Dermatolog Banjaluka-dermatovenerologija-krioterapija-zakažite pregled bez čekanjaČime se bavi dermatolog?

Specijalista dermatolog bavi se prevencijom, dijagnostikom i lečenjem oboljenja koja utiču na kožu, kosu, nokte ili sluzne membrane.

S obzirom da se koža kao najveći organ ljudskog tela nalazi kao barijera između spoljašnje sredine i unutrašnjosti tela i da je lako dostupna pregledu, u dermatologiji je opisano više od 2000 kliničkih slika, oboljenja ili poremećaja.

Dermatolog se bavi lečenjem promena koje mogu nastati na licu i telu, a neke od najčešćih su:

• Seboroični dermatitis – je oboljenje koje se karakteriše se masnom, crvenom, ljuspastom kožom koja svrbi. Može se javiti na koži lica ili na grudima, i to je najčešće oboljenje zbog koga se ljudi javljaju dermatologu.
• Seboroične ketoze – su benigni (dobroćudni) izraštaji na koži, obično braon/crne boje. Ovo oboljenje predstavlja isključivo estetski problem i smatraju se potpuno bezopasnim.
• Psorijaza 
• Herpes simpleks – je virusna infekcija kože, kada ova infekcija jednom nastane može se ponoviti više puta u toku života. Postoje dva tipa ovog oboljenja, tip 1 se obično javlja na licu i usnama, dok je tip 2 genitalni herpes koji zahvata polne organe. Virus se aktivira u stanjima pada imuniteta i stresa, a ponovne infekcije (recidivi) mogu biti veoma česti.
• Herpes zoster oboljenje nastalo reaktivacijom virusa varicela-zoster, kojim se inficiramo u detinjstvu. U momentu pada imuniteta uzrokovanog brojnim faktorima (stres, lekovi, druge bolesti) dolazi do pojave bolne ospe sa crvenilom i vodenim mehurićima, raspoređene duž anatomske regije kože inervisane istim nervom (duž rebara, ruke, noge, lica).
• Genitalni herpes  spada u bolesti koje se prenose seksualnim kontaktom, uzrokovan je tipom 2 Herpes virusa, sa čestim recividima ospe sa vodenim mehurićima u genitalnoj regiji. Iako svaki recidiv herpesa spontano prolazi za par dana, svaka virusna reaktivacija može uzrokovati bolne i neprijatne simptome.
• Virusne bradavice – predstavljaju benigne (dobroćudne) izrasline izazvane humanim papiloma virusima. Najčešće se javljaju na šakama i stopalima, ali ih često nalazimo i na ostalim delovima kože.
• Kondilomi su vrsta bradavica koje se prenose seksualnim kontaktom, uzrokovane su posebnim sojevima humanih papiloma virusa, od kojih brojni imaju onkogeni potencijal (imaju ulogu u nastajanju tumora reproduktivnog sistema). Zbog načina prenosa ove vrste virusa potrebno je lečenje oba partnera. Pročitajte (klik na vezu) kako se rešiti neprijatnih polnih bradavica.
• Urtikarija (koprivnjača) vrsta je alergijski uzrokovanih kožnih promena, karakterističnog izgleda (dobro je poznat način reagovanja kože nakon kontakta sa listom koprive). Urtikarija je česta dermatoza, može biti uzrokovana velikim brojem pokretača, alergena hrane, lekovima,fizikalnim agensima (toplota, hladnoća, izlaganje Suncu), a uslučajevima kada je  udružena sa oticanjem (usana i kapaka) spada u hitne medicinske probleme, gde je terapiju neophodno započeti što pre.
• Ekcemi – su grupa upalnih stanja kože, karakteriše ih upaljena, crvena i suva koža koja najčešće svrbi. Najčešći oblik ekcema je atropijski dermatitis sa izraženom alergijskom komponentom koji obično počinje u ranom detinjstvu čije se stanje obično poboljšava tokom godina.
• Rosacea – je stanje koje se karakteriše naletima crvenila, pojavom proširenih kapilara, sitnog osipa i bubuljica posebno u predelu obraza, čela, nosa i brade.
• Gljivične infekcije kože
• Impetigo je bakterijska infekcija kože koja se karakteriše pojavom crvenih čireva, plikovima i stvaranjem krasti. Ova infekcija je veoma zarazna i zahteva primenu antibiotske terapije.
• Akne
• Alopecija – opadanje, odnosno gubitak kose koji se može javiti na koži glave ili na nekom drugom mestu. Pročitajte (klik na vezu) kako se rešiti alopecije, odnosno opadanja kose u pečatima.
• Karcinom (rak) kože

Motivi koji pacijenta podstaknu da se javi dermatologu obično su:

• novonastale promene po koži,
• pogoršanje toka neke od hroničnih kožnih bolesti,
• svrab kao subjektivni oseća (može pratiti kožne promene, ili se pojaviti na klinički neizmenjenoj koži kada se obično traga za internističkim uzrokom).

ZAKAŽI PREGLED DERMATOLOGA  

Važno je da znate da je pregled dermatologa potpuno bezbolan. U našoj poliklinici pregled traje oko 20 minuta, ponekad i duže, dovoljno dugo da pacijent izađe zadovoljan, a lekar siguran da je svoj posao obavio kako treba.

Tokom prve posete lekar će Vam postavljati niz pitanja koja mu pomažu da uzme što bolju anamnezu koja je ključna za dalju dijagnostiku.

Ako mislite da još nešto treba da kažete ili pitate nemojte se ustručavati, imajte na umu da je kvalitetna komunikacija temelj uspešnog lečenja.

Nakon toga sledi pregled celokupne kože – jer se tako najbolje može uočiti raspored kožnih promena, lezije na mestima teže dostupnim samopregledu, koje pacijent sam ne može da uoči.

Dermatolog nakon pregleda:

• postavlja dijagnozu i preporučuje dalju terapiju ako je potrebna,
• savetuje pacijente koje promene treba pratiti ili otkloniti,
• preporučuje preventivne mere koje treba preduzeti u odnos na postojeći problem,
• ukoliko ustanovi da je potrebno, uklanja promene na koži (tečnim azotom ili elektrokauterom),
• daje savete za negu kože, upotrebu krema, kozmetičkih i dermatoloških preparata.

Dermoskopija (pregled mladeža)

Dermoskopija ili pregled mladeža predstavlja jednostavnu, bezbolnu i brzo izvodljivu dijagnostičku metodu pomoću koje je moguće postaviti pouzdaniju dijagnozu pigmentiranih lezija ili mladeža.

Dermoskopija je posebno značajna za razlikovanje melanoma od benignih (dobroćudnih) promena na koži.

Ukoliko je dermatoskopskim i kliničkim pregledom neka pigmentna promena na koži okarakterisana kao sumnjiva, takav mladež je potrebno hirurški ukloniti. Ekscizija mladeža sa okolnih par milimetara kože obično, radi u lokalnoj anesteziji, klasičnom hirurškom tehnikom, a potom se na osnovu patohistološke analize može postaviti definitivna dijagnoza da li je uklonjena promena dobroćudna.

Za koje mladeže je neophodna dermoskopija?

Dermoskopija je neophodna za svaki mladež koji:

• menja oblik ili naglo raste
• svrbi, boli ili peče,
• ima nareckane i nepravilne ivice,
• menja boju (gubi boju ili postaje tamniji),
• se pojavio nakon 30.godine starosti.

S obzirom da je učestalost tumora kože sve veća naši dermatolozi savetuju – samopregled mladeža celog tela jednom u 3 meseca, a preventivni dermoskopski pregled jednom godišnje.

Ovo se posebno odnosi na osobe sa visokim rizikom za nastanak melanoma, to su osobe koje imaju veliki broj mladeža na telu, imaju atipične (neuobičajne) mladeže, osobe sa pozitivnom porodičnom i ličnom anamnezom postojanja melanoma. Takođe, ukoliko dermatolog proceni da je mladež potrebno ukloniti obavite to što pre.