Kardiologija – Česta pitanja naših pacijenata- akademik prof.dr Duško Vulić

1. Šta je koronarna bolest ?

Koronarna bolest (koronarno oboljenje srca, ishemično srčano oboljenje) je skup simptoma i poremećaja koji su nastali zbog ateroskleroze koronarnih arterija (promena na zidovima krvnih sudova po tipu suženja pa sve do otkidanja i emitovanja ugruška u uže delove i potpunog zatvaranja)  i poremećenog transporta krvi, kiseonika i drugih materija u miokard. Može javiti u više kliničkih oblika koji mogu prelaziti jedan u drugi.

2. Da li postoji predznak nastanka srčanog infarkta ?

Ne. Eventualno kod pacijenata koji već boluju od koronarne bolesti. Oni  mogu primetiti pogoršanje koje može dovesti do infarkta miokarda. Kod njih srčani napadi nastupaju češće i uglavnom se ne mogu više sprečavati lekovima. Veoma veliki broj tegoba može nam ukazati ili nas neopravdano uplašiti. Međutim postoje procentualno češći nagoveštaji da osoba ima anginozne tegobe koje mogu dovesti do srčanog infarkta.

3.Da li postoji više opasan i manje opasan infarkt ?

Da. Sve zavisi od toga koliko je dugo tkivo srčanog mišića ostalo bez kiseonika i koliko je izumrlo. Infarkti prednjih srčanih zidova su opasniji nego oni zadnjih, a mladi pacijenti ih mnogo teže podnose nego stariji.

4.Kada se meri krvni pritisak i puls, u periodu tegoba ili u odsustvu tegoba ?

Prosečne vrednosti pritiska i pulsa u odsustvu tegoba jedino predstavljaju tačne vrednosti. U periodu „ne osećam se dobro“ je najvažnije da Vas ne obuzme strah, da razmislite o uzroku tegoba i izbegnete merenje pritiska. Uslov je da ste se prethodnih nedelja pridržavali uputstava iz našeg vodiča za merenje pritiska.

5.

Savjeti kardiologa

Da li je srčani infarkt nasledan?

Infarkt ne, ali sklonost ka njemu da. Na primer, ako su roditelji, rođeni brat ili sestra ili dede i babe pacijenta oboljevali od srca, krvnih sudova i doživeli srčani udar. U tim slučajevima potomak treba da nastoji da živi na zdrav način.