Angina Pektoris Banjaluka – Koji su njeni simptomi I kada treba zakazati pregled kardiologa?Zakažite termin 051 266 690
Angina pektoris (angina pectoris) predstavlja stanje pri kome srce ne dobija dovoljno krvi bogate kiseonikom.
Do smanjenog snabdevanja srčanog mišića najčešće dolazi usled suženja na koronarnim arterijama. Odnosno, arterijama koje snabdevaju srčani mišić kiseonikom i hranljivim materijama. Tokom godina se na unutrašnjoj strani zidova ovih krvnih sudova talože trigliceridi i holesterol. Naslage dovode do njihovog suženja i ometanja dotoka krvi u srčani mišić. Kada je suženje veće od 70 odsto, javlja se karakterističan anginozni bol.
Smanjeno snabdevanje može biti i posledica povećanih zahteva srčanog mišića. Obično je u to slučaju povećane funkcije štitne žlezde (hiperiteoze) ili teške anemije.
Angina pektoris je široko rasprostranjena. Istraživanja pokazuju da najčešće pogađa muškarce između 45. i 55. godine života. S obzirom da je uzročnik oko 30 odsto smrtnih slučajeva poliklinika Pekić vam otkriva kako na vreme da je prepoznate.
Vrste angine pektoris
Angina pektoris je poznata skoro 4 veka. Prvi klinički opis datira iz 17. veka u autobiografiji engleskog književnika Edvarda Hajda. Dok je prvi naučni opis dao anatom Đovani Batista Morgani u delu „O sedištu i uzrocima bolesti“.
U narednim decenijama došlo je do značajnih otkrića simptomatologije i uzroka tako da se danas jasno mogu razgraničiti 3 vrste angine pektoris.
Stabilnu anginu pektoris karakteriše pojava angioznog bola u grudima, koji je po jačini, trajanju i učestalosti konstantan u poslednja 2 meseca. Nastaje u situacijama kada je srčanom mišiću potrebno više krvi nego inače, kao pri fizičkoj aktivnosti ili emocionalnom stresu.
Kako se javlja samo u određenim situacijama simptomi se mogu predvideti. Zbog toga je ovo manje opasna forma.
Nestabilna angina pektoris se javlja iznenada, čak i tokom odmora. Simptomi se pogoršavaju u kratkom vremenskom intervalu, te predstavlja ozbiljno stanje. Zahteva urgentan medicinski tretman, jer može doći do velikog suženja krvnog suda i srčanog udara. Zapravo, ova vrsta je prelazno stanje između stabilne angine pektoris i akutnog infarkta miokarda.
Princmetalova angina pektoris je posledica spazma srčanih sudova, tj. trenutnog grčenja čime je smanjeno dopremanje krvi. Veoma je retka i javlja se u ciklusima.
Koji su simptomi angine pektoris?
Bol u grudima, koju pacijenti opisuje kao stezanje, pritiskanje ili pečenje, je karakterističan znak.
Traje bez prestanka oko 10 minuta. Mada može i duže. Lokalizovan je iza grudne kosti. Odatle se širi u levu ruku i levo rame, a u pojedinim slučajevima može se proširiti i na predeo vrata, donje vilice i između lopatica.
Osim bola neretko se javljaju gušenje, zadihanost i aritmija. Zatim, mučnina, vrtoglavica, nesvestica, preznojavanje, pa i nervoza i anksioznost.
Loš način života, pre svega, pušenje, nezdrava ishrana i nedovoljna fizička aktivnost, čine osnovu za pojavu angine pektoris. U faktore rizika se svrstavaju i povišen krvni pritisak, poremećaj srčanog ritma, povišen nivo holesterola u krvi, dijabetes, kao i genetska predispozicija.
Kako se otkriva angina pektoris?
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze i EKG pregleda srca.
U stanju mirovanja stabilna angina pektoris ne ispoljava simptome, te je uz EKG potrebno uraditi test opterećenja i ultrazvuk srca sa kolor doplerom krvnih sudova.
Zakažite kompletan pregled kardiologa i UZV srca već danas pozivom na broj
051 266 690
