Vodič za Dijabetes: Tipovi, simptomi i lečenje-zakažite kompletan pregled endokrinologa već danas pozivom na broj 051 266 690
Šta je dijabetes?
Dijabetes je hronična bolest kod koje organizam ili ne proizvodi dovoljno insulina ili ga ne koristi adekvatno. Insulin je hormon pankreasa koji kontroliše koncentraciju šećera (glukoze) u krvi i omogućava njegovu apsorpciju u ćelijama.
Ukoliko nivo šećera u krvi nije u ravnoteži, to može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. Nizak nivo šećera može dovesti do smanjene sposobnosti mozga da funkcioniše pravilno, dok visoki nivoi uzrokuju dijabetes, bolest koja oštećuje krvne sudove bubrega, srca, očiju, nervnog sistema i kapilara. Ako se dijabetes ne leči, može dovesti do ozbiljnih komplikacija, od kojih na globalnom nivou godišnje umire 4,6 miliona ljudi.
Komplikacije dijabetesa
Dijabetes je bolest koja utiče na mnoge organe i sisteme u telu. Povišeni nivoi šećera u krvi mogu dovesti do brojnih komplikacija koje se često kasno otkrivaju, posebno kod pacijenata koji neredovno posećuju lekare specijaliste, kao što su endokrinolozi, oftalmolozi, kardiolozi, vaskularni hirurzi i neurolozi.
Osobe sa dijabetesom često imaju i druge metaboličke poremećaje, kao što su povišeni nivoi triglicerida i holesterola u krvi, povišene vrednosti mokraćne kiseline, kao i C-reaktivnog proteina, što ukazuje na prisutnost hronične inflamacije.
Dijabetes ubrzava aterosklerozu, zbog čega se rano javljaju mikro i makrovaskularne komplikacije. Ova bolest zahteva multidisciplinarni pristup u lečenju kako bi se uspešno držala pod kontrolom.
Kada posetiti doktora?
Normalne vrednosti šećera u krvi su između 3.6 i 6.1 mmol/l. Međutim, ukoliko nivo šećera pređe 5.6 mmol/l, treba razmišljati o postojanju insulinske rezistencije, stanju u kojem je šećer u krvi na granici, ali organizam proizvodi veće količine insulina. U ovom slučaju, preporučuje se poseta lekaru kako bi se sprečio razvoj dijabetesa.
Dijabetes se dijagnostikuje kada je nivo glukoze u krvi veći od 7 mmol/l. Vrednosti između 6.1 i 7 mmol/l ukazuju na predijabetes, a dodatno testiranje može potvrditi postojanje bolesti.
Tipovi dijabetesa
Postoje dve vrste dijabetesa:
- Tip 1 – Najčešće se javlja kod mladih osoba i predstavlja autoimunu bolest. Pacijenti su od početka bolesti zavisni od insulina.
- Tip 2 – Javlja se kasnije u životu, obično između 40. i 60. godine, ali sve češće i kod mlađih osoba. Faktori rizika uključuju nedostatak fizičke aktivnosti, nezdravu ishranu, stres, određene lekove, endokrinološke bolesti i nasledne faktore.
Simptomi dijabetesa
Simptomi dijabetesa su često neprimetni u ranoj fazi. Kod dijabetesa tipa 2, simptomi se često javljaju tek nakon pojave komplikacija. Tipični simptomi uključuju osećaj umora, pojačanu žeđ, učestalo mokrenje, gubitak telesne težine, zamućen vid, teže zarastanje rana i promene na koži.
Lečenje dijabetesa
Dijabetes se leči promenom stila života, što podrazumeva zdravu ishranu, fizičku aktivnost i kontrolu stresa. Preporučuje se izbegavanje šećera i belog brašna, uz povećanje unosa svežeg povrća, zdravih masnoća i proteina. Redovna fizička aktivnost od 150 minuta nedeljno, kao što su brze šetnje, plivanje i vožnja bicikla, može značajno poboljšati stanje pacijenta.
U zavisnosti od težine bolesti, terapija može uključivati lekove ili insulin. Dijabetes, nažalost, nije izlečiv u kasnoj fazi, ali može biti reverzibilan u ranoj fazi ako se životni stil promeni na vreme.
Za stručnu dijagnostiku i lečenje dijabetesa, zakažite pregled kod naših vrhunskih endokrinologa, Prof. Dr. Snježane Popović Pejičić i Dr. Danijela Đekića, u Specijalističkom Centru Dr Vulić. Pozovite nas na 051 266 690 i obezbedite svoje zdravlje na vreme.
