Ateroskleroza/ kontrolišite redovno stanje svog kardiovaskularnog sistema/ zakažite pregled

Ateroskleroza predstavlja oboljenje krvnih sudova uzrokovano postepenim nakupljanjem plaka u arterijama. U pitanju je lepljiva supstanca sačinjena od masti, holesterola, kalcijuma i drugih materija koje se talože na unutrašnjim zidovima arterija. Kao posledica toga dolazi do sužavanja i otvrdnjavanja arterija, te cirkulacija postaje otežana ili se javlja potpuna blokada.

Arterije su krvni sudovi koji obezbeđuju krv i kiseonik iz srca u ostatak tela. Što znači da imaju važnu ulogu u normalnom funkcionisanju svih organa, te u slučaju da je plak nakupljen u njima protok se smanjuje. Samim tim organi povezani sa njima ne dobijaju dovoljnu količinu hranljive materije.

Ateroskleroza – Faktori rizika

Zavisno od nastanka, ateroskleroza može biti opšta ili lokalizovana. Najčešće se javlja kod arterije srca, mozga, bubrega i aorta. Mada može da zahvati i arterije udova, što je česta pojava kod osoba koje boluju od dijabetesa.

Istraživanja pokazuju da su glavni faktori rizika povišene vrednosti holestorola i triglicerida i povišen krvni pritisak. Svakako, ne treba zanemariti ni genetiku. U potencijalne uzročnike oštećenja zidova arterija spadaju i loše životne navike. Pre svega, hiperkalorična ishrana koja je bogata životinjskim mastima i ugljenim hidratima, a siromašna vitaminima, mineralima, aminokiselinama i esencijalnim masnim kiselinama. Takođe, pušenje i prekomerno konzumiranje alkohola i nedostatak fizičke aktivnosti mogu da dovedu do problema.

Stres je još jedan faktor rizika. Naime, stalna izloženost stresnim situacijama utiče ne samo na nervni sistem, već i na kardiovaskularni i endokrini.

Kako prepoznati aterosklerozu?

Ateroskleroza počinje u ranim godinama života, te se često u početku razvija bez simptoma. Zbog toga mnogi ljudi nisu ni svesni da imaju ovu bolest sve dok ne nastupe teške tegobe. Odnosno, dok ne nastupi srčani ili moždani udar. Zapravo, prvi simptomi se primete tek kada je arterija već 70 odsto zapušena, te dolazi do usporavanja protoka krvi.

Ipak, postoje rani simptomi upozorenja. Bol u nogama tokom hodanja ili fizičkih aktivnosti, koji prestaje nakon odmora, je karakteristični znak da vaše noge ne dobijaju dovoljno krvi. Dok je bol u grudima rezultat smanjenog dotoka krvi u srce. Neretko se javlja i malaksalost i osećaj gorenja u grudima.

Na postojanje ateroskleroze može da ukaže i bol u donjem delu leđa, kratak dah, privremeni gubitak vida na jednoj strani, kao i hladne ruke i noge.

Posledice nelečene ateroskleroze

Ateroskleroza je progresivno oboljenje. To znači da se vremenom stanje pogoršava, dovodeći da brojnih posledica. Problem suženja arterija postaje naročito ozbiljan kada se zid toliko istanji da može da dođe do pucanja i nastanka tromba. On, pak, može da blokira arteriju u srcu ili koja vodi krv do mozga, te nastaje srčani, odnosno moždani udar.

Da bi se srečile ozbiljne komplikacije neophodan je redovni pregled kardiologa za sve ljude koji spadaju u rizičnu grupu. Ukoliko se bolest dijagnostifikuje lečenje podrazumeva upotrebu lekova za smanjenje masnoće i za snižavanje krvnog pritiska, kao i medikamenata koji sprečavaju stvaranje krvnih ugrušaka u arterijama. Dok se promena životnih navika podrazumeva.