Fibrilacija pretkomora sa apsolutnom aritmijom komora je nepravilan i često brz srčani ritam koji može povećati rizik od razvoja šloga, srčane slabosti i drugih srčanih komplikacija. Tokom atrijalne fibrilacije ili lepršanja pretkomora, srčane pretkomore rade haotično i nepravilno, bez kordinacije sa komorama srca. Simptomi atrijalne fibrilacije obično podrazumevaju osećaj lupanja srca, nedostatak daha i slabost. Epizode atrijalne fibrilacije mogu biti povremene, ili atrijalna fibrilacija može biti permanentna. Iako fibrilacija pretkomora nije životno ugrožavajuće oboljenje, ipak je ozbiljno zdravstveno stanje koje nekada može zahtevati hitan tretman. Ono što zabrinjava u vezi atrijalne fibrilacije je mogućnost formiranja tromba u pretkomorama, koji potom mogu cirkulacijom dospeti do raznih organa u telu i dovesti do blokiranja daljeg protoka krvi u tim organima što će izazvati ishemiju, najčešće moždani udar (šlog). Treatman atrijalne fibrilacije može podrazumevati upotrebu lekova i primenu određenih intervencija.

Simptomi

Neki ljudi sa atrijalnom fibriacijom nemaju simptome, i nisu svesni svog stanja dok ne otkriju fibrilaciju pretkomora sa apsolutnom aritmijom komora na nekom rutinskom pregledu. Oni koji imaju simptome obično se žale na:

• palpitacije, osećaj lupanja i nepravilnog srčanog rada
• slabost
• smanjena sposobnost vežbanja
• nesvesticu i vrtoglavicu
• ošamućenost
• kratak dah
• bol u grudima

Atrialna fibrilacija može biti:

• Povremena – Ova vrsta atrijalne fibrilacije se naziva paroxismalna. Iznenada započinje i spontano prestaje, obično traje po par minuta do par sati. Simptomi mogu prestati spontano ili je nakada potrebnan tretman.
• Perzistentna – Kod ovog tipa atrijalne fibrilacije srce je sve vreme u iregularnom ritmu i ne može spontano da se vrati u normalan, sinusni ritam. Kod perzistentne atrijalne fibrilacije nekada je potrebno primeniti električni šok ili određene medikamente da bi se uspostavio normalan sinusni ritam srca.
• Dugotrajna perzistentna – Ovaj tip atrijalne fibrilacije traje u kontinuitetu duže od 12 meseci.
• Permanentna – Kod ovog tipa atrijalne fibrilacije nije moguće uspostaviti normalan sinusni ritam. Atrijalna fibrilacije je permanenta i obično je potrebna primena lekova koji kontrolišu broj otkucaja srca u minuti i preventiraju formiranje krvnih ugrušaka.

Kada je potrebno posetiti kardiologa

Ukoliko imate neke od simptoma atrijalne fibrilacije, zakažite posetu kod nadležnog lekara. Nakon urađenog elektrokardiograma (EKG-a) lekar će odrediti da li su Vaše tegobe uzrokovane  atrijalnom fibrilacijom ili nekim drugim poremećajem srčanog ritma (aritmijom). Ukoliko imate bol u grudima, potražite hitnu medicinsku pomoć. Bol u grudima može biti znak akutnog infarkta miokarda.

Uzroci

Normalan srčani ritam u odnosu na fibrilaciju pretkomora

Atrialna fibrilatcija je neregularan i često ubrzan srčani ritam koji se javlja kada pretkomore (dve gornje šupljine srca) primaju haotične električne signale. Ovo rezultira brzim i neregularnim srčanim ritmom. Broj otkucaja srca u minuti kod atrijalne fibrilacije kreće se u rasponu od 100 do 175 otkucaja u minuti. Normalan broj otkucaja u minuti je od 60-100.

Srce čine 4 šupljjine. Dve gornje se nazivaju pretkomore a dve donje se nazivaju komore. U sklopu desne pretkomore nalazi se grupa ćelija koja se naziva sinusni čvor. On predstavlja prirodni pejsmejker. U sinusnom čvoru nastaje signal iz koga započinje svaki normalan srčani otkucaj. Uobičajeno je da signal putuje kroz pretkomore, a potom kroz sprovodni put između pretkomora i komora koji se naziva atrioventrikularni (AV) čvor. Sprovedeni signal kroz srčani mišić izaziva srčanu kontrakciju koja pumpa krv kroz srce šaljući je u udaljene organe i tkiva organizma.

U atrijalnoj fibrilaciji signali stvoreni u pretkomorama su haotični, i neregularni i bombarduju sprovodni AV čvor, pokušavajući da ih provede ka komorama srca. Komore srca se takođe ubrzano kontrahuju ali ne toliko brzo kao pretkomore, s obzirom da se ne sprovedu baš svi impulse kroz AV čvor.

Mogući uzroci atrijalne fibrilacije

Strukturne abnormalnosti i oštećenja srca su najčešći uzrok fibrilacije pretkomora. Mogući uzroci uključuju:

• Hipertenzija (povišen krvni pritisak)
• Infarkt miokarda
• Koronarna bolest (bolest arterija koje ishranjuju srčani ritam)
• Bolest srčanih valvula
• Urođene srčane mane (kongenitalne srčane mane)
• Hiperfunkcija štitaste žlezde ili ostali metabolički poremećaji
• Izlaganje stimulansima poput lekova, kofeina, nikotina ili alkohola
• “Sick sinus syndrome” — bolest sinusnog čvora
• Bolesti pluća
• Ranija kardiovaskularna operacija (hirurgija na srcu)
• Virusna infekcija
• Stress tokom hirurške intervencije, upale pluća ili drugih oboljenja
• Sleep apnea

Međutim, neki ljudi koji imaju fibrilaciju pretkomora nemaju uopšte srčano oboljenje, stanje koje se naziva “lone atrial fibrillation”. U takvim situacijama uzrok ne može da se otkrije a ozbiljnije komplikacije su vrlo retke.

Atrialni flater

Atrialni flater je sličan fibrilaciji pretkmora ali je ritam u pretkmorama više organizovan i manje haotičan. Nekada možete imati atrijalni flater koji se pretvara u fibrilaciju pretkomora ili obrnuto.

Faktori rizika, simptomi i uzroci atrijalnog flatera su slični onima kod atrijalne fibrilacije. Moždani udar može nastati i kao posledica atrijalnog flatera. Atrijalni flater nije životno ugrožavajuće oboljenje, kao što to nije ni atrijalna fibrilacija, ako se pravilno leči.

Faktori rizika

Određeni faktori mogu povećati rizik od razvoja fibrilcije pretkomora:

• Starija životna dob – Sa starijom životnom dobi povećava se rizik za razvoj atrijalne fibrilacije.
• Bolesti srca – Svi sa bolestima srca, poput problema sa srčanim valvulama, urođenim (kongenitalnim) srčanim manama, koronarnom bolešću (bolest arterija koje ishranjuju srčani mišič), ili istorijom infarkta miokarda ili operacijom srca imaju povišen rizik od razvoja fibrilacije pretkomora.
• Povišen krvni pritsak (hipertenzija) – Osobe koje boluju od povišenog krvnog pritska (hiperrtenzije) naročito ako nije dobro regulisan promenama životnog stila ili lekovima može povećati rizik
• Ostala hronična stanja – Ljudi sa ozbiljnim hroničnim oboljenjima kao što su problem sa štitastom žlezdom, sleep apnea, metaboličkim sindromom, dijabetesom, hroničnom bubrežnom slabošću ili plućnim problemimaimaju povećan rizik za pojavu fibrilacije pretkomora.
• Konzumiranje alkohola – Kod nekih ljudi alkohol može da bude okidač epizode fibrilacije pretkmora sa apsolutnom aritmijom. Osobe koje se opijaju pod još većim rizikom su za pojavu fibrilacije pretkomora.
• Gojaznost – Gojazni ljudi su pod većim rizikom da razviju fibrilaciju pretkomora.
• Pozitivna porodična anamneza.

Komplikacije

Ponekada atrijalna fibrilacija može voditi ozbiljnim komplikacijama poput:

Moždani udar (šlog). Haotičan ritam u pretkomorama (lepršanje pretkomora) koji je karakterističan za atrijalnu fibrilaciju pogodan je za formiranje krvnih ugrušaka (trombova) u pretkomorama koji potom krvnom strujom mogu dospeti do mozga i blokirati ishranu određenog dela mozga sa posledičnim razvojem moždanog udara (šloga). Rizik od pojave šloga u atrijalnoj fibrilaciji zavisi od godina starosti (veći je rizik sa sa starijom životnom dobi), kod hipertoničara (ljudi koji boluju od povišenog krvnog pritska), dijabetičara, oni koji boluju od srčane slabosti, osobe koje su prebolele infarkt mozga… Lekovi poput oralnih antikoagulanasa (lekovi koji razređuju krv) mogu značajno smanjiti rizik za pojavu šloga kod atrijalne fibrilacije.

Srčana slabost. Atrijalna fibrilacija, naročito ukoliko nije dobro kontrolisana može izazvati slabljenje srčanog mišića, stanja kada srce koje karakteriše smanjena pumpna funkcija srca. Kod takvog oboljenja srce nema dovoljno snage da pumpa krv kroz organizam da se zadovolje sve potrebe.

Prevencija

U sprečavanju pojave atrijalne fibrilacije vrlo je važno da se pridržavamo mera zdravog životnog stila koji uključuje:

• Izbalansirana i zdrava ishrana
• Povećanje fizičke aktivnosti
• Izbegavanje pušenja
• Održavanje normalne telesne težine
• Ograničavanje ili izbegavanje konzumacije kofeina i alkohola
• Smanjenje stresa, velik stres i bes mogu izazvati probleme sa srčanim ritmom
• Oprezno koristiti lekove bez recepta, jer neki lekovi protiv prehlade i kašlja sadrže stimulanse koji mogu izazvati ubrzan rad srca

Dijagnoza

Da bi se postavila dijagnoza atrijalne fibrilacije doktor će uzeti detaljnu anamnezu o simptomima, ranijim bolestima i bolestima u porodici, izvršiće detaljan fizički pregled. Dalja dijagnostika podrazumeva:

• Elektrokardiogram (EKG). EKG koristi male elektrode koje se postavljaju na grudini koš i ekstremitete i snima se električna aktivnost srca. Ovo je primarni dijagnostički metod za postavljanje dijagnoze atrijalne fibrilacije.
• 24h Holter monitoring EKG-a. Portabilni  EKG uređaj koji omogućava snimanje električne aktivnosti srca tokom 24h u kontinuititu a po potrebi i duže, što omogućava lekarima da otkriju eventualne paroksime atrijalne fibrilacije ili uvid u srčanu frekvencu tokom aktivnosti i tokom sna.
• Rekorder događaja. Ovaj portabilni EKG uređaj namenjen je da monitoriše rad srca više nedelja ili više meseci. U momentima kada pacijent ima simptome ili ubrzan srčani rad pritiskom na određeno dugme snimiće se nekoliko narednih minuta električne aktivnosti srca koje će kasnije lekar moći da analizira i potvrdi eventualno postojanje fibrilacije pretkomora.
• Ehokardiografski pregled (EHO srca). Ultrazvučni aparati koristeći zvuče talase da kreiraju sliku srca u realnom vremenu i omogućavaju analizu morfoloških karakteristika srca kao i funkciju srčanog mišića. Nekada je potreban i transezofagealni ehokardiografski pregled kojim se ultrazvučnom sondom postavljenom u ezofagus posmatra aurikula leve pretkmore koja vrlo često ima u sebi formiran tromb, što u mnogome može da utiče na način lečenja.
• Laboratorijske analize krvi. Omogućavaju isključivanje eventualno prisutne hiperfunkcije štitne žlezde ili drugih metaboličkih disbalansa koji mogu biti odgovori za pojavu atrijalne fibrilacije.
• Ergometrija (test fizičkim opterećenjem). Analizira se električna aktivnost srca i vrednosti krvnog pritska tokom izlaganja naporu.
• RTG pluća i srca. Omogućava analizu morfologije pluća.

Lečenje

Za određivanje najpovoljnijeg načina lečenja atrijalne fibrilacije vrlo je važno trajanje atrijalne fibrilacije, težina simptoma. Uopšteno glavni ciljevi tretmana atrijalne fibrilacije su:

• Konverzija u sinusni ritam ili kontrola ritma srca
• Prevencija pojave krvnih ugrušaka (trombova) čime se smanjuje rizik za pojavu moždanog udara (inzulta, šloga).

Strategija lečenja koju će Vaš lekar izabrati zavisi od mnogo faktora koji podrazumevaju: prisutnost drugih srčanih problema, mogućnost korišćenja određene terapije… U nekim situacijama predlaže se invazivan treman koji koristi katetere ili je potrebna operacija srca.

Kod nekih ljudi specifičan okidač, poput hiperfukcije štitne žlezde (hipertireoze, pojačanog rada štitne žlezde) ili neki drugi okidač mogu biti razlozi za nastanak atrijalne fibilacije. Lečenjem osnovne bolesti može se uticati  na srčani ritam.

Konverzija u sinusni ritam

Idealno lečenje atrijalne fibrilacije podrzumvalo bi konverziju u normalna sinusni ritam, što u mnogome zavisi od skrivenih uzroka atrijalne fibrilacije i dužine trajanja. Kardioverzija može biti izvedena na dva načina:

• Elektrokonverzija – Električnim šokom za kratko se zaustavi srčani rad a sa ciljem uspostavljanja normanog srčanog ritma. Pacijent tokom ove procedure bude u kratkotrajnoj anesteziji. Nekada se ordiniraju i određeni lekovi antiaritmici da bi se povećala uspešnost kardioverzije.

• Medikamentizna karioverzija – Kod ove forme kardioverzije upotrebljavaju se određeni lekovi (antiaritmici) radi uspostavljanja normalnog sinusnog ritma. U zavisnosti od stanja srčanog mišića lekovi mogu biti ordinirani intravenozno ili oralno. Ova procedura obično se izvodiu u bolničkim uslovima uz kontinuiran EKG. Ukoliko se uspe uspostaviti sinusni ritam ipak će biti neophodno korišćenje antiaritmika u budućnosti kako bi se prevenirala  ponovno vraćanje u atrijalnu fibrilaciju.

Pre izvođenja kardioverzije obično se nekoliko nedelja upotrebljava lek za razređenje krvi (oralni antikoagulans, obično varfarin) kako bi se smanjio rizik za stvaranje krvnih ugrušaka (trombova) i rizik od razvoja šloga. Ukoliko epizoda atrijalne fibrilacije traje manje od 48h biće neophodno uzimanje oralnih antikoagulanasa bar mesec dana nakon pomenute procedure sa istim ciljem (smanjenjem pojave krvnih ugrušaka i pojave moždanog udara).

Održavanje sinusnog ritma

Nakon elektrokonverzije lekar obično prepisuje antiaritmike kako bi prevenirano recidiv atrijalne fibrilacije:

• Flekainid
• Propafen
• Amiodaron
• Sotalol

Iako ovi lekovi mogu pomoći u održanju u sinusnom ritmu, ove vrste lekova mogu izazvati i neželjene efekte:

• mučnina
• vrtoglavica
• slabost

Retko, ovi lekovi mogu izazvati ventrikurarne aritmije – životno ugrožavajuće poremećaje ritma te se moraju upotrebljavati sa oprezom i uz nadzor nadležnog lekara. Čak i sa redovnom upotrebom antiaritmika moguće su ponovne episode atrijalne fibrilacije.

Kontrola srčanog ritma

U nekim sitaucijama prepisuju se lekovi koji deluju na kontrolu srčanog ritma:

• Digoksin (Dilacor). Ovaj lek može delovati na broj otkucaja srca u miru ali i tokom aktivnosti. Mnogim pacijentima je neophodno dodati još neki od antiaritmika kao što su blokatori kalcijumskih kanala ili beta blokatori.
• Beta blokatori. Ovi lekovi pomažu u smanjenju frekvnce srca u miru I tokom aktivnosti.  Mogu izazvati hipotenziju kao neželjeni efekat.
• Blokatori kalcijumskih kanala. Ovi lekovi mogu kontrolisati srčani ritam, ali se moraju izbegavati kod srčane slabosti i hipotenzije.

Prevencija tromboze (formiranja krvnih ugrušaka)

Mnogi pacijenti sa atrijalnom fibrilacijom kao i oni koji se podvrgavaju određenim procedurama za atrijalnu fibrilaciju su pod veoma velikim rizikom da im se u pretkomorama formira krvni ugrušak (tromb) i da dobiju moždani udar (imodani insult, šlog). Rizik je čak i veći ukoliko su prisutna i pridružena srčana oboljenja.

Antikoagulansi

Lekar može predložiti da koritite neke od oralnih antikoagulanasa (lekova koji razređuju krv i time preveniraju formiranje krvnih ugrušaka u pretkomorama srca, koje bi potom krvnom strujom mogli da otputuju do mozga i zapuše određeni krvni sud sa posledičnim formiranjem infarkta mozga, šloga):

• Varfarin. Varfarin može biti prepisan kao bi prevenirao formiranje krvnih ugrušaka. Ukoliko Vam je prepisan Varfarin morate se strogo pridržavati uputstava koje Vam je naležni lekar dao kako bi se sprečili potencijalni neželjeni efekti ovog leka, kao što su ozbiljna krvarenja. Tokom uzimanja Varfarina neophodne su periodučne laboratorijske analize kako bi se monitorisao efekat leka.
• Noviji antikoagulansi. Nekoliko novijih oralnih antikoagulanasa je dostupno, kao što su dabigatran, rivaroksaban, apiksaban i edoksaban. Ovi lekovi imaju kraće dejstvo i ne zahtevaju česte laboratorijske analize kojim se monitorizuje njihov efekat. Ovi lekovi nisu odobreni za upotrebu kod ljudi koji imaju ugrađenu veštačku valvulu.

Životni stil i kućni podsetnici

Neophodno je popraviti određene životne navike, kako bi se poboljšalo zdravlje uopšte pa tako i samog srca, učinilo ono što je do nas kako bi se sprečio nastanak ali i adekvatno lečio povišen krvni pritisak i druga srčana oboljenja, dijabetesa. Lekar može poredložiti promene životnog stila koje podrazumevaju:

• Jesti hranu koja je zdrava za srce. Preporučuje se zdrava i izbalansirana ishrana, sa niskim sadržajem soli i zasićenih masnih kiselina, a bogata svežim voćem i povrćem i proizvodima od celog zrna.
• Redovnu fizičku aktivnost. Svakodnevnu fizičku aktivnost i postepeno povećanje performansi.
• Prestanak pušenja.
• Održavanje zdrave telesne težine. Gojaznost povećava rizik od razvoja srčanih oboljenja. Zdravim gubitkom telesne težine postiže se poboljšanje simptoma kod onih sa atrijalnom fibrilacijom, uz povećanje uspešnosti kateterske ablacije.
• Održavanje vrednosti krvnog pritska i nivoa holesterola u krvi pod kontrolom. Uradite sve što možete na promeni životnog stila i uzimajete redovno prepisanu terapiju kako bi vrednosti krvnog pritska bile zadovoljavajuće regulisane.
• Umereno konzumirajte alkoholna pića. Opijanje (koje podrazumeva 5 pića u 2 h za muškarce i 4 pića u 2h za žene) može povećati verovatnoću pojave atrijalne fibrilacije. Kod nekih ljudi čak i mala količina alkohola može biti okidač za pojavu fibrilacije pretkomora.
• Idite na redovne kontrole kod nadležnog lekara. Potrebno je redovno uzimati prepisane lekove i odlaziti na redovne kardiološke kontrole. U slučaju da se simptomi pogoršavaju, neophodno je obavestiti svog lekara.

Priprema za pregled kod lekara

Ukoiko sumnjate da imate atrijalnu fibrilaciju, neophodno je što pre napraviti kontrolu kod nadležnog lekara, jer je važno da se otkrije što ranije s obzirom da je poznato da se tada lakše leči i da je lečenje uspešnije. Nekada možete biti upućeni na dalje lečenje kod kardiologa.

Pregled kod lekara može biti kratak a u ovim situacijama ima dosta stvari o kojima se treba prodiskutovati dobra ideja je da se pripremite pre odlaska kod lekara . Ovde su neke informacije koje će Vam pomoći da se pripremite za svoj pregled, kao i šta možete očekivati od svog lekara.

Šta možete učiniti?

• Dobro se raspitajte da li postoje određena ograničenja pre planiranog pregleda, kao što je naprimer obustavljanje unosa hrane na određen perid ako doktor bude naložio analize krvi.
• Zapišite simptome koje osećate, uključujući i one koji možda nisu u vezi sa fibrilacijom atrija.
• Zapišite ključne lične anamnestičke podatke uključujući i bolesti u porodici (porodičnu anamnezu) o bolestima srca i krvnih sudova, šloga, dijabetesa i eventualno skorašnja stresna situacija ili veliku životnu promenu.
• Napravite listu lekova koje uzimate uključujući i vitamine i suplemente koje konzumirate.
• Preporučuje se da na pregled povedete člana familije ili prijatelja, ukoliko je moguće. Ponekad može biti komplikovano razumeti i setiti se svih informacija koje ste dobili tokom pregleda.
• Napiši pitanja koja želiš da postaviš svom lekaru.

Vaše vreme sa lekarom je ograničeno pa zato unapred pripremljena lista pitanja može omogućiti da najbolje iskoristite svoje vreme. Lista pitanja treba tako da se sastavi od najvažnijeg ka najmanje bitnom, jer nekada vreme može da istekne i pre nego što ste uspeli da prodiskutujete sve sa vašim lekarom. Neka od osnovnih pitanja koja su treba postaviti lekaru uključuju:

• Šta najviše uzrokuje moje simptome ili stanje?
• Šta su ostali mogući uzroci za moje simptome?
• Koje vrste ispitivanja će mi biti potrebne?
• Koji je najprimereniji tretman u mom slučaju?
• Koju vrstu hrane treba da konzumiram a koju da izbegavam?
• Koji je primeren nivo fizičke aktivnosti kojoj treba da se izlažem?
• Koliko često treba da se kontrolišem na pojavu srčane slabosti i idrugih komplikacija fibrilacije pretkomora?
• Koje su alternative primarnom načinu lečenja koji mi je predložen?
• Da li postoje neke restrikcije?
• Da li treba da posetim specijalistu?
• Da li postoje neke brošue ili štampani materijali koji su na raspolaganju za poneti kući? Da li ima neka webstranica koja se preporučuje?

Šta da očekujem od svog doktora

Vaš lekar postaviće Vam niz pitanja. Ako budete spremni da odgovorite na postavljena pitanja može sačuvati vreme tokom pregleda i omogućiti da deo pregleda imate lekara na raspolaganju da Vam odgovori  na Vaše dileme. Lekar Vas može pitati:

• Kada ste prvi put osetili simptome?
• Da li su Vaši simptomi traju u kontinuitetu ili se javljaju povremeno?
• Koliko su ozbiljni Vaši simptomi?
• Šta umanjuje Vaše simptome?
• Šta Vam se čini da pogoršava Vaše simptome?

Zakažite kompletan pregled kardiologa u Specijalističkom centru dr Vulić već danas pozivom na broj 051 266 690