Preventivni kardiološki pregled u Specijalističkom centru Dr Vulić

Preventivni kardiološki pregled Banjaluka- SC DR VULIĆ- dr Duško Vulić/dr Saša Lončar

Preventivni kardiološki pregled  je u današnje vreme postao nezaobilazna stvar. Pregled srca je postao nešto što svi lekari sveta savetuju ljudima preko 35 godina.

Stres, nervoza, neadekvatna ishrana, preopterećenost poslom – deo su svačije svakodnevnice. Sa svim obavezama sa kojima se čovek nosi svakog dana – obično je zdravlje poslednja stvar na koju obratimo pažnju.

Ukoliko se osvrnemo na činjenicu da svaka druga osoba u Srbiji umre od neke bolesti srca, u ovom blogu ćemo govoriti o važnosti kada je u pritanju sistematski kardiološki pregled.

Bolesti srca ili krvotoka su bolesti savremenog čoveka. Danas ove bolesti nazivamo i ‘’modernim’’zato što su obično posledica modernog, odnosno prebrzog načina života. Nažalost, od bolesti srca sve više oboleva mlađa populacija i to u starosnom dobu od 25. Godine.

Mnogo je razloga zašto je vašno odvojiti vreme za sistematske preglede. Prema savetima Svetske Zdravstvene organizacije, sistematska kardiološka ispitivanja potrebno je obavljati jednom u 6 meseci ili bar jednom godišnje. Zašto su toliko bitni?

Sistematski kardiološki pregled ima tri cilja:

1. Otkrivanje faktora rizika koji mogu izazvati neko oboljenje

Uobičajeni faktori rizika na koje pacijent može uticati jesu pušenje, gojaznost, nedostatak fizičke aktivnosti , nepravilna ishrana ili ishrana prebogata solju. Bitno je napomenuti da postoje i faktori rizika na koje se ne može uticati – a to su : dijabetes, bubrežna obolenja, porodična anameza, prerana menopauza i slično.

2. Rano otkrivanje bolesti

Kada se bolest otkrije na vreme, šanse za izlečenje ili kontrolisanje bolesti su mnogo veće. Kardiološki pregled podrazumeva neke uobičajene testove koji će pomoći u otkrivanju abnormalnosti. Prvi uobičajeni test je elektrokardiogram odnosno EKG. On beleži električnu aktivnost srca, a rezultat može biti rani znak abnormalnog srčanog ritma, blokade srca, oštećenja ili nekih promena srčanog mišića i uvećanih srčanih komora. Ukoliko EKG pokaže bilo koju abnormalnost, nastavlja se sa daljim ispitivanjima.
Jedan od testova jeste test pod opterećenjem, gde pacijent radi određene vežbe, dok se srčani prtisak, srčani ritam I puls konstatno prate. Ovo je uobičajena procedura kod pacijenata koji osećaju bol u grudima.
Sistematski kardiopregled uključuje i ehokardiogram, odnosno ultrazvuk srca. Ovo je neinvazivna, bezbolna dijagnostička metoda koja ima za cilj procenu strukture i funkcije srca, a pregled se obavlja tako što pacijent leži na levom boku dok mu je leva ruka pod glavom,savijena u laktu , a lekar sondom ultrazvučnog aparata prelazi preko kože leve strane grudnog koša. Možemo reći da je ehokardiografija kamen temeljac kada je u pitanju otkrivanje bilo koje srčane insuficijencije. Ultrazvučni pregled srca vašem lekaru pruža adekvatne informacije o srčanim zaliscima ,srčanom mišiću, uvid u stanje perikarda. Ono što je prednost ovog načina obavljanja pregleda srca jeste da ne postoje štetne posledice, pa se može ponavljati nebrojeno puta.

3. Sprečavanje komplikacija

Ukoliko ehokardiografija, koja traje oko 20 minuta, pokaže bilo koju nepravilnost u radu vašeg srca, lekar će pomoću lekova uspostaviti adekvatnu terapiju. Naravno, ako postoje neki faktori rizika na koje pacijent može uticati, važno je slediti savete lekara, ali i obavljati redovan kardiološki pregled.