Pregled nefrologa Banjaluka/nefrolog Banjaluka-uzv abdomena

Pregled nefrologa Banjaluka/nefrolog Banjaluka-uzv abdomena-zakažite pregled već danas pozivom na broj 051 266 690

Šta je nefrologija?

Nefrologija je podspecijalnost interne medicine koja se fokusira na dijagnozu i lečenje bolesti bubrega. Budući da bubreg obavlja mnogo kritičnih funkcija, nefrologija se fokusira na primarne bubrežne poremećaje, ali i na upravljanje sistemskim posledicama bubrežne disfunkcije.
Sistemska stanja koja utiču na bubrege su teren koji nefrologija deli sa drugim granama medicine. Takva stanja su najčešće:
• dijabetes,
• autoimune bolesti,
• visok krvni pritisak,
• poremećaji elektrolita i dr.

Nefrolog Banjaluka-prof.dr Branislav Gašić

Ne možemo dovoljno istaći važnost našeg interdisciplinarnog tima kada je reč o lečenju bubrežnih bolesnika. S obzirom na kompleksnost bubrežnih oboljenja, izuzetno je bitno da se problemu pristupi sveobuhvatno i da fokus bude na lečenju uzroka oboljenja, a potom i na prevenciji razvoja ili ponovne pojave bolesti.

Interdisciplinarni tim za bubrežne bolesnike pored nefrologa čine i:

• Kardiolog internista
• Endokrinolog
• Nutricionista

Zajedničko delovanje svih njih obezbeđuje sveobuhvatnost pristupu problema i individualizovan pristup svakom pacijentu pojedinačno.

Pored toga, Intervita je svojim pacijentima obezbedila najsavremenu dijagnostičku opremu, kao i neophodne testove u kardiologiji i endokrinologiji, oblastima koje su, zbog prirode i uzročnika oboljenja bubrega, usko povezane sa nefrologijom.

Simptomi visokog pritiska su svakako razlog da se javite u Specijalistički centar Dr Vulić, jer oni osim kardiološkog oboljenja mogu ukazivati i na problem sa bubrezima. Obezbedili smo sve neophodne dijagnostičke testove koji nefrologu pružaju najdetaljniju sliku o stanju vašeg srca, krvnih sudova, endokrinološkog sistema i stilu života (test opterećenja, nutricionistički testovi i merenja, etc.)

Pored toga, veliku pažnju posvećujemo prevenciji oboljenja u najosetljivom periodu žena i muškaraca – menopauzi i andropauzi. Više o tome pročitajte na stranici klimaks simptomi.

Bolest bubrega

Nefrolog se kolokvijalno naziva doktor za bubrege, a neka od najčešćih stanja koja on izučava i leči su:

Dijabetesna bolest bubrega

Dijabetes može imati razoran uticaj na funkciju bubrega. Zbog toga je rana dijagnostika i lečenje dijabetesa od velike važnosti za prevenciju bubrežnih bolesti. Kod dijabetes tipa 1, ovaj tip bolesti se može razviti nakon 3 do 5 godina, dok kod obolelih od dijabetesa tip 2, njih 20-40 odsto biva već suočeno  dijagnozom bubrežne bolesti već prilikom otkrivanja dijatebesa.

Dugotrajno stanje visokog nivoa šećera u krvi i hipertenzija oštećuju kapilare u bubrežnim ćelijama (glomerulima), koji postaju propustljivi za belančevine krvi

Bubrežna hipertenzija

Hipertenzija je nakon dijabetesa drugi faktor za razvoj oboljenja bubrega. Koliko je faktor za nastanak bolesti, toliko je i posledica.

Ova bolest obično nema nikakve simptome. Tek ukoiko je pritisak izrazito visok ili dolazi do snažno povišenog krvnog pritiska, onda je moguća pojava glavobolja, krvarenja iz nosa, zamagljenog vida, konfuzije i pojave krvi u mokraći.

Ukoliko pacijent ima neobjašnjivu hroničnu bolest bubrega ili ako je njegov krvni pritisak i dalje van konktrole uprkos lekovima, onda se može posumnjati na bubrežnu hipertneziju.

Insuficijencija bubrega

Bubrežna insuficijencija nastaje kada bubreg trenutno ili hronično izgubi sposobnost da prerađuje krv i uklanja otpade iz nje.

Postoji akutna i hronična bubrežna insuficijencija.

Bubrežne ciste, policistični bubrezi

Bubrežne ciste su obično male okrugle kesice ispunjene vodom koje se mogu pojaviti na površini bubrega ili u nefronima bubrega. Teško se otkrivaju, jer pojava manjih cista nema naročite simptome. Ukoliko cista preti da naraste toliko da pritiska druge organe, ili pukne i krvari, onda je lečenje neophodno.

Kamen u bubregu

Kamen u bubregu je kalcijumska struktura nalik kamenčiću koja se moža stvoriti u bubregu (nefrolitijaza), u mokraćnim kanalima (urolitijaza) ili u mokraćovodu (uretrelolitija). Ukoliko nema simptoma, on se može otkriti kontrolnim redovnim ultrazvukom.

Nažalost, zbog izostanka preventivnih pregleda, kamen u bubregu se otkriva tek kada nastupi bol koji pacijenti opisu kao “najgori u životu”. Leči se lekovima protiv bolova i onim lekovima koji pospešuju izbacivanje kamena, ili operacijom.

Nefrotski sindrom

Nefrotski sindorm je stanje pacijenta u kom on ima nekoliko združenih karakteristika. To su:

• Proteinurija – proteini u mokraći
• Hipoproteinemija sa hipoalbuminemijom – snižen nivo proteina u krvi i manjak proteina albumina koji se stvara u jetri, a koji je zaslužen za održavanje tečnosti u krvnim sudovima i prenos vitalnih hormona i ostalih supstanci.
• Hiperlipidemija – povišen nivo masti u krvi
• Otoci (edemi)

Najkarakterističniji simptom ovog oboljenja su bledi i kesasti otoci na zglobovima, prstima i licu.

Hemolitičko-uremijski sindrom

Ovaj sindrom nastaje kada broj krvnih zrnaca naglo opadne a bubrezi prestanu da rade. Najčešće se javlje kod novorođenčadi, male dece, trudnica i porodilja. Kod dece je stepen izlečenja visok, dok kod trudnica i porodilja uglavnom ne dolazi do potpunog oporavka bubrežne funkcije.

Uzrok je obično nepoznat, mada se može dovesti u vezi sa različitim bakterijama, lekovima za ćelije raka i jakim imunosupresivima.

Infekcije bubrega

Infekcija bubrega ili upala bubrega najčešće nastaje pod uticajem bakterije Ešerihije koli, koja iz debelog creva, kroz mokraćovod ulazi u urinarni trakt gde se razmnožava i širi.

Ako se ne leči na vreme infekcija bubrega može izazvati trajna oštećenja na bubregu.

Hiponatremija i drugi poremećaji elektrolita

Hiponatremija je stanje poremećaja elektrolita koji je praćen niskim nivoom natrijuma u krvi. Čest je kod bolničkih pacijenata i udružen sa različitim oboljenjima i hirurškim intervencijama.

Faktori rizika su starost, malignitet, oboljenje pluća, upotreba dijuretika i skorašnje hirurške procedure.

Glomerulonefritis

Ovo je upala bubrega, u kojoj su zahvaćeni glomeruli. Ova bolest je najčešće izazvana imunim mehanizmima, ali uzročnici mogu biti i baktarije, virusi, paraziti, gljivice…

Glomerulonefritis se javlja u akutnom, subakutnom i hroničnom obliku. Zahteva strogo mirovanje, precizno merenje izgubljene i unešene tečnosti, drastične promene u ishrani, madikamentnu terapiju (najčešće kortikosteroid) i dr. U krajnjoj fazi bolesti može biti neophodna i hemodijaliza.

Bubrezi bol i drugi simptomi nefroloških oboljenja

Oboljenje bubrega je vrlo specifično. Prvo, zbog značaja ovog organa po celokupno zdravlje i funkcionisanje organizma, a drugo zbog simptoma koji se pojavljuju tek u poodmakloj fazi bolesti.

Zbog toga su preventivni pregledi od presudnog značaja za zaustavljanje i usporavanje nefroloških bolesti.

Vrlo često, gotovo isključivo, bubrežna bolest biva udružena sa drugim oboljenjima. U nekim situacijama obolenje bubrega izaziva druge bolesti, a u drugim, drugo oboljenje je uzročnik patologije bubrega.

Zbog toga je važno osluškivati svoje telo, delovati preventivno i obraćati pažnju na simptome.

Neki od najčešćih simptoma bolesti bubrega su:

• Hronično krvarenje iz nosa
• Bolest desni i zadah
• Bolovi u leđima, naročito središnji i gornji deo
• Bolovi u bokovima
• Često mokrenje i mehurići u mokraći
• Krv u mokraći
• Zatvor
• Vrtoglavica
• Hroničan svrab
• Oticanje ruku i nogu

Ukoliko već patite od hipertenzije ili dijabetesa, onda ozbiljno shvatite preventivne preglede kod nefrologa, jer su upravo ta stanja čest uzročnik bubrežnih oboljenja.

Bubreg i njegove funkcije

Bubrezi su paran organ u obliku pasulja, svaki veličine šake. Nalaze se odmah ispod grudnog koša, po jedan sa svake strane kičme.

Zdravi bubrezi filtriraju oko pola šolje krvi svakog minuta, uklanjajući otpadne materije i višak vode za stvaranje urina. Urin teče od bubrega do bešike kroz dve tanke mišićne cevi koje se nazivaju ureteri.

Bešika skladišti urin. Bubrezi, ureteri i bešika su deo vašeg urinarnog trakta.

Zašto su bubrezi važni?

Bubrezi uklanjaju otpad i višak tečnosti iz tela. Pored toga, oni uklanjaju kiselinu koju proizvode ćelije i održavaju zdravu ravnotežu vode, soli i minerala. U tom smilsu najvažniji su natrijum, kalcijum, fosfor i kalijum.

Bez ove ravnoteže, nervi, mišići i druga tkiva u ne funkcionišu normalno i podložna su oboljenjima.

Bubrezi su takođe, proivođač hormona koji pomažu u:

• U kontroli krvnog pritiska
• Gradnji neophodnih veza sa crvenim krvnim zrncima
• Jačanju kostiju

Kako funkcionišu bubrezi?

Svaki bubreg se sastoji od oko milion filterskih jedinica zvanih nefroni. Svaki nefron sadrži filtere, nazvane glomerul i tubul. Nefroni obavljaju dva ključna procesa: glomerul filtrira krv, a tubul vraća potrebne supstance u krv i uklanja otpadne materije.

Preostala tečnost i otpadne materije u tubulu postaju urin.

Na koji način krv prolazi kroz bubrege?

Krv dospeva bubreg kroz bubrežnu arteriju. Ovaj veliki krvni sud se grana na sve manje i manje krvne sudove dok krv ne stigne do nefrona. U nefronu se krv filtrira sitnim krvnim sudovima – glomerulama.

Cirkulacija krvi kroz bubrege je neprekidan proces kod zdravih osoba. U jednom danu, bubrezi filtriraju oko 150 litara krvi. Većina vode i drugih supstanci koje se filtriraju kroz glomerule vraćaju se u krv kroz tubule. Samo 1 do 2 litre postaje urin. Deca proizvode manje urina od odraslih, a proizvedena količina zavisi od njihovog uzrasta.

Kako izgleda pregled bubrega i kada se javiti?

Pregled nefrologa treba da zakažete ukoliko patite od hipertenzije ili dijabetesa ili imate simptome koje karakterišu promene u izgledu i mirisu mokraće, bolove u leđima, vrtoglavicu, otoke u rukama i nogama, česta krvarenja iz nosa i sl.

Na prvom pregledu nefrolog će prvo obaviti anamnezu – informativni pregled o vašoj istoriji bolesti, tegobama koje trenutno osećate i načinu života. Bilo bi dobro da, ukoliko postoje, na ovaj pregled donesete lekarske izvašetaje o stanjima od kojih bolujete.

Na osnovu informacija koje dobije, nefrolog traži određene analzi krvi i urina, te vas upućuje na dalje dijagnostičke metode, najčešće je to ultrazvučna dijagnostika.

Kod analiza krvi i urina, najvažniji nefrološki parametri su:

• Urea i kreatin,
• Mokraćna kiselina,
• Nivo šećera
• Bakterije u mokraći
• Proteini u mokraći

Urea, kreatinin i mokraćna kiselina

Urea, kreatinin i mokraćna kiselina spadaju u finalne produkte metabolizma koji se luče putem bubrega. Zato su njihove vrednosti vrlo važne za praćenje stanja i funkcionisanja bubrega.

Smanjena urea u krvi

Smanjena urea na nalazu krvi se retko sreće i može upućivati na to da je pacijent dugotrajno gladovao, da ishranom nije unosio dovoljno proteina ili da je uneo veliku količinu tečnosti u organizam (dešava se kod dugotrajnih infuzija).

U ranom detinjstvu i u kasnoj trudnoći moguća je smanjena urea u krvi zbog pojačane sinteze proteina.

Povećana urea u krvi

Azotemija je stručan naziv stanja u kom je povećan nivo uree u krvi.

Ukoliko ovo stanje uzrokuje smanjena funkcija bubrega, odnosno smanjena glomeluralna filtracija, onda je reč o renalnoj azotemiji. Uzročnike treba tražiti u eventualnoj pojavi tumora, kamena ili nagomilanim cilindrima.

ZAKAŽITE KOMPLETAN PREGLED KOD PROF.DR BRANISLAVA GAŠIĆA VEĆ DANAS POZIVOM NA BROJ

051 266 690