Interna medicina se opravdano smatra “kraljicom medicine”. Ova grana medicine bavi se proučavanjem, sprečavanjem i lečenjem bolesti naših unutrašnjih organa, kao što su bolesti srca i krvnih sudova, pluća, organa za varenje, bubrega i slično. Iako naziv asocira na unutrašnje organe, ona posmatra i leči čoveka kao celinu. Zabrinjavajuća statistika je da je Srbija na trećem mestu u Evropi po smrtnosti izazvanoj kardiovaskularnim oboljenjima, dijabetesom, moždanim udarom, malignim bolestima. Sve nabrojane teške bolesti se mogu sprečiti preventivnim pregledima i smanjenjem faktora rizika, ili ranom dijagnostikom.
Dobra vest je što je poslednjih godina svest o zdravom načinu života podignuta na viši nivo, te sve veći broj ljudi vodi računa o ishrani i uvođenju redovne fizičke aktivnosti.
Neke bolesti se, međutim, javljaju pod uticajem genetike i spoljašnjih faktora, te je kao dodatnu meru opreza, pored usvajanja zdravog načina života, neophodno uraditi godišnji skrining zdravlja. Preporučuje se svim osobama nakon 40. godine života. Redovnom proverom se teške bolesti mogu otkriti u ranom stadijumu, kada je izlečenje uspešno u čak 90% slučajeva.
Rana dijagnostika je osnova za utvrđivanje rizika od nastanka složenih bolesti, gde glavnu ulogu igra upravo internistički pregled.

Šta je internistički pregled?

Pregled obavlja lekar specijalista interne medicine. U toku razgovora sa pacijentom, iskusan lekar će navoditi pacijenta da mu na pravi način saopšti svoje tegobe kako bi najefikasnije postavio dijagnozu bolesti, odnosno uzrok pacijentovih tegoba. Tokom razgovora, lekar uzima detaljne podatke o bolestima u užoj porodici pacijenta, pređašnjim bolestima, kao i sadašnjim tegobama (anamneza).

Šta obuhvata pregled interniste?

Nakon detaljne anamneze,lekar obavlja klinički pregled kojim utvrđuje opšte stanje pacijenta i obuhvata kompletan pregled:

• Glave i vrata
• Grudnog koša
• Abdomena
• Ekstremiteta
• Palpaciju perifernih pulseva na ekstremitetima
• Auskultaciju i perkusiju grudnog koša
• Određivanje granica jetre i slezine
• Perkusiju bubrežnih loža
• Preoperativne pregledi tj. internističke zaključke za operativno lečenje
• Internističke sistematske preglede.

Po završenom razgovoru i pregledu sa EKG-om, u dogovoru sa pacijentom, lekar će odlučiti o daljim potrebnim pretragama ili pregledima. Po potrebi se mogu obaviti i dopunske analize kod drugih specijalista i subspecijalista kako bi se rezultati objedinili i utvrdilo tačno stanje pacijenta (laboratorijske analize, ultrazvučni pregledi, ginekološki pregled, pregledi subspecijalista interne medicine – kardiologa, gastroenterologa, hematologa, alergologa, endokrinologa, nefrologa, pulmologa, rendgen dijagnostika, CT, NMR i sl).

Ispravna dijagnoza je ključna za uspešno lečenje pacijenta.

Kada je potreban pregled interniste?

Pregled pre svega treba obaviti preventivno, kao sistematski pregled. Internistički pregled je obavezan deo predoperativne obrade, ali i kod prvih primećenih nepravilnosti u funkcionisanju organizma.

Kako se pripremiti za pregled?

Potrebno je doneti sve ranije analize (ukoliko postoje). Zbog eventualnih laboratorijskih pretraga, dan pre vađenja krvi uzmite lakši obrok do 19h (izbegavajte masnu hranu i slatkiše). Na dan uzimanja uzorka krvi, konzumirajte samo vodu (umereno, do 4 dl).

Imate još pitanja? Pozovite nas!

Zakažite svoj pregled već danas pozivom na broj 051 266 690