Hipertenzija, odnosno povišena vrednost krvnog pritiska, predstavlja jedan od najučestalijih problema vezanih za kardiovaskularni sistem. Na globalnom nivou, procenat osoba sa hipertenzijom iznosi 30-50% stanovništva, bez obzira da je reč o razvijenim ili nerazvijenim zemljama, u Srbiji taj procenat iznosi preko 40%. Ono što zabrinjava je da je među ovim procentima sve više mladih, a čak trećina pacijenata koji se jave lekaru zbog problema uzrokovanih hipertenzijom već ima oštećenje organa. Smatra se da mladi sa hipertenzijom imaju veće mogućnosti od razvijanja drugih oblika kardiovaskularnih oboljenja u odraslom dobu.

Koji su simptomi visokog pritiska kod mladih?

U početnim fazama, hipertenzija najčešće ne uzrokuje simptome koji bi pacijentima mogli da nagoveste prisustvo ovog zdravstvenog problema. Kada otkriju da imaju povišen krvni pritisak, pacijenti su već iskusili probleme poput vrtoglavice i glavobolje, zujanja u ušima, krvarenja iz nosa i zamućenog vida. U ovakvim situacijama, pacijenti se neretko osećaju uplašeno i teskobno, što dodatno naglašava subjektivni osećaj težine ovih tegoba.

Vrednost krvnog pritiska pri kojoj gornji, odnosno sistolni, i donji, odnosno dijastolni, pritisak iznose 120/80 mmHg smatra se normalnom vrednošću. Hipertenzija se može ustanoviti kada vrednost krvnog pritiska iznosi 140/90 mmHg i više. Takođe, hipertenzija uzrokuje 50% od ukupnog broja srčanih udara, kao i 15% od ukupnog broja slučajeva srčane smrti.

Bez obzira na ove podatke, smatra se da svega 40% pacijenata kontroliše vrednost krvnog pritiska. Ukoliko se problem hipertenzije dugoročno zanemaruje, dolazi do hipertrofije leve komore, oštećenja srca i velikih krvnih sudova, te postepenog slabljenja kardiovaskularnog sistema. Zbog toga, kao i zbog inicijalnog odsustva upozoravajućih simptoma, hipertenzija se neretko naziva i „tihim ubicom“.

Kao posledica hipertenzije neretko dolazi do narušavanja brojnih fizioloških mehanizama, kao što je pravilan rad bubrega i hormona. Stoga je jedan od inicijalnih znakova hipertenzije mala količina proteina u urinu, što upućuje na slabljenje bubrežne funkcije. U trenutku kada pacijenti postanu svesni simptoma poput zamućenja vida, preteranog unosa vode i učestalog mokrenja, tada su vrednosti krvnog pritiska dostigle nivo koji zahteva pregled specijaliste.

Koji su uzroci hipertenzije?

U zavisnosti od uzroka, razlikuju se primarna i sekundarna hipertenzija. Primarna, odnosno esencijalna hipertenzija je multifaktorijalna bolest. Češće se javlja kod pacijenata sa genetskom predispozicijom, odnosno kod pacijenata u čijim porodicama je zabeležena istorija ovog oboljenja. Javlja se i kod gojaznih osoba, kao i kod pušača, osoba koje unose veće količine kafe i alkohola, kao i kod osoba koje kroz ishranu unose veće količine kuhinjske soli. Primarna hipertenzija javlja se i kod fizički neaktivnih pojedinaca, osoba koje su izložene profesionalnoj preopterećenosti, psihičkoj napetosti i hroničnom stresu.

Sekundarna arterijska hipertenzija nastaje kao posledica oboljenja drugih organa. Može nastati usled oboljenja bubrega i nadbubrega, endokrinoloških ili neuroloških oboljenja. Javlja se i kao posledica dugotrajne terapije kortikosteroidima, nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, estrogena i ergotaminskih preparata.

Kao uzrok visokog pritiska kod mladih često se navodi i nedostatak sna. Smatra se da su mladi koji malo spavaju ili imaju loš kvalitet sna i do tri puta podložniji hipertenziji. Naime, adolescenti koji spavaju manje od šest sati imaju dva puta veće šanse za dobijanje povišenog krvnog pritiska, dok su te šanse tri puta veće kod onih koji pri tom imaju i nemiran san. Takođe, učestalo i pojačano konzumiranje energetskih i ostalih napitaka na bazi kofeina, čemu su mladi skloni, može dovesti do poremećaja normalnih vrednosti krvnog pritiska kao i problema sa snom.

Kako se leči visok krvni pritisak kod mladih?

Najefikasniji način izbegavanja neželjenih posledica hipertenzije je prevencija nastanka ovog problema. Jedan od primarnih faktora rizika u nastanku hipertenzije kod mladih je gojaznost, koja beleži porast. Uzrokovana je neadekvatnom ishranom, koju karakteriše pojačan unos soli i masnoća, ali fizičkom neaktivnošću kao i stresnim situacijama koje prate period odrastanja. Usled porasta broja gojaznih mladih, povećava se i broj mladih sa hipertenzijom, koja najčešće ne bude uočena do odlaska na sistematski pregled. Neki od karakterističnih simptoma koji mladi mogu da osete uključuju osećaj vrtoglavice i glavobolje, zamora, kao i krvarenje iz nosa.

S obzirom da su gojaznost i povećane vrednosti masnoća kod mladih definisane kao veoma učestao uzrok hipertenzije, mladim pacijentima se propisuje poseban režim ishrane. Kako je gubitak telesne mase ključ u rešavanju ovog zdravstvenog problema, potrebno je povećati unos voća i povrća, kao i proizvoda od celog zrna žitarica, kontrolisati unos soli te izbegavati unos zasićenih masti kao i slatkih i gaziranih napitaka. Konzmiranje alkohola, posebno u kombinaciji sa energetskim napicima, duvana i psihoaktivnih supstanci predstavlja naročit rizik za razvijanje problema hipertenzije ali i drugih kardiovaskularnih oboljenja.

Posebnu pažnju treba obratiti ukoliko se mlada osoba već suočava sa nekim zdravstvenim tegobama, poput šećerne bolesti ili problema sa endokrinim sistemom. Određeni genetski poremećaji, urođene srčane mane ili problemi sa bubrežnom funkcijom takođe su signal da mlada osoba treba da proveri i kontroliše vrednost krvnog pritiska. Nelečena hipertenzija kod mlađih ljudi može izazvati ukrućenje arterija, što može povećati rizik od nastanka moždanog udara, kao i oštećenja bubrega i mozga.

U cilju redukovanja telesne težine i jačanja kardiovaskularnog sistema, sugeriše se i redovno bavljenje umerenom fizičkom aktivnošću. Aerobna aktivnost umerenog intenziteta u trajanju od 30 minuta, najmanje pet dana u nedelji smatra se minimalnom fizičkom aktivnošću potrebnom za održavanje dobrog stanja kardiovaskularnog sistema. Pored toga, potrebno je izbegavati duge periode sedenja kao i izlaganje stresu.

Uzroke povišenog krvnog pritiska otkrijte u Specijalističkom centru Dr Vulić uz tim vrhunskih stručnjaka-prof.dr Duško Vulić/dr Saša Lončar

Ukoliko se mlada osoba suočava sa nekim od navedenih tegoba ili su joj već dijagnostikovane povišene vrednosti krvnog pritiska, sve potrebne preglede moguće je obaviti u Puls kardiološkom centru. Brigu za zdravlje i naviku redovne posete lekaru treba razvijati od rane mladosti. U prijatnom ambijentu bolnice u bloku A na Novom Beogradu vrhunski stručnjaci sa dugogodišnjim dijagnostičkim iskustvom utvrdiće uzrok povišenog krvnog pritiska pacijenta i odrediti odgovarajući dijetetski režim ili potrebnu terapiju. Kako se mladi sa hipertenzijom mogu suočiti sa daleko opasnijim kardiovaskularnim oboljenjima u odraslom dobu, ne treba da oklevaju već da zakažu pregled kod specijaliste.

ZAKAŽITE SVOJ PREGLED VEĆ DANAS POZIVOM NA BROJ

051 266 690