviti i usled kontinuiranog pasivnog pušenja.
Drugi veliki uzročnik jeste zagađenost vazduha, te ne čudi što je u velikoj meri zastupljena u razvijenim zemljama. Pored spoljašnje zagađenosti, u uzročnike se svrstava i zagađenje vazduha nastalo od sagorevanja bioloških goriva za kuvanje i zagrevanje u slabo provetravanom zatvorenom prostoru.
Rizik od oboljevanja je veći kod ljudi koji su izloženi prašini i hemikalijama na radnom mestu. Mada su istraživanja pokazala da i genetika ima važnu ulogu u nastajanju hronične opstruktivne bolesti pluća.
Koji su simptomi HOBP-a?
Hroničnu opstruktivnu bolest pluća karakteriše zadebljalost zidova disajnih puteva što za posledicu ima delimičnu blokadu, tj. smanjen protok vazduha kroz njih. Zbog toga su gubitak daha (dispnea) čak pri blagom naporu, hronični produktivni kašalj sa izabacivanjem prozirnog, belog, žućkastog ili zelenog sputuma, stezanje i zviždanje u grudima prepoznatljivi simptomi bolesti. Često ih prati povišena telesna temperatura.
S obzirom da do mozga dolazi manje kiseonika nego što je potrebno za normalno funkcionisanje javlja se pad koncetracija i zaboravnost. Ovaj znak mnogi ljudi tumače prirodnim tokom starenja, te se ne javljaju lekaru.
Depresija je još jedan simptom HOBP-a, a kod četvrtine obolelih primetan je i značajni gubitak na težini. U kasnijim fazama dolazi do poremećaja rada bubrega.
Hronična opstruktivna bolest pluća je ozbiljno oboljenje, ali ako se prepozna na vreme može se držati pod kontrolom. Za postavljanje dijagnoze neophodna je spirometrija, kao i rendgenski snimak pluća i laboratorijske analize krvi. Nekad je potreban i bakteriološki pregled ispljuvka, gasne analize krvi, kompjuterizovana tomografija grudnog koša, bronhoskopija.
ZAKAŽITE DETALJAN PULMOLOŠKI PREGLED VEĆ DANAS POZIVOM NA BROJ 051 266 690
