Čime se bavi endokrinolog?

Endokrinolog je lekar specijalista interne medicine, subspecijalista endokrinologije koji se bavi prevencijom, lečenjem i dijagnostikom poremećaja u radu žlezda sa unutrašnjim lučenjem i oboljenjima koja nastaju kao posledica tih poremećaja.

Tu spadaju:

• diabetes mellitus (šećerna bolest)
• bolesti štitne žlezde,
• upale i tumori štitne žlezde,
• bolesti hipofize,
• bolesti paratireoidne žlezde,
• bolesti nadbubrežne žlezde,
• bolesti muških i ženskih gonada, neplodnost (sterilitet),
• osteoporoza,
• metabolički poremećaji, poremećaji metabolizma lipida (masti),
• gojaznost.

Izdvojili smo neke od najčešćih smetnji koje mogu ukazati da Vam je potreban pregled interniste endokrinologa:

1. Simptomi i znaci koji ukazuju na dijabetes

• hiperglikemija ( povišen nivo šećera u krvi),
• pojačan osećaj žeđi,
• pojačano mokrenje (posebno noću),
• stalni osećaj gladi koji prati gubitak u telesnoj težini,
• opšta slabost i malaksalost (smanjenje fizičke snage, izvesna tromost i nezainteresovanost),
• poremećaji vida (osećaj da Vam je „mutno pred očima“),
• suva koža i sluznica (suve usne, usna duplja i jezik).

Razvoj dijabetesa obično traje više godina, simptomi su često prikriveni ili se teško uočavaju. To znači da veliki broj osoba ne zna da ima dijabetes. Prema istraživanjima – na svaku osobu koja ima šećernu bolest dolazi još jedna koja ne zna da je ima.

2. Simptomi i znaci koji ukazuju na hipotireozu (usporen rad štitne žlezde)

• hroničan umor, pospanost, usporenost i malaksalost,
• smanjen apetit koji prati povećanje u telesnoj masi,
• usporen rad srca,
• otok potkolenica i lica (usled nagomilavanja tečnosti u organizmu),
• zatvor (opstipacija),
• suva, hrapava, hladna i perutava koža,
• ispucala, tanka kosa koja se proređuje i opada,
• osećaj pritiska u vratu, osećaj gušenja i otežano gutanje,
• dublji glas,
• poremećen menstrualni ciklus (obilnija i neredovna menstruacija),
• problemi sa pamćenjem i koncentracijom,
• bezvoljnost, promene raspoloženja i razdražljivost.

Svi ovi simptomi mogu biti izazvani i drugim stanjima, tako da dijagnoza nije uvek očigledna. Simptomi se obično razvijaju sporo i postepeno se pogoršavaju zajedno sa smanjenjem nivoa tiroksina u organizmu.

3. Simptomi i znaci koji ukazuju na hipertireozu (ubrzan rad štitne žlezde):

• nervoza, nesanica, emocionalna nestabilnost,
• gubitak u telesnoj masi uprkos dobrom ili povećanom apetitu,
• ubrzan rad i lupanje srca,
• ubrzan rad creva i učestale stolice,
• topla i vlažna koža,
• pojačano znojenje i nepodnošenje vrućine,
• tanka, svilenkasta kosa koja opada,
• tremor (drhtanje ruku, osjećaj „treperenja“ tela),
• poremećen mensturalni ciklus (broj menstruacija se smanjuje ili one potpuno izostaju),
• može se pojaviti uvećanje štitne žlezde (struma, gušavost),
• umor, iscrpljenost i slabost.

Većina osoba sa hipertireozom nema sve ove simptome, već ima kombinaciju dva ili više njih. Oni se obično razvijaju sporo, a iste mogu da izazovu i druga obolenja. U početku simptomi su obično blagi ali se pogoršavaju sa povećanjem nivoa tiroksina u krvi.

Ostali simptomi i znaci koji Vas upućuju na posetu endokrinologu:

• povećana maljavost lica i tela kod žena,
• pojava akni u odrasloj dobi,
• porast u telesnoj težini, visoke vrednosti masti u krvi ( holesterol, trigliceridi),
• simptomi hipoglikemije (slabost, preznojavanje, drhtavica, pojačana glad,…),
• rezistentna hipertenzija (visoke vrednosti krvnog pritiska i pored primene tri i više antihipertenziva),
• nemogućnost začeća,
• poremećaji menstrualnog ciklusa,
• pojačano opadanje i istanjenost kose,
• nemogućnost postizanja i održanja erekcije kod muškaraca,
• smanjen libido (smanjena želja za sekusalnim odnosom),
• povećanje tkiva dojki kod muškaraca (ginekomastija).
• pojava sekrecije mleka iz dojki (galaktoreja).

Koja su najčešće bolesti u endokrinologiji?

Diabetes mellitus (šećerna bolest) se danas ubraja među najčešća endokrinološka oboljenja, sa tendencijom stalnog porasta broja obolelih, što je posledica modernog načina života i sve učestalijeg problema gojaznosti, fizičke neaktivnosti i stresa.

Bolesti štitne žlezde su po učestalosti odmah iza dijabetesa. Dva najčešća poremećaja u radu štitne žlezde:

• hipotireoza
• hipertireoza

Šta obuhvata pregled edokrinologa?

• Specijalisticki pregled endokrinologa
• Ultrazvuk štitne žlezde (ukoliko je potreban)
• Savet, preporuku ili dalji terapijski plan (ukoliko je potrebno)

Kako izgleda pregled endokrinologa?

Bitno je da znate da je pregled endokrinologa je potpuno bezbolan. Svaki endokrinolog, izabran da bude deo tima Poliklinike dr Brana Kovačević Novi Sad donosi višegodišnje iskustvo u pristupu i lečenju pacijenata strogom, dokazanom i sistematičnom procedurom.

Tako u našoj ordinaciji pregled endokrinologa traje oko 30 minuta, ponekad i duže, dovoljno dugo da pacijent izađe zadovoljan, a lekar siguran da je svoj posao obavio kako treba.

Svaki endokrinološki pregled počinje razgovorom sa pacijentom. Tokom prve posete lekar će Vam postaviti niz pitanja koja mu pomažu da dobije što bolju anamnezu koja je ključna za dalju dijagnostiku. Za sam pregled nije potrebna priprema, a lekara će zanimati:

•  Vaši simptomi, tegobe na koje se žalite,
• porodična istorija u odnosu na endorkinološke bolesti, dijabetes i dr.,
• trenutna terapija (ukoliko je uzimate),
• druga medicinska stanja (alergije, navike u ishrani i fizičkoj aktivnosti,…),
• predhodna medicinska dokumentacija (laboratorijski i specijalistički izveštaji – ukoliko ih imate ponesite ih sa sobom).

Nakon upoznavanja sa Vašim problem sledi fizikalni pregled u okviru kojeg lekar radi antropometrijska merenja (težina, visina, BMI- Body Mass Index) na osnovu čega procenjuje stanje telesne uhranjenosti, palpira štitnu žlezdu, posmatra kvalitet kose, kože, proverava rad Vašeg srca i meri krvni pritisak.

Pregled dijabetesnog bolesnika obavezno podrazumeva, osim navedenog, pregled donjih ekstremiteta (posmatranje, palpacija pulseva, ispitivanje senzibiliteta i dr.), kao i pregled mesta na koje bolesnik aplikuje insulin.

Ukoliko smatra da je potrebno specijalista endokrinolog uradiće i ultrazvuk šitne žlezde.

Na osnovu dobijenih podataka lekar postavlja dijagnozu, daje savete za dalje lečenje, predlog za terapiju (ukoliko je potrebno) ili predlog za sprovođenje dalje dijagnostike.